Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
заслепљене варваре, какових јошт и данас има на свету, који су у такове богове веровали и њима служили, којима су синове и кћери своје на жертву приносили, клали и на ватри пекли, о чем и Псалмопјевац напомиње говорећи: „И п о ж р о ш а
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Ја свима рађам, рађам и дању и ноћу, рађам све, облаке, планине, реке, синове и кћери, мајке и мужеве, рађам ковачнице, путеве, рађам точкове, храстове, раж, ковиље, лађе и ласте!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Кнезове држао је као своје синове; кад су год дошли к њему, по обичном поклонењу постоје мало турског обичаја ради, пак им заповеди те сви поседају, и
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Радовао се њиховој несрећи — јер само тада он је био срећан. Волео је хајдуке, те синове горске, те одметнике, који дутом шаром исправљаше криву Дрину и оштрим јатаганом делише правду земаљску...
— Јест, јест!... Хоће Турчин!... Хоће да нам ћери удаје и синове жени!... Још ће се нешто њему прохтети!... Зажелеће да нема наших глава!... И оне ће падати као гњиле крушке!...
Јаук и запевка каде Кулинове, то је јаук Босне, која је у тој борби погубила најбоље и највредније синове своје... После мишарског боја вратише се кућама и стадоше чете четовати.
Петра изиде у кућу и замало све сколи старчеву постељу... Он је љубио све: и синове, и снаје, и унучад... Станковог Милоја метнуо на крило, али старе кости — дрхтаве руке малаксавају...
— Нека буде како ти велиш, буљубашо! — рече Богићевић. Станка склонише у један крај шанца. Зека погледа своје голе синове, па потеже сабљу. Отвори врата шарампову и викну: — За мном, јунаци! И отвори се једна кланица...
— Још само да се са раном осигурамо... Нека ми те бриге није. Па нареди Зеки те разасла голе синове на све стране да што више хране набаве. Све је ишло по вољи. Ни сенка зле слутње.
Африка
Изложен опасности од невидљивог, лишен права пред видљивим. Чланови племена Дјере шаљу своје синове, младиће, у гору, да под смотром врачева и фетишера проведу по три године.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Веровали су да се мати, кад угледа мртве синове, може, од бола, распући. Иако је тај свет иза амбара свршавао нужду – и жене – сви су они били жељни неких, дирљивих,
Теодосије - ЖИТИЈА
Али обузет великом болешћу и не могући му изиђи у сусрет, место себе посла му синове своје у сретање, који младошћу као орлови златокрили и ца многим благороднима до грчке границе часно стигоше.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ова је туга инертна и резигнирана само код жена које су изгубиле синове и чија је лоза занавек угашена. У току последњих векова су готово сви Јужни Словени били изложени истим патњама.
Због тога се дешавало да су народне масе рђаво оцењивале одличне синове своје земље, нарочито кад су они били Шумадинци; Срби ван Шумадије и други Јужни Словени уживали су више захвалности.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У свадбеним обичајима који изводе младенци да би добили синове, важну улогу игра мало мушко дете (комшија или рођак младожење).
своде младенце у ложницу, свекрва узме мушко дете те га на постељи младенаца три пута поваља, зато да би млада рађала синове. У горњој Херцеговини то исто чини кум са мушким дететом када увече своди младенце.
полазак на венчање дају младој да стави у недра храстов жир, орахе и лешнике и да се тако венча, па ће рађати само синове.
кад иде на крштење, обује наопако чарапе и изврне рукав од кошуље, верујући да ће жена која има кћери убудуће рађати синове.
по древноме народном обичају перу у хладној води, па Морлаци доиста могу за себе рећи што и стари становници Италије: Синове, род чврста кова, одводимо прво до ријеке и дајемо им да очврсну у страшном леду и валовима.
Водом купа се зато да добије хране за дијете; а ораси и сијено за то да би рађала синове.“¹¹ На Косову се породиља купа у реци да би и млеко, по начелу имитативне магије, потекло обилно као река.
(Вук, 1250) — Деца су сиромаху живо благо. (М. М., 1973) — Боље умријети без ђеце него по смрти оставити зле синове. (М. М., 1973) — Без деце — без руку. — Највећа је срећа у колијевци. (М. М., 1973) Б.
(В. В., НСП) — Мушка глава оџак гласи, ђевојачко име оџак гаси. (М. М., ЉБП, гл. 2) — Богат је ко има синове, а не ко има волове. (Шаулић, А., ЗНЖОЈС, 1971, с.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Дао ти бог срећу, како бих ја рад! Дао ти бог порода, прве кћери, а потоње синове, да се два зла у дому не састају. Најгори ти синови били као што су ова два стара свата!
Јанко даде наснову и погоди се с мајсторима прекотрупце за четрдесет и пет цекина. Стијепа постави за настојника и синове му за аргате. И тако се Јанкова кућа поче зидати прије него што се кренуше у планину, на љетиште.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Што важи за људске синове, важи и за кунићски род; поређења су двострана, разменљива. „Ас плаyфулл ас ЬаЬу раббитс” (Разирани као мали кунићи)
Сремац, Стеван - ПРОЗА
ти поштанску струку на један, рећи, висок степен уздигао у отечеству нашем, да се сада поштари могу сматрати међу прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја велика, прико«.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
и цвет, Радо даљне клепетуше јасне, Радо сунце, месец, звезде јасне, Радо имам муњу и громове, Оне страшне муњине синове, Радо буру штоно душу диже Створитељу својему ту ближе, Све ово, брате, све, и сама себе, И најдраже оне песме
Серашћере био је од заде Своје војске сагледао јаде, Потерао своје соколове, Јањичаре, цареве синове: „Јала, децо, турске перјанице! Не плаши се соко ластавице; Дела данас Ала га убио, Ко каурске главе не срубио!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Као да је тај пријекор упућен и њему лично, Марко се одједном нађе побуђен да брани све синове овога свијета. — А и ви сте ми, матере, нешто боље од нас, а! Ено, и она моја покојница, лака јој ...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад га већ старост обузме, дође вријеме да умре. На смрти дозове синове и шћери своје, па синовима препоручи да своје сестре даду за онога који први дође и запроси их.
Кад се иза тога сна пробуди и дан сване, а он дозове синове своје и приповеди им какав је сан уснио, па им рече: — Децо моја, не жалите труда ни блага, него потражите ту воду;
Кад ови дођу и своје синове доведу, онда цар изведе своју кћер и са њом изнесе џилит, па онда по жељи своје кћери заповједи, да који мисли и жели
Кад ово виде царски зет, онда позове везирске синове и поиште њине жене да му даду. Ови га стану молити, да им по уговору првом не узима жене, већ да јошт једну опкладу
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
воли да то своје благостање ризикује, јер је рат увек ризик, а да и не говорим да ниједан народ не воли да шаље своје синове у смрт. — Откуда онда ратови?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Божански ће стас у ваздуху сванути и руке се спустити на наша рамена да нас признају за нове синове. И наша ће се голотиња у речи оденути ко бреза с пролећа у лишће.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
За овом шареном војском ишли су старци и жене, тражећи своје синове. Родитељски нагон гонио их је из далека, данима су путовали, носећи мало преобуке и хране за своју децу.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
За народ, камен, сиротињу и глад, ниси доста тврд ни поштен, веран, млад. Обуци свилу и покупи синове, ордене туђинске и крпе шарене.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Јер тај исти крај, господине министре, шале у војску своје синове, шаље их радо, пошто у њима, у војсци, гледа потпору своју — рекох господину министру доста љутито, иако то нисам
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен! Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!! Ако те чује баба Петрија?!
Све их је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве недостојне синове и учитељство, што има такве чланове. — Допис није био из Прудеља него из другог неког места (где је био премештен и
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ено, Џим Хухухинд виски уопште не пије, Има дућан препун седларске коже, Своје синове мази и никада их не бије. Живот Крсте Пепе зато је препун бола... Сам, у каменој кући, он не зна за другарство.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и расипати — особито су оне те своје синове једнако њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини звали, застрашивале и претиле им: — Хајде, хајде, знаш ти,
знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, женили своје синове још као децу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, способне за сваки рад.
Ах! Зар ви, бре... А Софка је знала да то значи: Зар вама све | допуштано, ви све чинисте што хтедосте; своје синове женисте и изабрасте снаје не за њих већ за себе!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
). Шаљиви благослови дају се обично са злурадом жељом (Синове женио, ’леба желио; кћери удавô — земљу продавô). У благословима налазе се и молбени и молитвени елементи (Душа му
Шаљиве здравице могу да имају и своју опаку жаоку (Ове године синове женио, а догодине снахе удавао; Ове године у механу, а догодине у апсану итд.).
Њу пили а вазда се веселили! У чији смо дом, помогао га господ Бог, њега и његове синове и синовце; браћу и рођаке, кумове и пријатеље, ове овђе и све друге који нијесу овђе оне године дошли, а кад догодине
— жена ти се близнила, стока јаловила; у кући ти се рађало женскиње, у тору мушкиње; из тора продав’о, из куће удав’о; синове женио, ’леба желио; сва ти стока куса била, само ти им’о реп; све ти кукало, поп ти по кући пев’о; све ти хукало, а
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Сад се отац нађе у невољи па се стане договарати са својом женом шта ће радити. Најпосле се договоре, те отац дозове синове преда се па им рече: „Идите у какву варош те заслужите по мараму, па који донесе најлепшу мараму, онога ћу женити.
Бијаше један цар, и имађаше три сина и три ћерке. Кад га већ старост обузме, дође вријеме да умре. На смрти дозове синове и шћери своје, па синовима препоручи да своје сестре даду за онога који први дође и запроси их.
2. ЋЕЛА. Био један цар па имао три кћери. Две старије уда за царске синове, а на најмлађој науми да остави царство, јер је била најлепша.
Онда рече у себи цар: „Оне две кћери што сам удао за царске синове, имам сад од њих помоћ, а ову од које сам се највише надао, дадох за рђу.
Кад се иза тога сна пробуди и дан сване, а он дозове синове своје и приповеди им, какав је сан уснио, па им рече: „Децо моја, не жалите труда ни блага, него потражите ту воду;
Кад ови дођу и своје синове доведу, онда цар изведе своју кћер и са њом изнесе џилит, па онда по жељи своје кћери заповједи, да који мисли и жели
Кад ово види царски зет, онда позове везирске синове и поиште њине жене да му даду. Ови га стану молити, да им по уговору првом не узима жене, већ да јошт њему опкладу
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И ово рекавши, посла по богодароване му синове. И саставши се они са свом властелом и бољарима, и опет други благослов им давши, и отиде одатле у Свету Гору, месеца
крст последова Христу и усели се у Гору Свету, одакле, помоћ примив, истаче ти гробница миро благодати веселећи твоје синове који пред тобом стоје, Симеоне блажени, моли за спасење душа наших! „Слава, и сада“, богородичан.
појање окупљајући духовна твоја чеда, радосне славитеље твоје, миомирисно, благодатно твоја гробница веселећи твоје синове који ти испред стоје спомињући, преподобни, анђеоски твој живот, даровану ти светлост и славу, преблажени Симеоне!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
да, по првом Никејском собору, отац светога Григорија Богослова Назијанзина, у чесном браку живећи, епископ је био и синове и кћери изродио; тако брат Великога Василија, тако свети Спири|дон и многи други.
је брат био епископ ожењен; како Григорије Богослов Назијанзин, којега отац, епископ будући и ожењен, изродио је многе синове и кћери.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Да лије Вукашина више волео што је последње дете? Или што личи на њега? Не зна. Све сам уложио у њега. И синове који се не родише. И наду у унуке. Кад се јасену врх осуши, он из пања истера шибљик. А ја?
Више не може да издржи да не пије ракију, узајмљену од комшије да части жене кад прекосутра буду дошле да му виде синове близнаке. Из великог, нагорелог ибрика сипа немилице ракију у широко отворена уста, сипа из освете над нечим, из ината.
„Ја?“ „Ти што једино на свету волиш себе. Једино себе волиш. А синове волиш као што се воле брзи коњи... кад су најбржи у селу. Волиш их само ако ти други завиде на њима.
Дете ће моје бити. Кад родим, волеће ме и Аћим. Тола, Тола! Зар бољег није могла да нађе? Жена му само синове рађа. Није само због тога, осећа. Она је удесила да он данас сам пласти сено. Можда је и Ђорђе посумњао?
Ја му и овако храним децу. Даћу му једну њиву да је ради без кирије... Тола је крупан, леп... Све синове рађа. Главно је што синове рађа. Мени наследник треба... Женско... па зет да ми пролумпује и растури имање...
Даћу му једну њиву да је ради без кирије... Тола је крупан, леп... Све синове рађа. Главно је што синове рађа. Мени наследник треба... Женско... па зет да ми пролумпује и растури имање... Мрзим женско. Све што је женско...
Па јој је то ноћу исказао, терао је, он ће му њиву дати да ћути, баш Толу, јер је крупан и жена му све синове рађа. Она му је, заклињући се, неколико пута рекла да није чула шта јој је он те ноћи у пијанству изговорио.
Хтео је имање да стекне: из своје ливаде да храни коња што га јаше и са својих њива да бере хлеб за себе и синове, јер су сељаци гласно говорили да је цело Василијево имање ножем и секиром стечено.
да путује између храстова и букава, испод звезда и облака, од механе до механе, за богатством које ће сам стећи и њиме синове хранити, да мајка ућути с прекорима и не помиње домаћина Василија, да он не буде Аћим Дошљак, син слуге и воденичара
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Доброћудни грађани тих вароши подигли су их, не да њима прославе своје синове на које се за време њихова живота нису ни обазирали, већ да одаду почаст сами себи.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А кад је требало извлачити, онда, ти знаш како сам извлачио. Ја сам извлачио, а они су се извлачили, и синове извлачили и слуге извлачили; и сад сви бољи од мене, поштенији од мене, паметнији од мене.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад га већ старост дође вријеме да умре. На смрти дозове синове и шћери своје, па синовима препоручи да своје сестре даду за онога који први дође и запроси их.
Кад дођоше кући, боже, отац весео, весео, грли синове, љуби их, е драго му, драго што види синове, а жао му, жао до бога, што му најмлађег и најмилијег сина нема кући.
Кад дођоше кући, боже, отац весео, весео, грли синове, љуби их, е драго му, драго што види синове, а жао му, жао до бога, што му најмлађег и најмилијег сина нема кући.
Кад ови дођу и своје синове доведу, онда цар изведе своју кћер и са њом изнесе џилит, па онда по жељи своје кћери заповједи: да који мисли и жели
Кад ово види царски зет, онда позове везирске синове и поиште њине жене да му даду. Ови га стану молити да им по уговору првом не узима жене, већ да јошт једну опкладу
Стога науми да научи своје синове трговини ја какву занату, да не буду заповједници као он. Имао је три сина, па их једном сву тројицу зовне и да им
ШТА ЈЕ 3АПОВИЈЕД — ЗАПОВИЈЕД ЈЕ Живила баба у великој задрузи — у пуној кући, имала синове и снахе, унуке, момке и дјевојка и друге сроднике.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
нам још прашина на хартији К'о једина успомена на џинове; Сад сву славу пронађосмо у партији, Пир поруге дохватио све синове. Остала нам још прашина на хартији.
Ћипико, Иво - Приповетке
Није друге, разабире се и лијепо схваћа своју невољу, — али учињеноме нема лијека. А кад му поглед пане на синове и у памети му сине што би се од њих догодило да су код куће остали, чисто му се живот потресе.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Стојанка, прво, сликовито карактерише своје синове из двостране перспективе, из митсконационалне и исконскомајчинске: Јооој, три года српска у мом вијеку, три
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Неје време за плакање, мој синко!... Ја сам дошаја код вас не да жалимо моје синове и да кукамо овде, но да тражимо нека врата, неки дерман...
— Тек сад видим. — Овде сам само са два најамника. Горе сам оставио по– падију, синове, кућу, све. Оставио брда и села, која сам чувао докле је било потребно. Оставио их у добру. Сад нека куће без мене.
Онда... По повратку из бугарскога ропства, још слаб и изгладнео, шчепао је пушку, позвао своје синове и пошао у заседу Мет Фираји. – А он, кучка, Бог да га сад прости, затворио се у кулу, па никако да изиђе.
Петровић, Растко - АФРИКА
Изложен опасности од невидљивог, лишен права пред видљивим. Чланови племена Дјере шаљу своје синове, младиће, у гору, да под смотром врачева и фетишера проведу по три године.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
) О, тужна земљо, пука чемера! Безглавно робље, јадан народе! Тако се вуци гором вијају, Као што Турци српске синове, До гудурама мрачним лутајућ, У неситоме траже беснилу Да турској ћуди лепо угоде: На точку ломећ младе удове.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Самохране мајке, утешите се!... На Кајмакчалану, заклоњена оним камењем што је некад штитило ваше синове, расте сада мирно... Гентіана верна. СТЕВАН ЈАКОВЉЕВИЋ ХРОНОЛОГИЈА 1890. Рођен је 7. децембра у Књажевцу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ти виде, Вуче, међ њима храбрствене Там' Обилиће, овде Косанчиће И Топличане, старог Југа Синове, — мачеве огњесевне. Ти, срећни, виде красно позориште, На час где вергше Марса љубимци мач, Минерви чисту жертву
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Да у тазбини помоћ запросим, Да неверницима стазу разорим, По којој ће нам тужне синове У поганичко јато мамити — А спасење је књига — то сам искао — И добили смо слова, штампару, Да православне књиге
Сад има каде мржњу гојити, Изрицат тајно — јавно викати: „Нећу и не дам своје синове! Нећу штампару! Нећу дуждеве! Венецијанске нећу дарове!...
Катуњане ми верне искупи И што мо’ш брже брзај Морачи; А за тобом ћу намах послати Крајева других бојне синове. Видећемо се! (Катуновић одлази.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Паметан је, истина, толико да зна од оке направити пôке, али то је мало, врло мало, кажу газде. Зато је синове и послô, код толики' наши' школа, у ту вашу школу, терезијанска што се зове, па кад та дјеца, мајчин сине, поприме
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
је то у песми о Старцу Вујадину, који издржи и најтеже муке, и не само да не одаје своје другове већ и подстиче своје синове на храброст.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ако се породиља на три дана после порођаја окупа у води у коју је метнула три о., па онда стане на сено, рађаће синове (ГЗМ, 6, 1894, 659). На Бадњи дан и Божић врше се с помоћу о. различита гатања. Према квалитету о.
Сено. Три дана после порођаја окупа се породиља у води у коју је метнула три ораха, па онда, »да би рађала синове«, стане на сено (ГЗМ, б, 1894, 659).
Ћипико, Иво - Пауци
Али она не боји се страних душмана, већ је душа боли кад види своје властите синове које је својом крвљу одгојила и — издржава их, где је издају и од ње се одмећу; има наша отаџбина и челик—домољуба и
и своја два сина гдје се играју око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; и привукавши себи синове, стаде их миловати као никада дотада. Тек што окуси пуре, изиђе из куће.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
да је просветна атмосфера коју је Стратимировић свуда око себе стварао, определила мог прадеду да и своје многобројне синове даде школовати.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Јевреји твоји знаду само за новчану историју и философију... стичу, имају, добро једу и пију и кад на синове своје троше, онда имају десет пута више још за себе...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Турци су, сем тога, одвели Ђурђеве синове, Гргура и Стефана, у ропство у Малу Азију и тамо их ослепили (1441). У то време Ђурађ је после пута у Зету и после
примирјем у Сегедину (1444) Турци су вратили Ђурђу читаву његову област (и градове Голубац и Крушевац) и ослепљене синове. Неколико година затим дошло је опет до рата између Мађара и Турака. Мађарска војска, под заповедништвом Ј.
Њега је замолио да пусти синове да пођу заједно с њиме мећу Турке. Југ је то одбио, а Југовићи су ћутали, погледали у земљу и покорили се.
царство задобити на душеку све дуван пушећи; ви немојте рају разгонити по шумама да од вас зазире, него паз’те рају кô синове; тако ће вам дуго бити царство.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
му: »Засјати ће звезда од Јакова и тадар ће се дигнути човек од Израиља, те ће исећи кнезове моавске и попленит ће све синове Ситове.
Те тамо при својој смрти, Јаков своје синове благослови и каза им по времену минуту јер ће њихов род сву ону земљу хананску себи достати.
Врло зажели видети му те синове и обојицу скупа Гргура и Стевана; посла к Ђеорђу с писмом својим свога му елчију на лепо просећи се да му их пошље и