Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ко, зар ја? — упита Лазар и насмеја се. Маринко упиљи у њега. — А... не варај, синак!... Ти, јест... Да пије која цурица замакла за око?... — Јок! — рече Лазар и поче крити очи. — Ха!... ха!... ха!...
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Одуговлачи с јелом, радија је да је она крива и да је она одоцнила с вечером, само да јој синак завремена дође. Сви већ поседали за сто, па очекују. — Шта је с том вечером? Шта си се сплела, као да банкет спремаш!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Нико тебе не ћеде помоћи, Роде мили, у претешкој ноћи, Ал' с' у гору диже синак пусти, Па довати руком мрак тај густи, Ајдук кликну, шара пушка плану, А Србији бијел дан освану. 1843, 1. дек.
“ Ово рече, Богу душу даде. И гле, како теде благи Бог, Те ја нађо друга његовог. Оца немам, ја сам синак твој, Сина немаш ја сам синак твој, Сеја моја јесте ћерка твоја, Ако Бог да, скоро љуба моја.
И гле, како теде благи Бог, Те ја нађо друга његовог. Оца немам, ја сам синак твој, Сина немаш ја сам синак твој, Сеја моја јесте ћерка твоја, Ако Бог да, скоро љуба моја.
Најпотоња што бијаше мука, Беше синак Нетен-бегов Нука; Јединца га мајка је имала, На војску га стара не пустила. „Немој, аго, остави Нукана, Не води ми
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” Тако мајка од милина јуначкога кара сина, дива свију јуначина; дивак синак збори њој: „Зар мужеви? — Срам је рећи! — што их тисућ бега псећи од вилица магарећи' кад замахне синак твој?
— Срам је рећи! — што их тисућ бега псећи од вилица магарећи' кад замахне синак твој? То мужеви? То су жене! Па зар жене против мене?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
У то исто вријеме дође и онај хамал, па заиште од хаџије да му да оне новце, а хаџија одговори: — Хоћу, синак, а колико оно остави? Хамал одговори: — Сто дуката! А хаџија брзо отвори сандук па хамалу изброји сто дуката.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Чуваран буди, бића ми трако. Не знај за речи никуд ни како. Друго певање Првенац синак, светлица, искра Божијег даха, диви се Ребру, женском створењу: Кошчица, слика, исечак мој си, чедност у тембру
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И синак је путем грео, Којим трње ниче тек, Увек благ, но увек смео, Мучећи се цео век. Док једаред, црни јаде; Од тиранске пуш
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
је по ружа румена: Једну дајте мојој милој мајки, Нек купује пшеницу бјелицу, Нек се рани и ода зла брани, Јер је синак доранити неће; Јер је синак погубио главу У горици, ниже Темишвара!
мојој милој мајки, Нек купује пшеницу бјелицу, Нек се рани и ода зла брани, Јер је синак доранити неће; Јер је синак погубио главу У горици, ниже Темишвара!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Нек стекне, синак, па нек тражи онда...« Чим се то рашчуло, исписници почеше да избегавају један другога. Сад беху заједно и Ђокић и
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Где год пристанемо, ја се распитам Каква је на пијаци људима цена...” И одлази весели синак луке, Олуји брат, галебу друг! ...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Снег) 224 — Коло води мајка с два сина и једном ћерком. Један синак цвијеће носи, други жито вуче; шћерца винце точи, а мајка воду лијева?
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
светао образ паде сенка тавна: Заплака се старац први пут свог века, Лати с’ џевердара, једина му лека: „Рођени ми синак чисто име оте — Па на што ми живот под сенком срамоте!“ Здера рухо с груди... часа не почаси... Џевердар опали...
не чекаш више Већ што се снази несложној пише, Да један уздах пепô распири, А жртвеник нам опет замири, А један синак — ма који буди — Да скупи жуди из наших груди, Да збере искре из наше крви И здружен барјак подигне први, Да чује,
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Тај је синак вишег духа, Коме речи дао није, — Само звуке, само складе, Само чисте мелодије. Музика је чиста суза, Коју носе
„Не мирише твоја песма, — То је мирис рајска цвећа, То ј’ близина двеју душа, Којих-но се синак сећа. Једно душа твојег оца, — Сушта благост и доброта,— Друго душа мајке твоје, Хранитељке твог живота.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Бојић), да ју браним от напасти туђе, да ју ’раним плодом мога труда, и да позна радоснаја мајка: да је синак за њу рад умрети, баш да има хиљаду живота.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
3 Чујем вас: на мужанско грло зацвили дете, рикне из питомине звер. И синак био мајци, или кћер, замукни, залуд глас, кад никог и ништа не зовете.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Нико тебе не ћеде помоћи Роде мили у претешкој ноћи, Ал' с' у гору диже синак пусти, Па дохвати руком мрак тај густи, Ајдук кликну, шара пушка плану, А Србији бијел дан освану.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Жалости црна! Зар ће им синак као наказа ићи светом? Где да му нађу лека? Шта да раде? Траже савета отац и мајка, али свако другачији лек предлаже: