Ракић, Милан - ПЕСМЕ
КВРГАМА 72 ТУГА 74 МИСАО 76 ОСВИТ 78 СУМОРНИ ДАНИ 80 ТРИ ПИСМА 84 ОРХИДЕЈА 90 ПОМРЧИНА 92 КОСОВСКИ ЦИКЛУС 96 БОЖУР 97 СИМОНИДА 98 НА ГАЗИ МЕСТАНУ 100 НАСЛЕЂЕ 102 ЈЕФИМИЈА 104 НАПУШТЕНА ЦРКВА 106 МИНАРЕ 107 ОПРОШТАЈНА ПЕСМА 108 ОПРОШТАЈНА
Ћути поље равно Где некад паде за четама чета... — Из многе крви изникнуо давно, Црвен и плав, Косовом божур цвета... СИМОНИДА (Фреска у Грачаници) Ископаше ти очи, лепа слико!
звезда што већ не постоје, Тако на мене са мрачнога зида, На почађелој и старинској плочи, Сијају сада, тужна Симонида, Твоје већ давно ископане очи...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
ДУБРОВАЧКИ ПОКЛИСАР 217 ЦXИ ДУБРОВАЧКО ВИНО 218 ЦXИИ ДУБРОВАЧКИ ЕПИТАФ 219 ЦXИИИ НАПУШТЕНА ЦРКВА 220 ЦXИВ СИМОНИДА 221 ЦXВ ЈЕФИМИЈА 223 ЦXВИ НА ВАРДАРУ 225 ЦXВИИ НА ГАЗИ-МЕСТАНУ 226 ЦXВИИИ БОКА 228 ЦXИX ОСТАЈТЕ ОВДЈЕ!
М. Ракић ЦXИВ СИМОНИДА (фреска у Грачаници) Ископаше ти очи, лепа слико! Вечери једне, на каменој плочи, Знајући да га тад не види
звезда што већ не постоје, Тако на мене, са мрачнога зида, На почађалој и старинској плочи, Сијају сада, тужна Симонида, Твоје већ давно ископане очи! М.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
коју су ко зна какви ветрови, као немоћну белу лептирицу, донели овде у туђу земљу, у наручје овог старог човека. Симонида и ја, осетила сам то у тренутку, живеле смо, исту горку судбину.