Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Орла за пријатеља имати није шала, то лепо звечи! Но οнајлепше чему нас ова басна учи, ово јест: да се силни не узда у силу своју, ибо „Еστίν Δίκης ορθαλμός, оς τа πάνθ΄ ορά”: „Ј е с т с у д б и н е о к о к о ј е с в е в
Варвари варваре и неучени неучене никад нису у добар поредак довели и поставили. Хоће се просвештен владјетељ и силни закони.
Онда он упита трске: како то бива да оне, танке и сладе, при највећии ветрови остају на свом месту, кад силни храстови ломе се и падају.
откад су људи почели што се год међу њима чини писати, о овој нас истини сложно уверавају: да велика царства и силни народи, док су се словесностију и разумом како надлежи владали и управљали, цветали су и прослављали се, а како су се
Ми сви видимо, нити ко о томе сумња, да царске фамилије и силни цари на земљи како год и други људи у болест падају и умиру, нити има на земљи богатства ни власти које би могле кога
| 145 Бик, теле и пастир Бик, пролазећи са устремљенијем кроз ниска шталска врата са своји силни рогови, пребије горњи праг.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
би ми Александар, Карађорђевић или Обреновић, Александар Први или Други, Александар Невски или Македонски, Душан Силни, Иван Грозни, Ричард Трећи, Хенри Пети, Шести или Осми, Луј Четрнаести, Краљ-Сунце, Петар Велики, Константин Први
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” — Због тога оде мој отац преко Дрине Хаџи-бегу, али Хаџи-бег не да новаца, но вели: „Нека дође тај силни Аганлија, па нека узме сам собом не тридесет кеса но и више, ако може”.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јелица и да је хтела није могла ништа рећи од силног јецања. Али кад сузе однеше бол, пошто одумину онај силни наступ, она се подиже па, држећи главу на грудима а руку у недрима мајчиним, поче тихо шапутати: — Дојо! Цијо моја!
И допаде му се све то. Та, то ври бесно као у души његовој... Ови таласи, кад им други на дођу, постају бесни и силни, руше и обарају све што је пред њима... Је ли то вола њихова?... Није! Нагна их јача сила...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ти пред чијим духом падне свака варка, И о штит чији се разбију сви беси! Лепи, силни, грозни! жељан сам те и ја, Да банеш под маском друга или госта; Да такав, полу-бог, половину змија, Вребаш ме кроз
И како смо често очи затварали... ПЕСМЕ БОГУ И С које се обале укрцах, о Силни, У то јутро као у почетак спева? И шта доприноси твојој величини Тај мој атом бачен у сјај једног днева?
МАНАСТИР Цар зида манастир Светих Архангела, На води Бистрици дуг хиљаду хвата; Силни су му стуби од албастра бела, Темељи од сребра, зидови од злата.
Подједнако свирепи и силни ломили су се у том очајном загрљају у коме треба да умре један од њих двоје. То је било због човекове жене, која је
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Тај дан био је субота. Кад изиђох на улицу, иде свет као и обично; сваки гледа своја посла. Силни сељаци дотерали којешта на пијацу. Трговци завирују у вреће и пипају јагњад.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Али, шта је ту је; фала богу кад није и горе! — Ха-аааа! — зева и наставља. — Чисто ме већ заболела глава од ови’ силни’ мисли. Дај да се то мало прилегне и продрема, ево већ и петли!
Лопова нема, јербо све је то данас пијано отишло одавде из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван!... Ко ће данас на светац да краде!...
Црњански, Милош - Сеобе 2
У силни, бескрајни, безбројни, росијски народ! Слава Богу! Исаковичеви сународници – говорио је Вишњевски – кад стигну у Росију
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
у погледу на историјске личности, као песма о Краљевићу Марку и о „Левендинче чобандинче“ које „чува десет стада силни овци“. Ту се помињу Катраница под Олимпом и Крчинград код Прилепа.
Црњански, Милош - Сеобе 1
У некој ванредној војсци, у некој дивљој бици, мишљаше да ће се појавити он и његови људи, силни, прослављени и награђени нечим, што није знао шта ће бити, али што је замишљао, као нешто особито пријатно и значајно,
Матавуљ, Симо - УСКОК
Па прионуше сви својски, без ријечи. Тада се Јанку одгонетну једна загонетка. Дотле се чудио како силни пламен не запали сламни кров, али тада видје да је горе пробушен отвор, који се све наниже шири, и да је тај отвор
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ја... опростите, то мој посао није, него ево господин Лепршић, он је од ученог реда. ЛЕПРШИЋ да! (Забуњено.) Силни Стефан имао је заставу, на којој је архангел Михаил стајао, и помоћу овога толике су побједе добивене.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Његош, који је сам био песник високе мисли и јаког надахнућа, певао му је: Ђе се силни полет мјери, међу прве ти си, Симо: Трудно те је и зазрети, камоли те проћи мимо!
Код Шекспира он није видео онај силни реализам, ону интензивну поезију, ону као море дубоку психологију људског срца и гвоздену логичност енглеску, но оно
1888. драматизовао је Пушкинову приповетку Госпођица као сељанка, потом дао историјске комаде: Богумили (1889), Душан Силни (1890), Задужбина (1891). Сви ти комади играни су у београдском Народном позоришту, али нису штампани.
»О Боже мој, пише он, велики и силни и недостижни, дај ми језик, дај ми крупне и големе ријечи које душмани не разумију, а народ разумије!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Срећа његова што није владао у доба Марата, Тероање и Херо Сешеља, па да га онда видим да ли би се назвао »Силни«! Прекинућу да вам причам о том владаоцу, који није помагао у земљи ни индустрију ни дизао фабрике; који је угушивао
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
И под небом орла горе, И над орлом шарну дугу, И славуја у том лугу, И још његов глас умилни Ти сатвори, Боже силни.
крену пустом камењаку, Сад још грђа кукњава и ука, Он ни бриге, већ вата пијука, Диже, спушта, бије, туче, мрска, Силни камен на све стране прска, Та шта камен! све сама прашина, С њом се титра под небом ветрина.
Ти не беше онај расте силни Кога бура с уком доле руши, Веће цветак скрован и умилни Који цвета, вене, па с' осуши.
пропало, свега ми нестало, Мог живота дрво прецветало, Лишће жуто ветар ми раздувô, Шта ће јоште овде дрво суво? Силни огањ из недара бије, Пламти, букти, у дрво се вије; Дрво гори, губи се и троши, Мени данци за лошима лоши.
Но то на лицу његовом не пише. Бијаше лепо, беше прамалеће, А силни народ тамо-амо шеће, Тај тражи сунца, онај тражи лада, Ту видиш старца, онде момка млада, Ту видиш снашу, ту мому
високо; Та оно небо њу превари здраво, А то је пред њом њено небо право, Те малко стаја, тад на драгог паде, Ох силни Боже, да ли душу даде?
ИИ Лепа л' беше, Боже силни, Па са тога сад и пати; Он угледа цвет умилни, За срце га силно вати, Те опружи белу руку, И довати цветка љупка.
Ох, да му се само даде Време врнут уназаде! У два лета, силни Боже, Само у два, да он може Да и зачне опет снова! Ма он свуда срећу скова.
Узаман је, силни Боже, Одустат је већ не може. У срце се сам удрио, Још једном га покосио, Ваља њему ране трпит, Па кâ досле јадно
Боже силни, то на твоју дику, Ал' помози Милети јаднику! Милета је мокар ћа до коже, Ал' је јунак, те поднети може: „Да је
Млога љуба тајно засузила, Ма не сузи Миленкова Мила; Суза текла, сад је нема више, Силни јади сузе задушише. Стоји јадна од кама прилика, Лице бледо кâ у самртника, Око јој се чарно укочило, Она не да
никад Ајкуни не било: Што пре беше, беше ноћ и санак, Сада теке њојзи свану данак; Затрпане оне искре мале Сад у силни пламен се сагнале, Онај пламен што небо отвара, Што срдашце вади из недара, Те овога срце даје томе, А отога опета
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
сви су знали, али нико није смео да им каже, тако су се они били некако од свих као издвојили, одмакли, постали силни.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Из грла му се опет ори смеј, и опет дршће силни боже Зеј! У титанину море мисли ври, узаврели му осећаји сви, ал' везан је Прометеј, везан је титан, на камену, на
” Снуждио се на те речи краљ Рамсенит од Мисира, — „зовните ми тога младог неимара Минадира.” Снуждио се силни краљу забринуто чело збира, — ал' доводе у одају бледу сенку, Минадира.
па на мени шта још оста да накнаде буде доста за те страсти ненажар?” „Ох, кам да је за однетак ове косе силни сплетак, жела мојих непровир! Загрљајем да је косим, у недрима да је носим, да ми буде недромир!
рик, кô рањен лав ил' кô надражен бик, пораскидани звекнуш' окови: мандал се стресе, чувар дркће сав, — помозите му силни богови! — ал' преста рик, тишина, камо лав? Ни гласа му, — чувара прође стра': „Ни гласа више? — Ха-ха-ха-ха-ха!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад човек дође до онога места где су лежали новци, опази кесу и подигне је. А кад завири у кесу и види онај силни новац, а он кесу опет спусти на пут и рекне: — Новци ми не требају, нек иду бестрага; новац је душогубац.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Што је најгоре, моја школа важи за отмену и све су то силни момци што баш иду у такву школу, а не у неку периферијску.
Затим сам јој још рекла и то да на мене нису потрошени силни часови ходања с куваром и телефонским имеником на глави, да би на крају тога компликованог процеса од свега испала
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Смилуј се, Силни, који си лекар, ковчеге раскуј, махуне мрачне да нам се пасуљ расеје ведро; нека бар сине, узалуд мртвим, рђом са
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Он је ник'о поврх гроба удовице неке младе, Што је силни јаничари исекоше у комаде. Међ жбунастим гранчицама, под копреном њина хлада, Мала једна тица живи од старина, од
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Јер зашто би постојали оволики силни штабови... Њихова једина дужност је да се старају како ћемо ми да погинемо... И док су звецкали грошеви и динари,
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
— Па добро, ја га и не дајем теби, него ти поклањам да подигнеш храм Божји. Старац одговори: — Силни царе! Новац је душогубац и ђавоља ствар и ја га немам и никад га се не дотичем, па га не бих примио баш да га мени и
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Живео! живео! живео! — прекидоше говорника бурни и силни узвици; а кад се стиша родољубива маса, говорник продужи: — Народ мога краја лије топле сузе радости и клечећи на
изабраше за свог почасног члана, сви га еснафи признадоше за добротвора, а један пук војске у почаст његову прозва се „Силни пук Хоријев”. Сви листови га поздравише дугим чланцима, многи донеше његову слику.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Па шта му пише у новине, господине? — Зло пише, мој Максиме! Слобода илузорна, правда параграфска; власници силни и сложни, а народ инертан. Све црње од црњега, и то све на моју главу!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Сад ми се чини да не живим више, У густу таму да све дубље клизам, Неосетно и стално... Ноћ мирише, И душу мучи силни песимизам... ИИ Осећам да нешто у мом срцу труне Лагано и стално. Ко ће ми помоћи?
НА ГАЗИ МЕСТАНУ Силни оклопници, без мане и страха, Хладни ко ваш оклоп и погледа мрка, Ви јурнусте тада у облаку праха, И настаде тресак и
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А обојица су били лични, наочити и силни. Када би остали насамо, гледајући се, осећали би како од задовољства и среће затрепере.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ завапи Стана. Сердар љосну плећима на пустину, као мртав. Као прољетни ћух вјетра, тако силни уздах оте му се из груди, а у исти мах двије крупне сузе скотрљаше му се низ образе.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
6 Питали Циганина: — Ко ти је највећи душманин? — Празна торбица. 7 Питала Циганка мужа: — Чији су ово силни коњи? — Наши. — А ко ову силу оседла? — Богме, сваки свога.
Онуда се приповиједа да је ону пећину био почео копати силни дар Стефан, да ондје гради град Котор, па му казала вила да то не чини, јер му ондје у оној врлети нема ни броду
МИЛОШ ОБИЛИЋ Приповиједа се да је силни цар Стефан ловећи по Церу угледао на једном мјесту ђе се гране од дрвећа и доље савијају и горе узвијају.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ево, дакле, моја децо, што чини мало помало обичај.| Ови, дакле, самци, у прво време толико сиромаси, кад су постали силни и богати, не имајући никаква посла, почели су свакојако живити.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
А рекосмо попријед да се силни кнез Кушмељ бојао жољаве Осињаче! Ђаво нека разумије како је то могло бити, али ви ћете разумјети да је маломе стога
В ПРВИ ДОГАЂАЈ Шест недјеља послије одласка Бакоњина наста рђаво вријеме у Зврљеву. Магла напуни долине, па силни вјетар од мора разагна маглу, а донесе пљусак. Жедна земља пијаше брзо воду.
Разумиш ли? Бујас потврди главом, слегну раменима и изађе. Тада Бакоња бризну у плач, у силни плач. Учини му се да му сузе извиру из дубине срца, а не осјећаше да му бива лакше. Тако му никад није било.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Између турбета и зграде Совјета, у дворишту, били су силни ситни зградурци. Ова доцније неугледна кућа у којој су, за време Првог устанка, боравили многи угледници, у којој је
Истина, кад је рат прошао говорило се да Пиринчану треба поправити, али су за то били потребни силни новци а новаца није било.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
форума самог, У храму Изиде бледе, звуци се весели хоре: То Хелагабала Август саиску божицу слави, И с њиме претори силни.
В. Илић ЦXВИИ НА ГАЗИ-МЕСТАНУ Силни оклопници, без мане и страха, Хладни к'о ваш оклоп и погледа мрка, Ви јурнусте тада у облаку праха, И настаде тресак и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
највећу у целој гомили, Милон је шчепа за шкрге, клече пред номофилакса и проговори свечаним гласом: „Теби мудри и силни заштитниче закона и твојем заузимању за нас код бога мора, имамо да заблагодаримо за овај пребогати лов.
Истина, коначне, зреле, плодове Фарадејевих концепција узабрао је његом земљак, силни математичар Џемс Максвел. Он је из својих математичких образаца, добиваних помоћу Фарадејевих претстава о природи
Он размисли мало о ономе што смо говорили, па рече: „Да, силни Кивије уштедео би и мени, слабачкоме, мој труд. Па ипак остало би и за мене још доста корисна посла“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Досадили су!... И опет зби се тачно како рече Господ. Као бесни, нападоше, са свих страна, Србе силни непријатељи; земљу им опустошише, из ње их протераше, многе побише, а села и вароши попалише им и са земљом сравнише.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
И тако та пусте и већ му о глави нијесу радили. БАБА И ЂЕД У ЛОВУ Једне године појаве се у некаквом селу силни скакавци и миши, те се окупи све село и реку: ко ухвати десет шиша или десет скакаваца да ће му се платити за снахе
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
А шта му могу помрчина густа И шуме мрака — шта му могу дати? Да л' вечан покој, да л' жељена уста? Силни су боли што их љубав даје, Силнији него онај што их носи, Силни и моћни док човека траје: Она нас рађа, ал' она и коси.
Да л' вечан покој, да л' жељена уста? Силни су боли што их љубав даје, Силнији него онај што их носи, Силни и моћни док човека траје: Она нас рађа, ал' она и коси. Наједном заста.
Ћипико, Иво - Приповетке
Па када једнога дана униђе млади судац да им јави да су прости, јер су осле црногорски поданици, — чисто обезумише. Силни излијев радости махом баци у заборав сву муку и невољу. —Фала, брате!
Није у путу разабирала ни осјећала ништа друго до силни простор у коме се, као у сну, редом нижу мјеста у којима се силно људство креће, и нигда им краја нема.
још нема, а невјера очиглеце пријети; наслућени хладни западњак наједном јако духне, море се најежи и јаче помодри, и силни шум затутњи из даљега у простору.
Са тога моста разилазио се народ на све стране света. Шум мора, чесама и силни звиждук лађа губио се у хуци немирнога људства свих религија, свих боја пути, свих облика...
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
уз ораховачке крше, која је у преводу са арнаутскога, овако почињала: Благо вама, мамушки јеђупи, Кад вас Хамза, паша силни, За вечером смерно двори!.. Тад му је то било теже од свега, али је ове године био срећнији.
Никад Богдана није могла ни сањати да је њен Милоје постао тако бедан Мустафа, не силни нови Турчин, но онај прави правцати Мустафа Циганин који по Колашину продаје котарице и проси...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ваше објатије искрено, как рускаја душа... Ваши мишици так силни, как рускиј кулак... Ми с гордошћу гладим в будушчије...
Објашњавам му да исход рата не зависи од нас, већ од наших савезника. А они су моћни и силни. — Знам, али нас ће нестати — говори забринуто Станко. — А откуда ти у бомбашима?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Прискорбна горлице! Кто тја там' зашчитит от копцов исхитит? Одвјешчај на сије! „Орел мој високопарни, силни, крепки и преславни, тој мја там зашчитит.“ Прискорбна горлице! Чим тја воспоможет, от јастреб одторжет?
Метни стакло на астал, гледни очи своје, познај да су к'о кристал без порока што је. Силни поглед, сам магнет, памук руке, груди снег, образ — прилика; многоцена свила влас, слаткогласни твој је глас што је
Черна ношч покрила вес град густим мраком Из којего прети страх ужасним зраком; Силни вјетр душе и домове ниња Сипајући у очи крупу хладна иња. Ја помислих у себи: — Вала, ево зиме!
Нит’ пиштећу чује децу, Мати је са кћерима раскоши худе грабеж — — — О, видиш ли ти то, Самостворитељу силни? Ти си један данас штит, ходи и обрани нас! Да, Самостворитељу!
— Шта с’ оно изгребено види на обали десно? Пут је то, древних Римљана дивно дело, Њим’ су проходали прости и силни, храбри и слаби, Другима да стрелом смртну зададу рану. Гди су сад ови?
11): „Ниња. Часто в Росији, когда силни не истовствујет вјетер, домове забљут сја, ибо у њих јешче и во градјех древених домов јест, каков би тој в нем же аз
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА: Још мала бејах, врло малена! Тек једва знадох речи тепати, — Па су ми, кнеже, седи грофови, Херцези силни страних дворова, И краљеви ми руху љубили!... А сад?... Ал’ нека, ево, девере!
КАП. ЂУРАШКО: И копљем бисмо Турке тобџије, И сабљама им руке секосмо, Којимано су силни тирани Гараве пушке често грлили. СВИ: Живео дужд! Живео кнез са кнегињом! ПРВИ СЕРДАР: И у сану сам пушку спомињô..
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
О Боже мој велики и силни и недостижни, дај ми језик, дај ми крупне и големе ријечи које душмани не разумију, а народ разумије, да се исплачем и
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И нагле, сижу и ветре грле И кличу силни клик победа, Бизанту хрле Синови славни славних прадеда. Проричу ужас њихове трубе, Где црноменске вих'ре љубе.
Ћипико, Иво - Пауци
— Није могуће, ваља слушат'! — одговори Марија одлучно. У тај час он осјети како му у душу силази силни млаз жалости и некако као да га је свега ватра обрвала.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Никад нисмо схватили откуда је дошао тај силни потрес и како је било могуће да један тако сталожен и разложан човек до те мере изгуби разум због једне женске.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Триумвир силни, овладатељ света, Презире гордо у заносу све, И војску своју жртвује и царство, И, грозно павши, од љубави мре.
Он никô поврх гроба удовице неке младе, Што силни јаничари исекоше у комаде. Међ жбунастим гранчицама, под копреном њина хлада.
Царици Шпаније плодне синуше велики дани! Шарене, богате лађе и силни каравани На њене базаре многе стизаху свакога дана Из Андалузије даљне и жарких афричких страна.
Ал' каж'те, богови силни, ви заштитиници мира! Зашто ме ова хука немило мучи и дира? Зашто овакав занос, са којим многи се дичи, Мени, најмањем
форума самог, У храму Изиде бледе, звуци се весели хоре: То Хелагабала Август саиску божицу слави, И с њиме претори силни. Крај царског његовог трона, На копља наслоњени, четири Сармата стоје, Кô слике титана мрачних, кô тучне статуе Крона.
Јер махараџа грозни смртном их обрече јаду, И танке поквари луле што воду спроводе граду. И, силни грађани некад, падаху клонулим телом, Са онакаженим лицем и бледим, мртвачким челом. Али се бораху јоште.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Будућност је постала опет траженом робом, иначе ови силни астролози не би имали од чега да живе.“ - „Но, па Ви сте малочас рекли да се из звезда може читати будућност.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
силно море, И под небом орла горе И над орлом шарну дугу И славуја у том лугу И још његов глас умилни- Ти сатвори Боже силни! Осим другог овде свега, Мене створи из ничега, Духом твојим ти подуну, У менека душу суну. Хвала Боже на дар ови.
“ – Миш у лављој шапи поче цијукати Пола мртав од стра' поче се правдати: „О ти, силни лаве, царе животиња! Ја сам погрешио, цела је истина, У твојој сам власти, можеш ме убити; Ал' какву ћеш славу тиме
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Јер тај Марко, силни Марко, бојао се болести. Нешто од тога страха било је у њему урођено, а опомињао га је и лекар, јер је много волео и
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Он је још, сем женидаба, проширио и границе српској држави итд. — Данас је већ историјски несумњиво да је цар Душан Силни отрован. За то има врло много доказа, а један је од њих и тај што није умро природном смрћу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Нагађамо, којој ли народности припадају они бродови. Типове не разликујемо, већ видимо само да су огромни и силни. Из кратког оџака једнога брода куља дим као из вулканског кратера. А ми смо тако малени, ситни и подрпани.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Народ је ови умирати свикô — у својој смрти да нађе лијека. Ми пут свој знамо, пут богочовјека, И силни, као планинска ријека, Сви ћемо поћи преко оштра камâ!
Сву муку твоју, напор црног роба, Појешће силни при гозби и пиру... А теби само, кô псу у синџиру, Бациће мрве... О, срам и грдоба!...
И гори, из модре дубине неба Избија мјесец млад: Кô клетва бона, Кô јаук милиона, Ја чујем како, с висине оне, Силни чекићи звоне: Хљеба нам! Хљеба! Хљеба! 1910. ЈА И МОЈ ПРИЈАТЕЉ Све ме срце моме пријатељу вуче! Он је бачвар.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кол'ко с' силни огњени чауши, колико су силни од силнијех, те не кћеше коње одјахати, но у цркву коње нагонише, потегоше плетене
Кол'ко с' силни огњени чауши, колико су силни од силнијех, те не кћеше коње одјахати, но у цркву коње нагонише, потегоше плетене канџије, ударају
“ Сузе рони протопоп Недељко, сузе рони, па њима говори: „Одбијте се, силни од силнијех, док у цркви закон савршимо, знати ће се на коме је царство“. Тако су се они узмакнули.
Маче војску српски кнез Лазаре: у Лазе је силни Србањ био, седамдесет и седам иљада, па разгоне по Косову Турке, не даду се ни гледати Турком, да камоли бојак бити с
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Где год човек баци око, свуда види само господство. А тек унутра, у кући, у предсобљу, шта све човек може да види! Ту силни легени, ибрици, сахани, сребрни шавдани, тепсије и синије по метар и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти
„Тија вода брег рони; као камен дубе“, вели стара, искуством освештана реч... И тако се и овде збило. Силни савети и опомене учинише напослетку своје. И Зона као да подлеже.
у мојим очима, — заврши Милисав подигнутим гласом, лупајући на сваку реч шаком о сто да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи — она је сад просто као једна књига из антикварнице... Ама, веле, нова књига, неисечена, — јок, јок!