Употреба речи симфоније у књижевним делима


Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

о жишко липе ц јасеновог храста, ембрион ти си утројених сила, што трају ритмом симфоније биља, у чијем ронду језик није фарса, већ шум је трешњев, гушћи него смола, кад Среда врисне: Топла сам - а гола!

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

квалитет, да су оне подобне за естетску прераду, па да се од њих доиста касније често и праве поеме и трагедије и симфоније и слично. А ко је још стилизирао морску болест или истинску зубобољу?

Зар можда од оних шутљивих? Зар од оних који кажу: „Ја знам, али нећу да кажем”, „Ја носим у себи симфоније, али нећу да их испјевам”?

А ипак, све симфоније које имамо добили смо баш од оних који су хтјели да их испјевају, а не од оних који су их љубоморно сачували ин

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

седамдесет година, а сваком важнијем догађају свога живота умела је да одреди место, који би постајао саставни део симфоније њеног живота. Када би чула нешто важно, увек би реаговала у складу са својим погледима на живот.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

кô знак васкрсења, Ја, што кô крај сфинкса у прашини гмижем, Ја, сулуди Јуда палог поколења; Апостолским звуком симфоније једне Певао бих химну што умрле буди, Али...

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

но што сам биро напуштао; једино приредбе Бечког концертног удружења на којима су се, сваке зиме, изводиле Бетховенове симфоније, редом од прве до девете, биле су ми приступачне, и ја сам их, са својим рођаком Јованом, редовно посећивао.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности