Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ „Јесу, брате Обраде“, рече мајстор Сима. „Читав су народ поробили, проклетници!...“ Видела сам како су мајстор-Сими у рукама маказе задрхтале, и, поред свега што је мајстор Сима радо говорио и приповедао ућута се замишљено; а после
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Кажем ја сад Јакову да је дошао чамац и заиштемо новаца, он ми каже: „Иди Сими, нека он даде!” Одем Сими. — „Иди Катићу, нека он даде!” — И тако сам ишао свакоме по двапут и баш ниједан ни грошића.
Кажем ја сад Јакову да је дошао чамац и заиштемо новаца, он ми каже: „Иди Сими, нека он даде!” Одем Сими. — „Иди Катићу, нека он даде!” — И тако сам ишао свакоме по двапут и баш ниједан ни грошића.
Јакову, како је код нас, како Хаџи-бег од Сокола пали ваљевску и комад шабачке нахије, и он је писао Катићу и кнезу Сими да доведу индат, и почели се у Дрену — селу ваљевске нахије — скупљати.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Чујте како креше!... Јамачно ће у општину да се суди с ким!« Газда Рака, псујући веселом Сими и где и шта има, сагна већ назимад у обор, па накричи Паји да иде кући и да гледа да опет не буде каке штете, а он
— удари у вику газда Рака. — Ако ти није право, а ти апелирај! — подвикну му Стеван, па се окрете Сими: — Ето тако, Симо! Даћеш му две вреће кукуруза; а сад иди те гони ону назимад кући и гледај да не оду опет у штету.
— навали Јован. — А сутра му не гине напојница — сви ћемо дати... — 'Оћемо, 'оћемо! Шта, зар ми нашем Сими да не дамо?! — гракнуше сви. — Али то треба још ноћас, док није капетан докучио па нам може сметати — вели поп.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Онда се окрете кмету: — Јеси звао село? — Нисам. – Зови!... Кмет изиде те нареди Сими да сазове село, па се врати у собу. — Шта мислимо сад? — запита он попа. — Још не знам...
— Марице, — рече Ногић жени — узми поњаву па нам простри у качари. Жена оде да простре. — А ти, Јово, иди још ноћас Сими и јави му да га чекамо овде. — Хоћеш ли се колико бавити, бато? — упита га Јова. — Бавићемо се неколико дана.
— Ми ћемо гледати да не дамо. — Тако ћемо нешто и радити. Кмет Јова се диже кући да нареди Сими да село сазове... И сутрадан окупише се старине код суднице. — Браћо! — викну Јова са доксата.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Но, сад на посао; јер сам ја, то јест, већ јавио. МЛАДОЖЕЊА: Јавили? ПРОВОДАЏИЈА: А? Шта држите сад о Сими? МЛАДОЖЕЊА: Али како сте могли знати да ћу ја хтети?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
књижевности имао је једног доброг приповедача из Далмације, Стјепана Митрова Љубишу; реалистички период има га у Сими Матавуљу. ЖИВОТ. — Рођен је 31.
Њему се има захвалити за прве боље и потпуније студије о Ђури Јакшићу (1875. и 1882),119 Његошу (1877, 1879, 1884), и Сими Милутиновићу Сарајлији (1878, 1879).
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
код старијих људи, ожењених младим женама, својом неприликом, па о њему никла попијевка: Благо ти је Старчевићу Сими, јаше коња и љети и зими.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СИМА: Него? ДАНИЦА: Ево овде, ова друга врата. 'Оди, показаћу ти. ПАВКА: Ама, немој ти да му показујеш. (Сими.) Ево овде, исти ходник, само она друга врата. СИМА: Е, опростите, ја видио, знаш, фирму на кући; па мислим...
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
је разгоропадила кнеза: он је, природно, своју улогу у српској историји видео друкчије но што је та улога изгледала Сими из Сарајева. (Иако је Сима Историју писао и на кнежево наговарање.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ И ту, нити каже ко шаље, нити кога шаље, ни зашто, и затвара важно писмо и даје Сими, те овај, сав радостан што ће најзад доћи до некога посла, узима га, благодари, и још сутрадан првом лађом путује у
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
распореди оних четири стотине и двадесет дуката, што их сам изброја синоћ у завежљају, »Видиш — помисли он, — и овом Сими морам дати бар петнаест. Радисаву сад не смем изићи на очи без педесет«... У таквим мислима дочека свануће.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
) Ух, да ми је да се сад претворим у муву па да улетим у Двор да својим ушима чујем како краљ каже Сими: „Позвао сам вас, господине Симо, да вам понудим један портфељ у кабинету!
ЧЕДА: Врло радо, зашто не! Само пре тога идем господину министру Сими Поповићу да га замолим да остави жену, пошто јој се указала лепа прилика за удају.
ВАСА: Па из моје, дабоме! И видиш, нешто се мислим: када би ти то тако написао па ја то однео Сими пре седнице. Па они њему у министарској седници: „Шта је ово, господине Симо, у новинама?
СИМА: Дабоме да нисмо! ЖИВКА: Господе боже, зашто ме згоди тако душмански кад сам ти палила свећу свакога петка! (Сими.) Је ли ни фијакер, ни ложа, ни салон-вагон... све то оде, је ли... све, све? СИМА: Па оде, дабоме! РАКА: Доле влада!
(Рака побегне. Прилази Сими и уноси му се у лице.) – Због мене, је ли, због мене? Море, не била ја министар, па би ти видео да л' бих ја због тебе
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
уз пут „Фикус“ даје савете Пери и Сими: — Уз-дигни се, „жажмури“... полегни и кидиши. Онда су каменом превукли преко прашине да означе старт.
Брана прави венац од маслачка да преда победнику. „Фикус“ држи говор Пери „Ђевреку“ и Сими „Јаребици“. — У вас је „утпрла“ очи армија... Докажите... да још мајка Ср-Србија пропала није.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
НИКАДА МОЖДА НЕЋУ) 83 ФАНТАЗИЈА У НОЋИ 84 ИСТОК 87 (ПОД НОГАМА МОЈИМ ОТИМЉУ СЕ ВАЛИ) 88 У СПОМЕНИЦУ ПРИЈАТЕЉУ СИМИ Ј.
1887. У СПОМЕНИЦУ ПРИЈАТЕЉУ СИМИ Ј. АВРАМОВИЋУ Кад протече младост што нас служи сада И покида живот све жице весеља, Кад нас борба смори и невоља