Јакшић, Ђура - ПРОЗА
он је болестан још од буне, а сад га је господина комесара џандар кундаком ударио у ребра тако немилостиво, тако силно да се обнезнанио... Помозите му, господине!“ мољаше чича Марко. „Жандарм јесте царски човек! Ферштандн?...
Момци и девојке ухватише се за руке и силно као вихор стаде се окретати коло. На девојкама звече низови сребрних и златних новаца, а под ногама чврстих планинаца
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Неки се обогати с неправдом и грабежом, и ово служи за силно доказателство да богатство нити је всегда од бога, нити је знак благослова божја.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И набрекнуше му жиле... Нешто бесно, нешто силно поче му дрсати срце, као да хоће да га ишчупа!... Он докопа капу, која му беше цпала ц главе, и побеже...
прича месецу и звездама осећаје млађане, занесене душе; а нежни звук двојница тепа и јеца тако бурно, тако топло, тако силно као што само љубав може и уме... Станко је слушао двојнице, па му се ражали...
Срце би јој силно залупало и крв ударила у образе кад би где чула Станков глас, али се свакад за времена уздржала да не ода бола душе
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Пред гранитним Марсом ту страсна и гола Игра баханткиња. Ту лије Ниоба Мраморне и хладне сузе вечног бола. Ту силно и болно под уједом гује Рве се Лаокон. На камену крутом Седи скрушен Едип...
Љуби, љуби силно, увек истоветан, У љубави само ти ћеш јасно знати: Како мало треба да се буде сретан, И сто пута мање да се вечно
Замркнућеш болно са кобима свима, У дну моје сумње и кајања крута, Као да те нагло стигла на по пута Ноћ што силно дажди мрак по бреговима.
Осећа се како железно млеко струји и улази у детиње тело од метала, и како дете расте и буја силно. Какво чудно одојче!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
мајке! Али онај, онај човек! Ко је тај човек? Шта ме то толико вуче њему? Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво слатко у њему?
— Ништа, брате, — рекох весело. — Видиш! Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састати, некога срести, или тако што, да ми
се нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње моје груди.
Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар. Погдешто би поједини вијор силно цимнуо прозором, или би напео стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже
Можда је то била и њезина лепота што је тако силно властовала над женама. Њене јетрве оговарале су је између себе, а заклињале и браниле пред старијима и туђинцима.
Погледа тамну слику Петрије више себе. Напрасно јој се нешто преврте у грудима. Сасвим изненадно, а бескрајно силно, нека хришћанска жица зазуја у њеним грудима: — Петрија! Иди спавај! Петрија ништа не рече. Баци подупирач и пође.
Забринуо се силно и ноћу често устаје. Иде сам по дворишту, а све прислушкује код капка. Али поши, како која недјеља, све горе.
Коњи све крупније касају, и она наслони главу на Нинкове прси, па неутјешно и силно зајеца. Још мало се види кроз облак од прашине како се кола крећу.
И учас, као неким чудом, сви неодољиво зажељаше ухватити учитеља и отети му Мару. Граја се дигла, и силно као оркан креће се маса Зебићевим шором. Неколико коњаника пролетјеше као стријела. И ја се стрпах у једна кола.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
На један тако бачен сексер веле да је тако силно полетео и одгурнуо онога испред себе, да је овај јадник полетео у неку барицу, и забо се у њу главачке, и стајао
права баштенска тишина пред подне; само се чује зујање и треперење вилиних коњица око оних силих бикова у лејама, и силно лупање у грудима Јулиним од неког страха. — Нема га,... отиш’о је — прошапута Јула. — Хунцут један!...
— Ју, како је безобразан! — и полете из баште, која јој се сва окреташе. Силно полете да побегне, тако силно да се удари о једно дрво, као зец кад у страху нагне да бежи, а ништа, па ни највеће
— Ју, како је безобразан! — и полете из баште, која јој се сва окреташе. Силно полете да побегне, тако силно да се удари о једно дрво, као зец кад у страху нагне да бежи, а ништа, па ни највеће предмете, не види пред собом.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Може ли бити да се такве девојке сваком не допадају? И обе силно играју. Играчи се отимају за њих, и свако каже: „Бадава, Мица и Алка најлепше фрајле на балу!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И наједанпут силно, победнички, високо уздигнута и забачена изби она понова из оне дубине, вукући за собом ону несвесну мокру масу, па
Африка
Тек Н. се нагло нагао и ујео га испод плећке тако силно да се овај сав превио преко нас, дерући се. Он је имао на себи кошуљу страховито прљаву од зејтина, блата и траве.
Црњански, Милош - Сеобе 2
и Турака, по чему је боље чувати пољску границу, да Украјинци не беже преко ње у Пољску, по чему, него утонути у море, силно море, росијско и постати Рус и живети весело?
Три балвана, кроз које је видео дубоку воду. Није имао више времена да мисли. Она прелете преко тога силно, беспрекорно.
је размицати своје границе користећи се особито нападајима шизматика, а с друге стране опет, ти, несједињени Грци, силно себе раширују, под моћном заштитом свог војеног сталежа! Тако се у Аустрији мислило и тако се осамнаести век завршавао.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Они из нижих слојева често беспослени седе и чуче у хладу, али стално вребају добит и корист: чим је опазе, силно се на њу окоме отимајући се о њу уз гестикулацију, ларму и свађу.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Лудачки сам желео да Рашида може да их види. Тако сам силно желео да ми се грло сушило од тога. Мочвара се нагло испаравала на сунцу, тако нагло да сте могли да видите како се
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Кажу, да ће се он одмах силно у њу заљубити и узвратити јој љубав. Извођачи љубавне магије су, као што се и види из наведених примера, готово увек
¹⁶⁸ Урећи се може погледом, речју („у-речи“), мишљу, жељом или неким магијским поступком. Срби се силно боје урока. Многи стари паметари знају да кажу: „Више је људи отишло под земљу од урока него од свих других болести.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
И лепо се види, нешто силно и нешто страшно тајанствено привлачи сина младог човека кћери младе жене. Дешава се нешто што уопште не могу да
Матавуљ, Симо - УСКОК
А, богами, ти си баница и бићеш ђегођ била! — И у Цуце! — дода Анђе смијући се. Изван Боке, пучина бјеше силно узрујана, те се водени брегови ломљаху о хриди Оштрога Рта, на ушћу. Онамо зацијело не бјеше броду приступишта!
Стојећи тако, одједном, не знам како, ни откуд, обрете ми се у руци погача, и у исти мах долетје од њекуд силно јато тица, све њекаквијех лијепих, шаренијех, па све цвркућу и скакућу око мене.
Вођу се доиста досади силно мишљење и ћутање, јер први започе разговор. Запита: — А, Јанко! Колико је урâ? Јанко погледну на часовник и
“ Љубљаху се силно, а кријаху од других, чежњаху једно за другим, а избјегаваху се, јер он њој чуваше образ, а она његов понос!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Његов узвик на почетку Емила: „Не познајемо детињство!” одјекнуо је далеко и силно. Људи су, у најбољем случају, увек тражили човека у детету, не хајући за оно што је у детету само дечје.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
СМРДИЋ: Тешко нама кад смо до тога дошли! ШЕРБУЛИЋ: И ја кажем тешко нама. СМРДИЋ: Родољубица, која је тако силно за народношћу дисала; ах, срце ми се цепа! ГАВРИЛОВИЋ: А ви, јесте ли потписали прошеније да нам не треба војводина?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
То је песник народни у највишем смислу речи, који је дубоко осетио и силно изразио целу српску расу, унео у себе, унутра разрадио и као цвет развио особине српског националног духа и зато остао
покрајинама, без обзира на политичке и верске поделе, он је Србима дао појам да су једна душевна целина, и тако силно допринео стварању општег националног осећања српског.
пажљиво чистим народним језиком и надахнућем из народне поезије но је и садржином, основним тоном и начином изражавања силно одударала од збирки ранијих, па и сувремених српских песника.
Веселиновић је силно волео тај спокојан и здрав старински живот и патријархални ред, величао га и опевао док је цветао, жалио га и
Историја за њега није била ни наука ни занат, но страст, поезија, вера и патриотизам, силно средство за јачање народне душе и подизање народне свести.
И тако »одеране душе«, силно осећајући грубости и ругобе спољнога света, дубоко незадовољан садашњошћу, патећи од несагласности идеала са
Он је силно подигао српску версификацију, и у томе погледу учинио одсудан корак напред. ОПШТИ ПОГЛЕД. — Војислав Ј. Илић, иако
Ти велики успеси Србије имали су као срећну последицу силно подизање националне вере и самопоуздања, створили недогледан национални оптимизам, који природно налази свог живог
Његов велики песимизам није оно књижевно развијање једне лаке књишке теме, но непосредно, силно осећање, које каткада чини тежак физички утисак.
Сви његови јунаци и јунакиње болују од те исте љубавне бољке, сви говоре једним истим језиком, али осећају тако силно, говоре тако лепо да се не осећа монотонија типова, предмета и осећања, но се све издиже над Врањем и нашим добом, и
Милићевић, Вук - Беспуће
Гавре Ђаковић осјећаше у себи нешто необично и ново што улази, не питајући, у његов живот, крчећи себи пут моћно и силно, одбацује његове мисли, потискује и даје друге правце његовом дотадањем животу, разгони мрак, уноси свјетлост, доноси
Сремац, Стеван - ПРОЗА
инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга на креду), па заврну мало прасету реп, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао пагледати на улицу.
А ти отпочни »Рождество«, а ето и мене одмах да ти помогнем. Силно ли пуче стари кремењак, као оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку.
Па и због тога, а и иначе, као поштен човек и добар Србин, природно је било сасвим да је силно симпатисао маленим и јуначким Бурима, јер је налазио велике сличности између Срба и Бура, а још веће између Турака и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
путник туда Ногом лаком оди, Стазица кривуда, Поред липе води: „Ој тиче умилно, Што на грани стојиш, Окле тако силно Срце мени својиш? Да ли одозгоре С неба амо дође, Да ли мимо дворе Моје миле прође?
Заман силно Туре гледи Да досади каурину, Турске крвце он не штеди, Већ се диже у планину, Силна чета амо гази, Но мало се
Оде лето и омара, Лишће жути, пада магла, Север душе, лист обара, Већ и зима силно нагла. Ал' и зима оде љута, Смеју с' доли и планине, А наш путник јоште лута Тамо, амо по туђине.
Цвеће љупко и долину, Стадо, врело и планину, Тију реку, силно море, И под небом орла горе, И над орлом шарну дугу, И славуја у том лугу, И још његов глас умилни Ти сатвори,
Уједанпут јарко с' сунце диже, Па за часак насред неба стиже, Како стиже, одма силно плану, Па травицу зелену преплану, Клону дрво, клонуше цветићи, Из облака попадаше тићи, А из врела ударила пара,
“ Па с' помами, па силно поскочи, Засјаше му с' кâ у мачка очи, Диже руку па се разбаруши, Па заурла, још ми пиште уши: „Амо гледај, амо,
Кроз облак прашни дино коњи вриште, Пушчана зрна наоколо пиште, Ди оштри мачи пламенито звече, Мој отац напред силно врага сече — Онамо ићи таки њему оћу, Слободе врага бити му помоћу.
Ено чета браће амо стиже, Како ми се душа силно диже! Збогом, мати, збогом, брате, драги, Чувати ме оће Боже благи.
ИИ Лепа л' беше, Боже силни, Па са тога сад и пати; Он угледа цвет умилни, За срце га силно вати, Те опружи белу руку, И довати цветка љупка.
О како је овде, како умилно! О како душу диже силно! О красото ти дивна брда! О како доља лепо врда! О како лаор мирис краде! — Јер липа доста тог имаде. Итд.
“ Наже снагом јунак Радивоје, Отклопи јој руке обадвоје, Отури је силно од коњица, Паде о тле љуба несретница, Паде о тле па се обезнани, Ао данче, зло ли јој задани!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И кад он, Димитрија, чу Тодино силно јецање, плач свију жена па чак кијање попино, њему се нешто смрче, уста га засврбеше и погнув главу, одбацујући од
Тода га чу, осврну се, позна га и заустави кола. И падајући, ваљајући се, дође до њих. Сав упрљан, раздрљан, крвав, силно дахћући, наслони се на кола, и дрхћући целом снагом, убезекнут наднесе се, зину и упре у Тоду широк, блесаст поглед.
— На! Па сад! — марш! — Викну он и ошину коње тако силно да кола полетеше одбацив Димитрију далеко од себе. — Не, госпо... о...! — Јекну Димитрија падајући.
ноге под шалваре, коленима притисла платно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно... Њене суве руке само лете, а око ње разбацано по пет, шест парова готових кошуља.
— Ништа! — И привукох те силно да се твоја глава наслони на моју. Целим телом беше ти наслоњена на мене. Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу,
Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом. Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикну. — Не! — И побеже. И од тада се ти преобрази. Сам ти ход постаде опрезнији и мекши.
Извалих се на траву. Подузе ме свежина. Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо. Чекао сам те. Положио сам дланове на влажну траву и премирах од слике коју стварах.
Нема ни он никога, има нешто од имања и ово наше што је, па... Али она, она... — А ти хоћеш? — Хоћу — дахну она силно — што да не?... Кости ’аџике, да одморим! Расипа се по поље... Мати се диже дотерујући шамију.
светећи се мени који час се радовах што се отресох тебе, час опет дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спази и види!... ИВ Две године нисам кући долазио.
Стресох се. Мати изиђе за тобом да затвори кухињска врата. — Стано? — Ти? — викну тако силно и уплашено, да се препадох. Док сам жив тај узвик слушаћу.
Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш. После се једва прибра, постоја мало, и, уздахнувши силно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, господине?
Он гурну силно врата и уђе. Ти се одједном диже, истрже од матере и излете у кујну пред њега, да га зауставиш. — Не, Николо!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Васијона пукла пуста. Већ у мени душа суста., а срце ми силно бије, у главу ми крвца лије, ал' ми вила лице мије хладом свога крила мека, и још нека блага река, нека струја из
жица цедилу сухом извора гудбе што глади чело вилиних гуслица — вилински беше са жице звук: милином звука вила се бела силно занела, замахну лук, луком је гусле бесно превукла — жица је пукла.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
У сну се заљуби у њу тако силно да, кад се пробудио, одлучи ићи по свијету и тражити је. Кад се добро спремио н узео доста новаца, пође на пут.
Чим је он ту стао, голема нека орлушина долети и падне на крушку. Сва се крушка затресе, а силно грање поломи се и падне доле на земљу. Сељак опали из пушке, а орлушина се скотрља озго и паде под крушку.
Онда он показа цару какву силу имају магарац, штап и шешир. Цар се силно обрадова што су се такве ствари нашле у његовом царству, па како не имађаше синова хтједе га посинити.
Потом запита домаћина зашто он толико силно јело готови, а домаћин му рече: — Е, мој брате, ја сам газда и свега имам доста, али своје дружине никако не могу
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
фазони, и Александра Македонског, и Фјодора Шаљапина — ко сад пева све оне опере у којима је био главни, и где је оно силно цвеће које је исподобијао: и њега сам Чарли, и њега сам!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Једнога дана, прича нам каже, другови пошли да Врапца траже. Сивку је причо Њакало стари да тамо силно магарце цијене, видјеће, кажу, чудесне ствари: магаре часте куд год се крене.
Лав је чувао стражу ноћу, будан и љут, а слон је трубио силно: „Склањај се, правите пут!“ Најзад се дигоше увис око њих вјетар свира, путују изнад гора на змају од папира,
Прозора безброј у таму сија, блиста се читав град, а ја их гледам поносан силно: и то је татин рад. Послује тата гарав и знојав, лице му пуно жара, ал зато ноћас над сваким столом по једно
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И кад он доврши свој дуги монолог и стаде брисати руком лице, она му опет узе једну руку и стеже је силно. — Јест, и мени је понекад тако бивало: после каквог једа и мука, наступи изненада нешто пријатно, рече она,
Она првипут осети у себи ово силно, разорљиво осећање и предаде му се сва, целом душом својом, не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе...
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
— Ја ти дајем злато, а ти ништа не говориш — рече му он с прекором. — Или те је моје силно благо тако задивило да си од чуда занемио? Говори! — Ја то злато не смем примити — проговори најзад старац.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Тек што сам затворио врата за собом, скинуо са себе оно силно ордење и сео уморан и ломан да данем душом, а зачух куцање на вратима. — Напред! — рекох, а и шта сам знао друго.
Сад тек настаде усмено и писмено препирање; запиткивање, очекивање, сувишна, нервозна радозналост и силно полагање наде у тог једног странца, који се очекиваше да спасе земљу, беху достигли врхунац.
Ја се нешто заговорио с једним познаником, док, одједном, маса света се пови ка лађи тако силно да ме умало један што се затрчао не обори. — Шта је то? — Ко је? — стадоше многи један другог запиткивати. — Он!
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СРЕТА: Ама, чекај, куд си навро! Не иде то тако! Прво да отворим седницу. ЈЕВРЕМ (седне). СРЕТА (устане, силно звони и раздере се): Мир, мир кад вам кажем! Јесте ли сви на броју? ЈЕВРЕМ: Јесмо!
) А ти си лопов и хуља! (Својим гласом.) Пљус! Пљус! (Шамара по ваздуху док и самог Јеврема не ошамари. 3атим звони силно.) Мир, мир, господо! Молим, чувајте достојанство овога дома!
ЈЕВРЕМ: Које бруке? СРЕТА: Па онај твој говор депутацији. Они сад силно агитују с тим. Шта ти би, побогу брате, да онако поставиш ствар на своје место? ЈЕВРЕМ: Шта ми би?... Казао сам ти...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
(Силно му је тај аутор импоновао!). Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао д
Знам јој само почетак. Ћата стаде насред механе, па се продера изненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. — »Смир’те се!« — дрекну и отпоче ћата декламацију.
Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у новинама. И боже мој!
Сви су послови стали.« — Дивота! Жестоко! Браво Бразилијанци. Живели! — продера се Сретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите: Живели! — Живели! — продера се Мића »Официр«. — На живот и на здравље!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
МАДРИГАЛ 26 ПРИЗИВ 27 ЧЕКАЊЕ 28 СЕНТИМЕНТАЛНА ПЕСМА 30 ОЧАЈНА ПЕСМА 31 ЛЕПОТА 33 ОБНОВА 34 ДРУГЕ ПЕСМЕ 35 СИЛНО ЗАДОВОЉСТВО 36 ЗИМСКА НОЋ 38 КАО БАЈКА 40 ДОЛАП 42 РОСА ПАДА...
ДРУГЕ ПЕСМЕ СИЛНО ЗАДОВОЉСТВО Ја имам часове дугог очајања, Безнадежне туге, обмана, и јада; Ја имам часове када се слатко сања И
Очајање, туга, беда? Празне речи! Кад на земљи више нема моћи те Да у мојој души помути ил̓ спречи Силно задовољство, осећати све! ЗИМСКА НОЋ Пало је иње.
сами, У свежој тишини природе и ноћи Осећамо јасно, са тугом и стравом, Да у нашој души нема више моћи, Да устрепти силно пред лепотом правом.
О, каке сласти, да се рида Безумно, силно! Да се грца, И мученички живот кида При сваком куцњу бедног срца, У очајању, у самоћи, Међ јоргованом и јасмином, У
Ја за тобом иђах, и у једном маху, Слушајући тице и таласе речне, Ја осетих силно, у побожну страху, Да је најзад дош̓о час љубави вечне, Час љубави праве, жељене и чедне, И све што у души мојој беше
Али ти не рекох ни ''силно те љубим'', Нити ''душо'', нити ''очи моје сјајне'', Нити празном речју и покретом грубим Збрисах дражи неказане тајне.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
уноси јој се у недра, у’скут, и знајући за Софкине најтананије, најслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.
И Софка по изразу лица Арнаутинова виде како на њега све то силно утиче. И још кад он сагледа где је Софка кувала кафу: како отуда, из тамне, широке кујне, одсјајују они њихови велики,
Ко зна докле би тако седела да се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање. Не јако и силно, него као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући чују
ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и сама Софка не чује: — Ћути! Ко зна зашта долази!
— Сам је. Софка се попе. Испред врата виде само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти. Али силно отвори врата и уђе. Светлост се од свеће залелуја и готово што својим пламеном не опали косу очеву.
Чисто се покаја. Да је само знала, не би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и противи му се. Само да је знала! Али и то није било истина. Нашто | сада себе правдати!
И када се на софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди Мита чисто кликну. Као да се понова роди и оживе, тако силно викну: — Магдо! Магда, одоздо, као да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. | — Магдо!
слепила по њеном красном витком телу, дотрча овамо на тершене код Софке и дигнувши руке, затуривши главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну: Да знаш, дико, да знаш, дико, Како венем за те.
од свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, који, као последњи, морају око њега да иду, морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по такту да играју.
Једино из олтара, изнад часне трпезе био је велики округао отвор и кроз њега је силно у сноповима продирала светлост.
те јој глава клону, отворише се двери са свештеником у златној одежди, који, чисто уживајући у тој запрепашћености, силно, гласно запева: Миром Господу помолим сја!
Све бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких игара, једнолико, у широким скоковима цуп- | кање и силно ударање пете о пету спекнутих чизама са мамузама; онда звецкање на женскињама од тешких и дугачких до испод појаса
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
зала, За слом идеја и неуспех вере, Отрован мозак и срце прозукло, Срам сиромаштва што га немар пере И, некад силно, уздање умукло.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Дјевојчине груди тако се силно одигоше да одбише главу Милунову, а уздах што се из њих вијну, као танки вјетар разбаруши му косицу.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
По том запита домаћина за што он толико силно јело готови, а домаћин му рече: „Е мој брате, ја сам газда и свега имам доста, али своје дружине никако не могу
” Девојка избира најтежи, па однесе. Кад га донесе кући, брже и она и маћија отворе га да виде силно благо у онако тешком сандуку.
” Цар не могне ни | куд ни камо, него чобану да ђевојку, а чобан је да богату чоеку, а богат чоек да чобану силно небројено благо. 46. КО УМИЈЕ, ЊЕМУ ДВИЈЕ.
По том га примише у своје друштво, и оженише га, те стече силно благо и има лијеп пород. Али кад већ остари, покаја се господу Богу, поврати се своме дому, и једва жива затече свога
“ Он му одговори: „Видим.“ „А видиш ли оно силно мраморје поврх њега?“ „Видим.“ „Е добро“ рече старац; „наврх онога брда има једна баба златнијех коса ђе дан и ноћ на
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
он сам, отац, нема што с Васком; жури се да ту сумњу отклони; сасвим се приближује уз владику, гледа му у очи право, силно): Дедо! Знаш: човек, цео век жедан, тражи нешто. Не нађе то. Па... дигне руке, прегори. Али, жедан, бар хлад да нађе!
! (Лупа бесно.) Ако она, Васка, тврдо, здраво спава, што други?... (Свирачима): Свирајте бре, силно. И она да се пробуди! (Бешње): Отварајте! Снажна свирка; гоч. Кујна се отвара, осветле се врата.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Страшно и силно лекарство од самовољице; не советујем родитеље и старије да га употребљавају, разве у крајњеј нужди; које, да је хотео
дружбе и пријатељства љубови, којега сте ви рода и племена, кад ви такова чувствованија у нами возбуждавате, тако силно у прсима нашима дејствујете!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
ја сам гришник, али, али... — Шта је... шт’! — дрекну Брне клисивши са столице, јер Пивалица силно шкргутну зубма и изврати очима, а рука му пође к јатагану. Докле се Пивалица окрену, Брне је већ био на тријему.
Бакоњу подиђоше трнци кад је сасвијем изблиза видје, а и она ушепртљи. Обоје канда се силно зачудише кад се погледаше, па се обоје постидјеше. — Заповидајте! — једва рече она и пође натраг. — Фала!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
У противнику, изненађење је тако силно да му, макар само за трен, али за битан, одлучујући трен, кочи снагу и мах. Бећ тада, мегдан је одлучен иако се
Али, како га је купио тако је одмах, понесен новом замисли, дао и да се разруши: однекуд је силно желео да на место старе куће Господар-Јеврема Обреновића дође ново здање Ка петан-Мише Анастасијевића. И дошло је.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
! Бр. Радичевић Х КРОЗ ПОНОЋ Кроз поноћ нему и густо грање Види се звезда тихо трептање, Чује се срца силно куцање О лакше само кроз густо грање!
„Из овог пехара Пиј у здравље цара, Селиме!“ Селим очи склопи, Златни пехар попи До краја. Силно ј' срце стег'о, Па замишљен лег'о На душек. Запалио лулу, Пољубио булу, Па - умро. Ј.
М. Јакшић ЛВ НЕ ВЈЕРУЈ... Не вјеруј у моје стихове и риме Кад ти кажу, драга, да те силно волим, У тренутку сваком да се за те молим И да ти у стабла урезујем име Не вјеруј!
У часима тијем, Кад на груди моје приљубиш се чвршће, Осјетиш ли, драга, да ми т'јело дршће, И да силно горим огњевима свијем; Тада вјеруј мени, и не питај више!
И звуци јекнуше благо, и јаче, и јаче грме, И распрскаше се силно под сводом мрачнога храма... Зачуђен диже се Август, и баци к тераси поглед, Где звуци звоне и јече, и бледа царује
Јер грозни пророчки звуци грунуше над њима силно К'о тутањ подземља мрачног, к'о узвик гњевнога Крона. И затим тише и тише јецаху сребрне струне, И премираху болно и
Ја за тобом иђах, и у једном маху, Слушајући тице и таласе речне, Ја осетих силно, у побожном страху, Да је најзад дош'о час љубави вечне. Час љубави праве, жељене и чедне.
Али ти не рекох ни „силно те љубим“, Нити „душо“, нити „очи моје сјајне“, Нити празном речи и покретом грубим Збрисах чедне дражи неказане
у црном, старинском оделу, С угашеним оком и прсима спалим, Видим на досадном како те поселу Подругљиво мотре, - ја те силно жалим! Не схватају они ту трагику бора: Ни пустолов врсни, ни блудница часна.
Јест, ја сам силно грешан према Теби, Ја нисам иш'о путем Твојим светим; Ја сам се само старао о себи, А никад Тебе Мајке да се сетим!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
блиста поезијом, жертва ти се благодаренија на све сјајне сажиже мирове у чистоти лучах огњенијех; ал' за твоје силно попечење и за твоју њежност отеческу малене су жертве творенијах.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
то би био црн живот проћи кроз сва та мучења. Ја имам и других брига, личних, фамилијарних... Био је силно потресен и последње речи изговорио је гушећи се. Ја сам ћутао.
— Заиста, нисте као други, признајем. До виђења! Па је тек после растанка госпођа Леђенски осетила силно узбуђење и страх и немир да господин Леђенски не примети на њој какве год промене.
Њему силно одлакну. И кад се она, са извињењем на уснама и нешто збуњена, појави на вратима, он хитро скочи па јој пође у сусрет.
И тада, кад то рече, он лепо осети да је после тога жив и здрав остао, и силно му би мило што жив и здрав остаде, а што се на његовом лицу јасно дало распознати.
“ А они се око њега силно раздрагали, смеју му се, соколе га, бодре. И све тако док не спази Скопље, кад сви умукоше, јер Јаћим понова завришта:
као ништа дотле, болно му потресе душу, да завапи: „Аој, Босно, сиротице клета“, и баш му ту сентименталне сузе силно потекоше, као кад после страшнога пљуска вода на олуке појури.
Очајно се Митар отимао, бранио и напрезао да га неумитни сан не савлада, иако му се иначе силно наметало да мисли о животу што су га она и он заједнички за скоро две деценије били испунили.
Наједанпут нешто зашушта кроз грање, и силно удари у земљу. Ја се окретох, да видим, да ли је још ко чуо, па да га питам, шта је то? — Склоните се, г.
Уверавам те да смо је сви колико нас има силно осећали у души и да смо сви због ње истински и много патили. И нека ти буде довољно кад ти кажем: да се никоме није
Лепир, код самога, дакле, првога слога, завеза па ни маћи, те се публика, усред оног тајца, напрегнута да прсне, силно и оправдано узнемири. Тај моменат ево како је текао.
и напречац излапео и постао толико забораван да онога човека Милића не може да се опомене, те се, у тој незгоди, силно напреже и хтео би да сазна што више личних података.
на њу није навикао, постајала је све јача, жешћа и несноснија док Му, најзад, у ономе Његовоме небеском раду, стаде силно досађивати.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
и не зна да то изрази: стојим тако у шумној, мрклој ноћи, слијеп (јер дрво сам замишљао увијек слијепо; оно има силно истанчан опип, осјећа и најмањи дах вјетра, и најлаганији срх зрака који проструји по његовој наоко грубој и бешћутној
Сваки тренутак што је одмицао бивао је силно драгоцјен, ненадокнадив; све што се ма гдје одигравало као да је у неку руку мени прикраћено, мени одузето, украдено
Питам се, увијек наново, већ по не знам који пут, што је то што нас тако силно мами к свјетлости, то чим нас тако силно одбија мрак?
Питам се, увијек наново, већ по не знам који пут, што је то што нас тако силно мами к свјетлости, то чим нас тако силно одбија мрак?
А њему као да је то силно годило. Колико би га год с једне стране ојадило кад би видио да га у самостану не сматрају ревним и довољно
То, мислим, извире из једне основне истине о људима: сви ми јако волимо себе, сви смо ми силно заљубљени у све што је наше, сви ми страсно желимо да будемо „ми”. Али, исто тако страсно желимо и да будемо „други”.
Пошутјесмо. — Силно су нарасли ови ваши цедри, од времена кад сам долазио к вама на лекције латинског! И олеандри су вам увијек онако
Ускоро ће сасвим нестати. Сјенка зарђале челичне шипке на сунчаном часовнику силно се издуљила. Вршком стаситог либанског цедра у средини тријема прошара мали срх. — А што каниш даље?
Коса му је тако силно свијетла, сламаста, сва шуштава од сунца, да је чисто штета што је сâм лишен радости да је види. А прилично је весео.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Груди му се још силно надимаху, и сваки му мишић играше и дрхташе од умора и узбуђења. У глави му беше таква збрка, да се у њој ниједна
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Чим је он ту стао, голема нека орлушина долети и падне на крушку. Сва се крушка затресе а силно грање поломи се и падне доле на земљу. Сељак опали из пушке, а орлушина се скотрља озго и паде под крушку.
Потом запита домаћина зашто он толико силно јело готови, а домаћин му рече: — Е, мој брате, ја сам газда и свега имам доста, али своје дружине никако не могу
Цар не могне ни куд ни камо, него чобану да ђевојку, а чобан је да богату чоеку, а богат чоек да чобану силно, небројено благо.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Као већина деце волео сам да скачем и силно сам желео да се одржим у ваздуху. Понекад је јак ветар пун кисеоника дувао с планина и поигравао се са мојим телом,
Недељама после тога слика лавине ми је била пред очима и питао сам се како је могуће да нешто тако мало тако силно нарасте.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
о мом животу од онога дана када сам се опростио са оцем и мајком, пре пет година, и укрцао на пароброд на Дунаву. Силно су је веселила моја причања о томе како сам изгубио печену гуску у Карловцима, како сам први пут путовао железницом од
Ћипико, Иво - Приповетке
Био је намргођен због ружног времена и мноштва Загораца, с којима се ваља циганити и препирати. Ветар је силно дувао, те се склонио иза зида што је луку бранио.
Није у путу разабирала ни осјећала ништа друго до силни простор у коме се, као у сну, редом нижу мјеста у којима се силно људство креће, и нигда им краја нема.
Али када изблиза угледа велики град и ступи на његову обалу, нешто јој се силно у грудима потресе, па затим у души наступи тајац. Бесвјесно корача уз Лазу према Спасојеву боравишту, у очитој стрепњи.
Сада јој је несумњиво жао што се нашла овдје, што ће до часа бити све свршено!... При тој помисли, нешто унутарње силно је потискује да побјегне, да се ослободи од наметнуте јој туђе воље, и чисто снебива се пред толиким свијетом, и чуди
О, умекшаће се! Старица се приближи да га помилује, но оно мигну једним увом и поче кроз ноздрве силно фрктати. —Пустите га!... —Још је поносит! А први дан не хтједе се ничега устима дохватити.
Чини му се да увијек ово великих дана, на успомену мука Исуса Назаренина, југо овако силно дува. И поред покајничких мисли, силно га потреса ово „си россо пассионато” и љуто се каје.
И поред покајничких мисли, силно га потреса ово „си россо пассионато” и љуто се каје. Југо је дувало када је он за младих дана пловио широком морском
Само Мајка божија сачувала га је и дала му устрпљење да је претури. Ове, што је рано долазила, силно се плашио. Пре освитка морао се дићи да служи свету мису.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
свега за ближе одређење природе песничке слике, пред којом често застајемо као пред малом загонетком: необична је и силно делује, али једва да смо кадри да у њу проникнемо.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
због које човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друго: оно силно, нагомилано сирово богатство по подрумима, шталама и набијеним амбарима [. . . ]. И Софка све то узе.
Томча алату рукама покрива очи и уши, док га по врату сулудо уједа: „И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао да је овај појурио и у скоку прешао ту пољану.
Немир, наиме, који је очигледно еротски, тако силно захвата Софкина чула да јој тело измиче испод контроле: одваја се, осамостаљу је, готово отуђује од њене свести, тако
уноси јој се у недра, у скут, и знајући за Софкине најтајније, најслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.
182 У стварности дакле силно пригушена због запрека које, по правилу, породица поставља, еротска се љубав код Станковића тек у сну сублимише у
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Умреш и погребу те као раба божија, а не као стоку... Не бој се, јака је вјера наша, силно је вјеровање сиротиње раје, моћан је Господ — доћи ће ослобођење, виђећеш што је Србија!...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Бранећ’ што нам српска мајка Ставила у груди, Да нећемо и све бранит’ За чим теже људи. Ово морам одбит’ силно, Тако ми олтара, И од себе и од својих Давнашњих другара.
Зима носи Божић, данак лепи, Који сваког новом надом крепи. — Драга зимо, Бог нам те је дао! Ко те не би силно поштовао! 1893. ЈЕЛКА Долази нам Божић. Он не воли мрака И зато нас пита: камо вам бадњака?
Мрзио си све што год је мрско, Волео си све што год је лепо. Пријатеље љубио си силно, Ал’ ни за ким ниси ишô слепо.
Кад велиш да је тако, И кад ми кажеш: брате, Јурнућу прво на те. Ударих силно, снажно... Рука ми сва у крви; Огледало се смрви. Ха, неста луде! — али Ко ни се смеје, ко? — Гле!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Истинске су речи тужне; прави дани Празни. У прашини траг нађи уздаху! Као они што се ослободише љубави Љубећи силно, сићи ћу једном празан у свет полутаме, где заборав плâви Поља, а звезде тамани зараза.
Петровић, Растко - АФРИКА
Тек Н. се нагло нагао и ујео га испод плећке тако силно да се овај сав превио преко нас, дерући се. Он је имао на себи кошуљу страховито прљаву од зејтина, блата и траве.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
како на сто корака пред нама промичу црвени турски фесови, како севају бајонети, чуо сам час слабије час опет као бура силно оно страшно: Алах! Алах! Алах!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Песмо моја, већ си на полету, Поздрави ми све на овом свету, Поздрави ми славље и голубе, И сва срца, што се силно љубе. XЛВИИИ Ноћ је тија, — месечина сија, Хајде, луче, да бројимо звезде.
“ Пита ме горки јад. — Тад рећи нисам хтео; Сад рећи — не бих смео. XЛИX Пепо ли ми описујеш Оно дивно, силно море, Кад маина дланом меким Разглади му с чела боре.
Ох, причај ми, причај јоште — Груд се моја од тог шири, Даклем море, силно море, Тако уме да се смири!? Аој, Боже свемогући, Молим силу твоју јаку, Дај и мени — мојој души, Површину барем
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
притко скачут и бушице лове, Мене часто задиркујут, мира ми не дају, На мисли ми наводе љепотицу своју, Кад мње нечто силно под пенџером тресну И некто по зиду грозно шаком пљесну.
Кад ујутру ја устах, напоље изиђох, Небо видјех от љутине свуд около риђо. Цича мени перси тако силно схвати, Да дахнути не могох ни управо стати.
Цвет плаветан нек’ те, душо, увери Да ми серце от љубови све гори; Нек те силно опомене Да се сећаш бедног мене Почесто.
Непостојанство судбе, шта је од тебе брже! Силно с’ напреже човек вечностална стварати дела, Ал’ у прсима свак трулежа усев носи.
Нужда ал’ гвоздена свагда и свагди је мењала закон: Плачем сиротиње многе му с’ срце растрзало силно, Оца и матере клетва раздвајала душу и чувства; Сва се потресала природа: к небу сад севнуше очи, Верном па другу
Већ погибе храбри Вељко, десно паде крило, Устава се провалила, бурја продре силно. Јаук се чује, Враг ланце кује Сербији.
Тргло с’ од сна Цвет-девојче, У њој срце силно бије, С чела капље зној ледени, Прекрсти се Цвет-девојче И очита молитвицу Па овако проговара: „Нит’ је право ни
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
што те тазбина Онако царским даром поздравља; Јер то те и у самом народу; И против подле жеље њихове, Као владара силно подиже... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Сад све разумем — Зашт’ им се свима чело следило Због пријатељства са Латинима.
своје милости, По којима си вреле пољупце Начином страсти сина разметног У часовима бујне похоте Занетим умом силно расипô...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Трке, Јаблан! — Трке, Рудоња! Бакови стадоше букати, копати предњим ногама, заносити се, ребрити, док силно не грунуше рогови о рогове. Стоји прасак, лом! Земља се круни, угиба под њима. Лујо дрхће, стрепи.
Лујо задолига. Јаблан стоји поносито на мејдану и риче, а планински врхунци силно — силно одјекују. КРОЗ МЕЋАВУ Већ се поче и смрачивати, а они не могоше краве продати.
Лујо задолига. Јаблан стоји поносито на мејдану и риче, а планински врхунци силно — силно одјекују. КРОЗ МЕЋАВУ Већ се поче и смрачивати, а они не могоше краве продати.
рада и распламћеле младости, пјесма ускипјеле, необуздане планинске снаге уз оштри фијук косâ и српова разлијегала се силно, протегнуто, у врелом дрхтању бијелих облих грла, испод помодрелих горских висова.
— Кад не могу кнезовати кô што су ми стари кнезовали, нећу да будем ни турски алабаш! — говорио је Реља поносито. Силно је мрзио чаршилије и ријетко је силазио у чаршију.
се торови, пресуше се амбарска ока, пренапуни се кућа здраве, једре и кршне чељади, а кеса, пуна бијеле и жуте јаспре, силно затеже за Рељиним припашајем.
Био је бос и скоро го. Прибра сву снагу и, посрћући преко сметова, потрча натраг. — Вујо! — очајно, силно јаукну и паде крај малог, с кога бијаху вјетрови снијег разнијели.
Ђурђија је Ђурђија! Удри Ђурђију, криж јој шокачки!“ — продере се и силно задрма косматом, подбулом главом кад му се парохијанин потужи на жену. Од давнина не може с нашом кућом.
Од давнина не може с нашом кућом. Због нурије гонио се много година с мојим дједом, и силно га је, кажу, мрзио, па и оца мрзи као Турчина, више него Турчина!
Изиђох иза стрехе, а за мном Стевица. — Помози Бог, оче прото! Он се трже и узневијерено ме погледа, силно, страховито ме погледа: — ко си ти?! Оклен си? Шта сам ти крив?! — Помози Бог, оче прото! — Ама, каква си ти вјера?!
Буди мене миран, курво кучко, Асан-беже Чеко! Кад ме угледа, препаде се силно, поблиједи, обамрије. Оружље му испаде из руку. — Сјаши, балијо! — загрми' ја и напери' штуц.
Страшно је то хуктање и шумење! Сад је тужно и жалобитно да човјека срце од туге заболи, сад опет силно, бијесно и снажно као снага и сила босанских, несрећних краљева и банова.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Рођен сам да будем пророк оној чети, Што ће ведра чела силно тебе хтети. Љубави н Срећо, кô кобац вас кљујем! Док дамари прште и играју жиле, Тонем у дубине, где се свесно
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
ил’ не да бог! 1861. КРОЗ ПОНОЋ Кроз поноћ нему и густо грање Види се звезда тихо трептање, Чује се срца силно куцање; — О, лакше само кроз густо грање!
Ћипико, Иво - Пауци
Доста је да крај с крајем може да завеже. „Али овако, нећеш никада крају; гдје је то? Отац се силно задужио” мишљаше гледајући у кољевку до ватре, у којој је, под дебелим вуненим покривачем, мали Илија спавао...
То силно Петра расрди, и он запријети Војкану да ће се осветити. Одмах сјутрадан пође у град одвјетнику да заправда Војкана за
Пођоше у штионицу, гдје нађоше обично друштво које се ту сваке вечери састајало. У дворани силно је вруће, лампе горе, а прозори затворени као усред зиме.
Напољу је силно вруће, јер одбљесак сунца чак кроз застрти прозор продире и газди очи засјењује. У читању прекиде га листоноша; у
Но чим је боље упознао друштвене прилике, разочаравао се све то више, а жељан да нађе одушке својим мислима, силно се удуби у читање сваковрсних књижевних дјела. Није се могао никако да снађе у противрјечју разних животних проблема.
Она постави поднос на сто и гледаше у њ. И Иво се приближи и топлим погледом посматра старицу. Силно је личио мајци. Његове и њене сањалачке очи имађаху једнак изражај сјете и самилости.
Мајстор међутим не слушаше веселога младића, већ се слатко залагао и силно се знојио... вВражји плише! — наново јави се Цирило и погледа по дружини.
И, ходајући тако успоредо с њима, осјети силно самиловање и љубав. Он се примакну к дјевојци да чује ако ће и циглу ријеч из њених уста ...
— Учинио је за себе; то је паметније! — одговори Иво с очитом одвратношћу. — Ти се шалиш!А мене овакоге ствара силно узбуђују ... — Ја те разумијем. Питаш што је урадио за опће добро?
прама боровој шуми, откуд је жаморила шапатљивљ пјесма лако затрешених грана, — и часом гледајући у веру ноћ дође му силно одвратна она слава у вароши. — Да ми је видјети нашега порезнога пристава! — сјети се доктор.
— сјети се доктор. Уживаће да се може у униформи показати. — Мој ће се судац силно знојити, — трже се Иво. — А пристав Балић биће важан. Ма највише ће се истаћи управитељ политичке власти.
— Чим се оженим, — продужи он, поћи ћу у варош, отворићу мали хотел... Толико да се прође вријеме... Овдје је силно досадно! ' Па се као замисли, и упре прстом у чело: — Овдје се мора човјек насилу оженити... Блажени велики градови!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Тешкоће су ипак биле мале у односу на оно чим је Лауш располагао. Имао је силно богатство и стотину отреситих и бистрих људи прекаљених у дугим ратовима, решетаним кроз сва сита и спремних на све да
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ах, сећаћу се целог века Као пријатног, слатког сна, Преко јаруга и јендека Кад сам за вама трчô ја! Ветар је силно пољуљиво Ваш танки вео, вашу влас, А у зраку је одјекивô Безмерно сладак, звучан глас...
1890. ДАНАЈА Некад је громовник, силно заљубљен, ишао теби Са златном, обилном кишом. Но светла младост је прошла, И ти снуждена стојиш на њеном обронку
И лира загрми моја Очајним и страшним звуком И ја се препадох силно. Шта значи јецање боно? И онај суморни усклик и слатки онај над, Што у акорду једном, кô тајно некакво звоно, И сумњи
8. Тугу ћу своју поклонити роду И гробовима отаџбине своје, Да силно јекне усклик за слободу С усана твојих и са лире твоје.
И звуци јекнуше благо и јаче и јаче грме, И распршташе се силно под сводом мрачнога храма Зачуђен диже се Август и баци к тераси поглед, Где звуци звоне и јече и бледа царује тама.
Јер грозни, пророчки звуци грмнуше над њима силно, Кô тутањ подземља мрачног, кô узвик гневнога Крона И затим, тише и тише, јецаху сребрне струне, и премираху болно и
“ И страшна, мраморна жена рашири камене руке И притиште га силно. На усне његове младе Она ледене усне приљуби безумно, страсно, И душу његову испи.
Сад што му драго. Ја баш слабо марим Хоће л' је когод читати ил' неће... Занета силно узорима старим, И моја муза старински узлеће Узлеће смело у светлу висину, Са кратком јопном и у кринолину. 2.
Јаросно узвикну ћата и бурно на кмета наже, Ногом му удари трбух, и кмет се од бола саже, И само зајеца тешко, силно се заљуља таде, Издиже палицу горе, ал' пијан на земљу паде.
Клисарка упази ово, јер на то не беше слепа, Па ни пет ни девет, лепо, но кмета ненадно шчепа И загрли га силно. Но кмет се отрже снажно, И затим покуша одмах да лице направи важно, Али се покаја за то, мада је кајање крио, Јер му
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Јоште путник туда Ногом лаком оди, Стазица кривуда Поред липе води: „Ој тиче умилно, Што на грани стојиш, Окле тако силно Срце мени својиш? Да ли одозгоре С неба амо дође, Да ли мимо дворе Моје миле прође?
Заман силно Туре гледи Да досади каурину, Турске крвце он не штеди, Већ се диже у планину, Силна чета амо гази, Но мало се когођ
- Цвеће љупко и долину, Стадо, врело и планину, Тиху реку, силно море, И под небом орла горе И над орлом шарну дугу И славуја у том лугу И још његов глас умилни- Ти сатвори Боже силни!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
) МИРОН (вукући се за Арсенијем): Чекај, бре! Ама не вуци ме! Не могу ја тако брзо, тако силно! АРСЕНИЈЕ (одвлачећи га): Хајде, хајде! Где је чак гробље и кад ћемо тамо стићи!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Зар није воду живота прогутао, Смрт надјачао? Жив је, живцијат. Смеје се и вара, ако има кога да превари: силно је потомство изродио, није му лако. ЧАРОБНА МЕТЛА Све прљавији бивао је град, туго црна!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ТОМА (грчевито чупа колено): Не тако, не толико силно... Доста, доста... КОШТАНА (још раздраганије): Сум шетал, мори Ђурђо, по Стара Србија, По Србија и по Маћедонија,
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1905. НЕ ВЈЕРУЈ Не вјеруј у моје стихове и риме Кад ти кажу, драга, да те силно волим, У тренутку сваком да се за те молим И да ти у стабла урезујем име, — Не вјеруј!
У часима тијем, Кад на груди моје приљубиш се чвршће, Осјетиш ли, драга, да ми т'јело дршће, И да силно горим огњевима свијем, Тада вјеруј мени, и не питај више!
И кад се у тај велики пламен слије Тих суза река врућа, И кад те силно загрлим, ја ћу умрети С љубави и чезнућа. 7 Ја ћу у чашу љиљана Утопит с душом жар цео, А песму о мојој драгој
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
мислим“ каже он „да су Србљи и прије Косова имали и јуначких пјесама од старине, но будући да је она премјена тако силно ударила у народ, да су готово све заборавили што је било донде, па само оданде почели наново приповиједати и пјевати.
ни Вукова мисао: „да су Србљи и прије Косова имали и јуначких пјесама од старине, но будући да је она премјена тако силно ударила у народ, да су готово све заборавили што је било донде, па само оданде почели наново приповиједати и пјевати“.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Па кад Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапорци и силно дирају у срце све играчице. Мане је најчешће водио коло. Само позове по једну девојку да с њом поведе коло.
певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њиховом, бацао на крило тако силно да би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже,
Као несташна деца кад метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме силно узнемире, те се, јадник, узаман баца ногама, стреса товар и самар, али му све то ништа не помаже, — тако и овоме само
И један дотицај коленима испод стола, и једно „ти“, које му она први пут изрекне, привуку га и притегну силно њој, као најјачи конопци и ланци („ружични“, наравно)!
у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.
с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручицу своје другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој
И тако се и овде збило. Силни савети и опомене учинише напослетку своје. И Зона као да подлеже. Силно јој се уврте у главу и силно је усправи и подиже помисао да је она чорбаџијска кћи и прва лепотица.
Силни савети и опомене учинише напослетку своје. И Зона као да подлеже. Силно јој се уврте у главу и силно је усправи и подиже помисао да је она чорбаџијска кћи и прва лепотица.
А њу је то силно љутило, понос јој вређало. Јер, док је сваки други забленуто, изненађено и с неком тихом чежњом поглêда, — на Манчи се
Није знала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ или она фукара Калина!... Силно угризе доњу усну и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерта и кара-севдаха
— Васке, мори! — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире на напрћеном носићу њеном. — Што искаш, Зоне? — одазва се и притрча јој Васка. — Отиди си до онуја... де...
— Зоне, мори!... Не слушај гу, Калино, што збори! Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!... Било је време већ.