Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Шта је с Турцима? — рече неко. — Да не побегоше? — Не. Сад се прибирају. Сад ће ударити силовито, али то ништа није!... Само добро гађајте!... А сад мир!... Заћуташе. Тајац је био као у гробу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Само, ни Варвару није покушавао да добије, грубо, силовито, него нежно. Као што и треба, каже – бојарку! Кад год би успео да удаљи, некуд, Петра, и Павла, Вишњевски би долазио,
Црњански, Милош - Сеобе 1
око дизања цркве насред села, Исакович оде радо, уверен да је то све бедно и ништавно, а да је оно што га у рату чека, силовито и светло и може да се заврши нечим дивним, и за њега, и за све те његове људе.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Ни стварност, ни пуста машта, него: разиграна уобразиља која силовито стреми на једину слободну страну — увис, увис, никад довољно увис!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ноћу, Певам, селе, што год оћу: И што оћу, оно могу, Само једно још не могу: Да запевам гласовито, Гласовито, силовито, Да те дигнем са земљице, Да те метнем међ звездице.
Грдне су и спопануле ране, Ал' се јоште силовито бране; Сваки види, мора се умрети, Ал' и браћу оће да освети. Јоште гледни старца Милутина: Грдне ране допао
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
горуцка у тамној долини, и страшног бљештавог мјесечевог пожара, хладног и невјерног, који расте над хоризонтом и силовито вуче у непознато.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
И мора бити човек или жена који умиру; јер се иначе не виче овако, људски и механички, и телом и духом, силовито. Излазим из чамца, идем лагано уз обалу, у томе правцу. Мислим: Како не потрче сви онамо!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сердареве руњаве груди надимаху се и слијегаху силовито. Више одједном потмуло је јекнуо. У један мах сав унутрашњи јад његов скупи се, зар, уједно, па одуши у снажном
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
„Здраво! Здраво! Здраво! Здраво!“ урла Јаћим, али се види да га глас све више издаје, јер је некако нагло и силовито од почетка наступио, и јер све више пада у ватру и напиње се, вратне му жиле набрекле као проширене вене на ногама, па
Ћипико, Иво - Приповетке
Назуше лако опанке, — попустила кожа и опута. Настајног дана исто се радило. Није сметало што је ветар силовито хукао и тресао маслиновим гранама. Други дан, око подне, оставили су посао. Почело је да ромиња.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
покреће их необична снага: одвратност према стварности, стварном животу („укусу живота“), која се код Растка Петровића силовито испољава као код ретко ког нашег песника. У „Молитви вука“ прелази чак у првобитни, телесни гест згражања (пљување): [.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
повратила нису, Ал два велика хрта сад прогоне хучно ми стадо; Погледам: Турчина спазим бесна на великом хату Како силовито нагони керове, бије пиштољем. Два ми се прасца већ гушише крвљу, пенушише с’ други.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Он сио на кућни праг, поднимио се на обје руке, па шути и гледа у земљу. — Нећу! — издера се Мијо силовито, па подиже очи, у којима се свијетлило неколико суза. — Зар је баш до тога дошло?
“ Препаде се 'оџа и попе се на мунару. Ја одја' ата и дадо' да га водају, па се онда, кô какав кесеџија, крену' силовито кроз сокаке и мáле. Све мртво ко гробље. Само сабљетина о калдрму звецка, а 'оџа на џамији учи.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Називао је то "патетиком ума", која се силовито осетила у његовој најбољој и једно време веома утицајној књизи Ватра и ништа (1960).
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Грешнији кад самотан те зовем. Туђа су деца из тебе заплакала. Смилуј се. Трује, не цели твој лек. Силовито ме чемером прострели. Худи свој, госпо, на песму проћердавам век. Завапим, ал’ извије се глас.
Туђа из тебе бића хоћу ли волети? Смилуј се. Трује, не цели твој лек. Силовито ме чемером прострели. Худи свој, госпо, на песму проћердавам век. БОЖЈАК Пребол је. Кужи ова ноћ. Земља ми тело.
ПРЕДВЕЧЕРЈЕ Жаром затамни у предвечерје твар, и очи: блуду ли, пагуби на руб ил’ скрушењу. Исполин анђео силовито над крововима затруби. И не виде га, жарки стуб, и не чују. Он труби, труби у предвечерје страхобни руб.
ВЕСТ 1 Заплáви на крила жар. Небо то земљи тобом силовито устреми, Сило, Нерођени, Ти. 2 Отворите се, утробе. Семе је ово, пламена пламен-оплођење.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
испод земље оде, а спрам свога духања нигде скоро пак одухе не може здесити куд би пак излезао, та и врти се там-овам силовито навирући куд би прошао: зато потреса земљом, докле куд згоди коју дупљу те опет излезе напоље.