Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Па ђе ви је тај Стефан? БЛАГОЈЕ: Који Стефан? (Са коферима у обема рукама, и под мишкама, из Симкине куће излази Василије) ВАСИЛИЈЕ: Извините што сте чекали, каснимо на представу! МИЛУН: Не касните!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А одавде, кад је кућа близу, док се уз каву одмара у овој соби, све је сладуњави мирис Симкине ланене кошуље, коју она увек чисту облачи чекајући га да се врати с пута. Чврсте, крупне и топле дојке.
А за брест зна да је сенка. Па се споро присећа сваке Симкине речи. С муком, јер снове никада не памти. Ипак, у свест му се урива неочекивано сазнање, стидно, невероватно.
трза у крст по помрчини, страх је гомила над њим, а кроз њега, тишину и маљаво шушкање лишћа вуче се дуг јаук, онај из Симкине собе. Ћорђе мачјим корацима дође до прозора и прислони се уза зид.
рече гласно у Вир тишине. Стоји крај прозора и гледа у жућкасту мрљу светлости из Симкине собе. Напрегнуто слуша тихо хујање ветра у врховима јасенова. Казна. Његовом вољом много је деце остало без очева.
Аћим виде Ђорђа: леђима наслоњен на зид, седи под прозором Симкине собе, јалово куче, с главом наваљеном на колена. Чуо је, прође Аћиму, у једној сузи размрска му се син, несрећник,