Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Глас му је стрепио: — Синови православне цркве! Синови народа! Синови слободе!... Вашу браћу потискоше душмани народа нашега: обале Бегеја, Мориша
Глас му је стрепио: — Синови православне цркве! Синови народа! Синови слободе!... Вашу браћу потискоше душмани народа нашега: обале Бегеја, Мориша и Тисе црвене се од крви
Глас му је стрепио: — Синови православне цркве! Синови народа! Синови слободе!... Вашу браћу потискоше душмани народа нашега: обале Бегеја, Мориша и Тисе црвене се од крви њихове!
Али кад дођоше голи синови, они погледаше један на другог, чисто мерећи своју снагу; али међу њима не беше ниједнога који би се бојао те страхоте.
— онда не беше више премишљања. Одважни синови јурнуше у опасност. Вода се пенила од силе и беса, а по тој мутној пени пливали су довратници и трула ћерчива
— Али се голи синови на те њихове заповести не хтеше обазрети, него лепо и уљудно запиташе: — Куда ћемо са болесницима? — У начелство!
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
б л а г о ј е и б р е м ј а м о ј е л е х к о”, зашто не иште од нас развје да смо разумни, просвештени, добри и синови Вишњаго.| 130 Славуј и паун У један лепи прољетни дан слатко појаше славуј.
Закон граждански мудро је установио да се за велике заслуге к отечеству не само заслужени отечества синови но и породи њихови „от рода в род” благородством обдаривају и прослављају, за возбудити чрез то витешку и саму времену
Знамо чије су ове речи: чувствујмо сву сладост њихову ако желимо синови Оца небеснога бити. Ово што ћу рећи управ из ових Спаситељевих речи сљедује, то јест: „О к а ј а н и н е м и р о т|в
и благородство међу њима не буду науком и добродјетелију крашени, избрањејши у нацији и истинити отечества верни синови, свобода иста служиће им на растљеније и развраштеније нарава, а кад се ово у обичај уведе и отме мах, онда се и наука
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
3. Брате, који си измирио браћу, сине, који си подигао оца, оче, чији пепео синови расуше! Донео си нам семе вина, семе жита, ал нема ко у земљу да га баци!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Хвала вам, и... праштајте!... А ја ћу причати о вама онако како ми другови и синови ваши приповедаху; китићу дела ваша као што девојка кити венац ивањски; славићу вас као што вас гусле славе; проносићу
Станко обори главу. — Како да није реда? ...Ја и Иван чекамо да нам се синови једног дана заплачу!... Вере ми, да их не иженимо ове јецени би руљали као волови!
Сунце се лагано спуштало... Он се диже и уђе у кућу... Петра и снахе стојаху код огњишта. Синови, Станоје и Петар, нешто баратаху у авлији. дечица, која не могаху појмити ове тешке муке, играху се у соби...
— Мој син долази у своју кућу. — А... твоји су задругари лопови, дакле, је л̓? — Моји су задругари моји синови, а они нису лопови! — рече Алекса и погледа таквим погледом Ивана да овоме пође коса увис. Маринко се насмеја.
Станко се окрете Ивану: — Ето, ја сам душевнији од тебе! Мени нису криви ни они други твоји синови, ни жене, ни деца. Мени си крив ти и твој Лазар... Ја ћу на вама искалити!... Кад чу Лазарево име, Иван прену.
Он се смести у Парашници, где се подигоше колибе у којима пландоваху „голи синови”, што беху страшнији Турцима од најуређеније војске ћесареве. Прота Смиљанић је четовао на своју руку.
Ваздух се поче проламати од писке и јаука. Чудновато се све то мешало са хуком таласа... Голи синови већ поскакали на шајке, па одатле бацаху и гураху једног по једног у вртлоге...
За тренут ока вода прогута и шајке и товар, само се голи синови спасоше. Они испливаше на обалу. Пред њима се појави Зека. — Готово? — упита. — Све! — одговори Заврзан.
Глас за гласом црњи од црњега, страшнији од страшнијега стизао је. Више не беше радосних вести... Оборише главе голи синови, као да их је оштра коса смрти дохватила. Више се ни Заврзан не насмеја.
Не говори ми то, војводо! — Али... Зека махну руком: — Свршено је!... Ја и моја дружина, моји голи синови, остајемо овде, остајемо овде да изгинемо! Ми смо се већ договорили и заверили!...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
порције ни егзекуције, ни трукованих новаца од папира, ни аренде, ни перзекутора, — него је свет живео срећно и цареви синови узимали паорске ’ћери.
Не пуштају ђаке да помажу звонару; каже: ђаци су зато да уче. Јест истина да су ђаци зато да уче, ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја учитељу, — па зашто да не служе цркви и олтару!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Но тада би обично по неки стар, душеван Турчин изашао и почео уплашено да их утишава, моли: — Не бре, деца, не бре, синови, не тако! И за вас и за нас није то добро...
Африка
Дероко, који је за време рата служио и на француском фронту, причао ми је да су аристократски синови били први који су се увашљивили, упрљали, загадили. Њима је било најтеже да са минимумом начине себи угодности.
Има само две-три године како је, изгнан у Гамбон, изгубио живот на неки тајанствен начин. Његови синови растурили су очеву славу и богатство повикавши се у племена.
француска земља на западу а колико је само штета што је Француска тако далеко од нас, кад је ми волимо као прави синови. Кажем вам, драги господине, да је Мартиник не само леп, већ и стварно леп.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Вели, досад мишљаше да смо сви ми једнаки, сви синови истог национа, привилегисаног национа. А научих, вели, у Вијени, да тога нема.
Теодосије - ЖИТИЈА
А и ова није ни по чему заостајала у врлинама за мужем својим. Родише им се синови и кћери, које просветлише божаственим крштењем, и научивши их светим књигама и врлинама весељаху се у Господу.
ово сви чули, грому подобан плач од свију подиже се, тако да су мислили да се покреће место на коме сабрани стојаху. Синови његови и синови синова, и сви благородни у Господу и по телу сродници, плакали су и жалили и раздирали ризе, и шта
Синови његови и синови синова, и сви благородни у Господу и по телу сродници, плакали су и жалили и раздирали ризе, и шта нису чинили и какве
И да ти се поклоне синови оца твојега, и нека руке твоје буду на плећима непријатеља твојих, и бићеш господар брату твојему.
чашћу станом стајући и уздижући се, ношаху га као другога Јакова и новог патријарха Израиља оца нашега Симеона, синови и синови синова са свештеницима заједно и са свима благороднима, и спроведоше га ка спремљеном гробу његову и часно у
станом стајући и уздижући се, ношаху га као другога Јакова и новог патријарха Израиља оца нашега Симеона, синови и синови синова са свештеницима заједно и са свима благороднима, и спроведоше га ка спремљеном гробу његову и часно у манастир
И као што га прво даде мени молитвама и благословом, и сада ће га такође дати коме га Бог научи. Када су његови синови и цви мали и велики плакали и спремали погреб, послаше светоме у сретање, говорећи: — Владико свети, немој да паднеш
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Мајке и жене више воле кад им синови и мужеви с чашћу погину, но да су са најмање повређеним образом остали у животу. Родитељи не знају за жалост и тугу,
Више од свега у животу ценили су „превишња одликовања“, „свијетлога цара“, то што су сви „царски синови“, и, што је зачудо код ових осетљивих Динараца, остајали су при томе и онда кад им је за ситнице додељивана „љескова
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Кажу да синови обично личе на мајку. Ја немам ничег њеног, споља не, иако смо изнутра исти. Ни она не мора да се окреће да би знала
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Путници вечерају. Голи синови поглед крвав бацају на путнике, један на другог гледају, шапућу. — Чамчо, ми смо на злу месту, видиш оне?
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
он би требало да унесе кумче тако што улази у кућу десном ногом и да при том каже: „С десном ногом напријед, да се синови рађају, а дјевојке удавају.
мушке деце, затим их стави у зид куће, затвори их, па изговори ове речи: „Кад се ови пупкови раздвојили тад се и синови разделили!“⁷⁴ Понегде се чува пупак све до смрти човека чији је, да би се тада заједно са њим сахранио.
(Радуновић, М., 1988, с. 77) — Нека ти је жива женица и дечица, синови, ћере! (Ђорђевић, Д. М., 1958, с. 528) — На чукун унуци да оставиш! (колач) (Ђорђевић, Д. М., 1958, с.
⁵ Сви мушки чланови који живе у једној, ма колико великој задрузи сматрају да су „једна крв“. Синови остају у кући и углавном се никад не одвајају од ње, а поготову не за очева живота.
⁶ Задружну породицу, дакле, сачињавају отац, ожењени синови и њихове породице. Задругу можемо дефинисати као заједницу више породица које имају једно огњиште, једног старешину,
сви ожењени синови и њихова деца потичу од истог претка. Задруга се одликује својеврсном економијом која је добро прилагођена начину
Матавуљ, Симо - УСКОК
Још три војника, осим Крцуна, бјеху дотле отишла у племена. Тада се Јанку предочи лијепа слика, неустрашиви брдски синови носе „танке књиге“ кроза студене врлети, кроз пустиње и мрачне шуме, често бранећи се од звјерова, чувајући боље него
Дао ти бог порода, прве кћери, а потоње синове, да се два зла у дому не састају. Најгори ти синови били као што су ова два стара свата! Излазиш из мога дома у добри час, а ушла у тај, у који се крећеш, у бољи час!
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Фала вам лепо... СМРДИЋ: Богме и ја се не би одважио. ЛЕПРШИЋ: Одрођени синови праотаца своји, ја ћу га подићи! СМРДИЋ: Ви и можете, зашто сте учили права, па се умете и одговорити. ЛЕПРШИЋ.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1906. дао је значајан драмски покушај Наши синови, а 1907. мали комад Наш зет. У малокрвну и конвенционалну српску драму, која се све више сводила на патриотску
Сремац, Стеван - ПРОЗА
гледају да сви буду светски грађани, да се због вере и народности не мрзе; — а ви овде, једне вере, једнога народа синови, — направили Косово!
Да је срећа да и у Турчину сматрате свога брата, а ви се тучете; комшијска деца, синови једног истог напаћеног народа — па се тучете!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Де је тебе она Србадија Пред којоме дркта Турадија, Де огњани онизи синови, Де су твоји сиви соколови? Ови овде нога уштапљени, А по врату тешко увијени, А на главам' капе калајбуће, А у
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Па и ја сам, да речемо, жив створ, пожелим се разговора, па би рад имати некога свог, болећега ...Баба ми умрла, синови сваки за својим послом, па куд ће стари човјек нег да разговара ил са свецима или са мртвима. — Аха, види ти!
— Јес ти видио алчака, па баш по матери. Ето какви сте ви, синови. Па де га сад роди и на својој сиси отхранида те убије, лопов.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Моја ће књига написана бити чисто српски какогод и ово писмо, да је могу разумети сви српски синови и кћери, од Црне Горе до Смедерева и до Баната.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' нема раја! Заман га вабе последњим кајом синови доба, задахом гроба задише злоба пијаног Швабе. Ал' није Шваба: — од једа мрска светска се гуја у коло сави, рођеним
је л' чудо што и нас, жичине друге, нескладне туге обузе склад, зовемо сенку, гонимо над? А кога зову, кога ли маме синови таме? Зар оног ком је, жив док је дисô, кроз оба света летела мисô, пасала смело невиђен свет?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Цареви синови скоче и отворе врата, уђе нека сила па повиче: — Дођосмо да просимо вашу најмлађу сестру. Старији и средњи брат
Послије неког времена ови тројица, царски синови, тражећи сестре своје дођу у једну од тијех механа да заноће те учине ту конак, а послије вечере дође механџија и у
Кад после тога прође неколико дана а цареви синови не долазе натраг ни један, забрине се сав двор. Онда и трећи син пође у лов, не би ли и браћу нашао.
Тако и ураде. Кад дођу кући, отац их једва дочека: — Добро дошли децо! Еда је бог дао да сте нашли воду? А старији синови одмах прихвате: — Хвала богу, нашли смо. Ето брат наш најмлађи нека даје најпре своју воду па ћемо онда ми своју.
Сад му даје џилит и заповједи, да огледа може ли бедеме пребацити. Остала пак велика господа и њини синови смијаху се и потпрдиваху говорећи: — Хо! хо! јадан ти је, да он пребаци бедеме градске, кад синови Мухамедови не могу.
хо! јадан ти је, да он пребаци бедеме градске, кад синови Мухамедови не могу. Но оно њино смијање преокрене се у жалост, кад виђеше да овај јуноша тридесет аршина преко свих
Кад виде ово везирски синови, јако им буде криво и врло му позавиде, и да би на који начин од овог јуноше царску кћер одузети могли, науме шњиме се
му позавиде, и да би на који начин од овог јуноше царску кћер одузети могли, науме шњиме се опкладити, да везирски синови у први идући петак спреме вечеру за хиљаду људи а да царски зет поведе своју жену и хиљаду људи на зијафет, па ако све
спреме вечеру за хиљаду људи а да царски зет поведе своју жену и хиљаду људи на зијафет, па ако све ово што везерски синови буду спремили људи не поједу, да царски зет њима уступи своју жену и сву пратњу.
Кад ово чу царски зет а он му рече: — Би ли ти, брате, пошао са мном у дружину? Мене зову везирски синови на зијафет па би и теби било лијепо.
Зачуди се царски зет оваквој брзини, па га запита: — А би ли ти, брате, пошао са мном у дружину? Мене везирски синови зову на зијафет, па ће и теби бити лијепо.
Кад тамо дођу, онда одсједну коње, па се мало одморе, а везирски синови спремили вечеру и свега доста — јела и пића, да и четири хиљаде људи појело и попило не би.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Опростите, морам да дођем у ватру кад видим како се отечествени синови презиру, а Швабе се уважују. Да се повратимо на наш разговор.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
После свих малтретирања, на излазу нас сачекује наш рођени матори, љут као рис што смо ћерке, а не синови, помало нацврцан од зезања на свој рачун: као, није швалер, као, не зна како се праве мушка деца и ти фазони!
јер је баш захваљујући њему моје име први пут објављено у новинама на завршетку уоквирене читуље „Ожалошћена супруга, синови, кћери, кумови, комшије, пашенози, зетови, Удружење хиљаду каплара, Друштво љубитеља Саве и Дунава, повериоци и унука
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
И данас Мачак унутра живи. Видимо уз њ све нова лица: ловци на гласу, синови млади, четири снахе, старица Цица, шеснаесторо унучади.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Имате још једнога сина? — Још једнога, који је за две године млађи... Иако су моји синови, а овај је још и присутан, морам вам рећи да не бих могао пожелети бољу и послушнију децу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Пред оградом поседали сељаци и зуре у ону пољану где су им синови, браћа. Чекају да приме њихове ствари, или да узму... можда последње збогом. Пред капијом застадох неодлучно.
— Има, чико. — Добро... а има ли закона? — Има... — А има ли Бога? — Сигурно да има... — Е, лепо... Синови и унуци одоше ми на војну, да вас Бог поживи! — и старац се дохвати за капу. — Шваба ми опљачка кућу и све однесе...
Пристадох, вежем коња за ограду и уђем у двориште... Прича ми баба да су јој синови и унуци у рату. Чувала је она буренце вина за своју децу, па би желела да га закопа, како јој душмани не би узели.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Он од мене није ништа крио. Његови синови, Милош и Ранко, врло лепи мушкарци, исто су тако скинули са мојих очију вео. Упознао сам село.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Наша земља страда, и ми сви журимо да јој притекнемо у помоћ као њени ваљани синови, а ти се ишчуђаваш, и не знаш за тако важан догађај! — изговори мој познаник гласом што дрхти патриотским болом.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Мачке поскакаше ка' опарене и, док си тренуо, оне већ пред вратима. У кућу уђоше Јован и Павле, синови ча-Маркови, носећи међу собом заклану јаловицу. Сад тек отпоче мутљава и тумарање.
»Из Београда ми сад јавише ово: »Капетаново писмо изишло јутрос. Шта је то код вас, сви се крсте и чуде?«« — Тако, синови, нек се чуде, имају и чему, — вели капетан и погледа нас тако победоносно, као да је добио колајну.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине. Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући. Сви га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколико чапкуна у селу.
благодарност дарежљивом дародавцу Ђорђу Ружићу, механџији, на учињеном поклону, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.
« — Е, па не може ова несретна земља да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске савесности и строгости према самоме себи.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Они ће нам и без вјере доћи, међу нама стати надéбљати; какве су ти они поглавице, називљу се цареви синови! ОТПРАВИШЕ ТРИ ЧЕТИРИ ДРУГА ДА ПОЗОВУ НА СКУП ТУРСКЕ ПОГЛАВИЦЕ. КОЛО ПОЈЕ Љута клетва паде на изрода!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Особито удовице, чији синови тек што настали, па место да предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и
Ни родбина, нити ико. Оно што преостало, особито ту њиву око Мораве, Магдини су синови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали него што од ње добивали, као знак благодарности што им је
И то се ради од увек, с колена на колено. Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцније, када синови порасту. Ништа то није. Имаће и они, синови, кад, имаће и они својих снаја...
Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцније, када синови порасту. Ништа то није. Имаће и они, синови, кад, имаће и они својих снаја...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Испод твога високога и јакога шљемена износио двадесет и четири сретња шјемена, твојим воловима орао, а твоји синови сијали. Под јарко сунце пред орачима и копачима домаћа шјемена износио а милосном се богу молио, дабогда!
Бог ти дао сваку срећу, а нарочито ову чест: да родиш синова шест, кћери двије, да ти криво није. Прво кћери, потоњи синови да се кћери прије разудају, да снахе заове не застају: да се два зла у дом не састају.
(Лубеница и семенке) 199 — Пун дô људи, свакоме кубура за пасом? (Кукуруз) 200 — Сви синови у капи, отац без капе? (Жир и храст) 201 — Сви царићи у црвену, а сам царе у зелену?
А ово су (остали прсти) били, вели, његови синови. Овај први (кажипут) — вели — огладнео, па рек’о браћи: „Хајде да ручамо!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад после тога прође неколико дана а цареви синови не долазе натраг ни један, забрине се сав двор. Онда и треи син пође у лов, не би ли и браћу нашао.
” Онда рече они чоек: „Оче духовни! ово су били моји несретњи синови, и ја сам сва три једну вечер кад су спавали заклао својом руком, пак сам тајао и никад никому казао, па ни попу на
Кад му синови приспију у нека доба година, један од њих два рече оцу: „Тата! видим да си ти чоек сиромах и да нас не можеш хранити,
“ Цареви синови скоче и отворе врата, уђе нека сила па повиче: „Дођосмо да просимо вашу најмлађу сестру.“ Старији и средњи брат
Послије неког времена ови тројица царски синови тражећи сестре своје дођу у једну од тијех механа да заноће те учине ту конак, а послије вечере дође механџија и у
3. ГВОЗДЕН ЧОВЈЕК. Био један цар, па имао три сина. Кад му синови дорасту до женидбе, онда им он заповеди да се попне сваки на кулу, па да с куле застрели: где кога падне стрела,
им он заповеди да се попне сваки на кулу, па да с куле застрели: где кога падне стрела, оданде ће му довести девојку. Синови послушају оца, па кад застреле старија двојица, стреле им падну у два града; а кад најмлађи застрели, његова се стрела
Тако и ураде. Кад дођу кући, отац их једва дочека: „Добро дошли, децо! Еда је Бог дао да сте нашли воду?“ А старији синови одмах прихвате: „Хвала Богу! нашли смо. Ето брат наш најмлађи нека даје најпре своју воду па ћемо онда ми своју.
Сад му даје џилит и заповједи, да огледа, може ли бедеме пребацити. Остала пак велика господа и њини синови смијаху се и потпрдиваху говорећи: „Хо! хо! јадан ти је, да он пребаци бедеме градске, кад синови Мухамедови не могу.
хо! јадан ти је, да он пребаци бедеме градске, кад синови Мухамедови не могу.“ Но ово њино смијање преокрене се у жалост, кад виђеше, да овај јуноша тридесет аршина преко свих
Кад виде ово везирски синови, јако им буде криво и врло му позавиде, и да би на који начин од овог јуноше царску кћер одузети могли, науме шњиме се
му позавиде, и да би на који начин од овог јуноше царску кћер одузети могли, науме шњиме се опкладити, да везирски синови у први идући петак спреме вечеру за хиљаду људи а да царски зет поведе своју жену и хиљаду људи на зијафет, па ако све
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И постави их обојицу пред себе добри отац, и говораше им: „,Синови, мојих закона не заборављајте, а речи моје да чува ваше срце, јер дужина живљења и године живота и света додаће се
дајте њему од својих плодова праведних, да би се испуниле житнице ваше мноштвом пшенице, а вино муљаче ваше истакале. Синови не изнемоћајте у казни Господњој, нити слабите од њега прекоревани.
(Ис. 1, 19-20) А вама, синови моји љубљени мир вам буди од Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа и Дух Божији да почива на вама, крепећи и
што прекрасни Јосиф узе тело оца свога Јакова из Египта и пренесе га у земљу обећану, тако и ови богољубиви и честити синови његови са свом државом примише га, радошћу радујући се и весељем веселећи се, сами носећи пречасно тело оца свога, и
Бодро изволе божаствено послати светлост спасења нама који у ноћи зла незнањем држани бејасмо. Показа свима да будемо синови светлости и дана, богомудри Симеоне.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
шта је? МАРИЈА (стојећи до зида, погнута): Ништа. ЈОВЧА Како синови, снахе? Како чивчије и берићет? МАРИЈА Па као што знаш, тако је. ЈОВЧА Јесте здрави? МАРИЈА Здрави.
одговара и гледа ме попреко. И поред њега, и деца нам се искварише. Ето моја, рођена, већ велика деца, синови и ћерке, више се друже, више воле њега него ма кога.
ВЛАДИКА (гледа за њима, Јовчи): И срећан си, Јовча. Сва ти деца добра, и синови, и снахе. ЈОВЧА (с досадом): Деца добра, ама им матере не ваљаше, те их отерах. А и ову бих...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Каже нам да се мучно прелази за велико наводњеније Тисе и Дунава; жали што његови синови нису дома, он би нас чинио пребацити на ону страну без плаће.
Он ми непрестано фали науку и каже да у садашње време принципски синови, ако нису учени, мало поштења имаду. Он има обичај рећи да богат човек без науке (ваља овде разумети такога богаца
Ка|зује ми да цесарски и краљевски синови и кћери сву своју младост уч[е]ћи се проводе и сав живот - у читању књига. Ја само чујем имена науке и философије,
Неће се клањати нити као бесловесна животнаја, нити као робови, но духом као разумни, словесни, свободни и као синови, духом и истиноју, сиреч тражиће и познаваће истину; неће се бојати ни страшити истине. Бог је истина!
Кум, стари сват и прочи соседатељи, сви римске церкве синови, ништа мање мене почну сви јединогласно похваљивати, говорећи да што год ја беседим, то разумеду; а своме се ђаку
Децу у неко време и моје врснике поизналазим, прве у вароши, једне с[а] синови на женидбу, а друге с кћер ˊма на удају. Дечица којима сам бабиње чувао и потом у наручи носио, сад су оци и матере.
Ово исто случаваће се и унапредак многима и многима, пак, људи, браћо, зашто да синови и кћери и унуци ваши страдају, да уздишу и да су злополучни, у чему нимало нису криви?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
? Зашта се тучете? Бакоња му пружи чашу, а кад Грга примириса и познаде да су му паприку ставили, викну: — Ђаволски синови, зар се тако дочекује друг, а? Добро си учинија, Јерковићу! Ако те туже не бој се, извући ће они дебљи крај...
Дође фра-Захарија; дођоше сви стричеви, и Шунда с рањавом ногом, па и њихови одраслији синови. Кнез их почасти вином. Сви су се надметали ко ће више поласкати Бакоњи.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А Мој отац био је воденичар и слуга. Листић на коловозу. Лука Дошљак...“ „Аћиме, веруј само себи, и то кад си сам. Синови треба да те се плаше и помало да те мрзе док не остариш. Једино они и мајка могу да донесу несрећу човеку.
Катића да варате? — закикота се злобно. — Варам ја вас. Пуна кеса је једини бог на земљи. Дукати су његови синови... — Паметно збориш, газда-Ђорђе! — рече један са обешеном главом. — Сви сте ви голокотре! Окламиши, чанколизи...
Дуго ћуте и удишу густ, љут ваздух. — И зато нас прозваше Чађевићи. А твоји синови данас неће да бране општину. — Не уједај више! Зар не видиш да сам сâм?
А син, не син, већ синови, рађаће их она као зечица, биће богати и моћни. Толико имање Катићâ они ће наследити, и још веће, још ће она са Ђорђем
Отвориће нове дућане, магазе, закупиће цело поље до Мораве. Синови ће знати да им је то и мајка зарадила, заједно са Ђорђем зарадила.
Онда одједном потрча и стиже Аћима: — Боле би било да и твоји синови сад иду с тобом — рече без љутње у гласу. Аћим застаде, али се не окрену.
Па и да погине данас, нека погинем, синови и народе! смрт би била лепа, толико лепа да би морали и у историју да је запишу и слику у њој да му одштампају. Слику..
— виче старац стојећи на каси. Официр се окреће и командује: — Вод у стрелце! Пушке на готовс! — Војници, синови наши, на кога пушке нишаните? Зар на сељаке, Србе, поштене грађане што бране своја права, зар на своју браћу и очеве?
Као што видиш, Тола је твој отац, а његови синови су твоја браћа по оду. Псуј и мрзи ме колико ти је на срцу тешко, али тако је, Адаме.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Тако се, сматрао је Вучић, даље нити може нити сме јер ће Кнез, брзо, довести у питање све што је створио а Кнегињини синови наћи ће се у прилици да отплаћују опаке дугове свога оца. Можда и животима, ако народ побесни.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Но свану и дан жалости. У Тихи Коринтски Залив Стигоше једнога дана синови гордога Рима, Са галијама својим. А кад се кретоше даље Узеше и лепу Хелу, и Хела отиде с њима!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
О невини синови природе, о мудрости проста најсјајнија! До рођења св'јета истинога, ви пресретни поклоници сунца! Ви сте вјерни
До рођења св'јета истинога, ви пресретни поклоници сунца! Ви сте вјерни небесни синови, вас свјетила луче животворне носе к творцу, лучах источнику; луч је сјајна богословија вам, луч вам жертву у небо
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Али се наша деца разиђоше на све стране света, ћерке се поудаваше, а синови пођоше својим путем и основаше своје породице.
Моја жена брињаше се стално о мени и неговаше ме, а и сва моја деца стараху се за мене, ћерке ми читаху на глас, синови ми помагаху при мојим посматрањима и опитима, преписиваху у чисто моје списе и вршише коректуру при њиховом
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
председник, тек да нешто каже, али је Ђока на ово завртео главом: „Оће да прође, господин председник, Бог да те живи, синови ти цареви и генерали били, како да неће, знам да ће да прође.
„’Оћу,“ вели Ђорђе, „’оћу, господин председник, синови ти цареви и генерали били, све ћу да ти кажем, да су ми живи и здрави моји Циганчићи, ето овако је било: Ја сам,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
није имао нигдје ништа, молио се богу да му дјецу сачува и да им даде хране; али то бог не хтједе чути, него му помру синови. Кад то старац види, дигне се па отиде по свијету. Идући тако, намјери се на једнога господина (а то је био враг).
Кад после тога прође неколико дана а цареви синови не долазе натраг ниједан, забрине се сав двор. Онда и трећи син пође у лов, не би ли браћу нашао.
Цареви синови скоче и отворе врата, уђе нека сила па повиче: — Дођосмо да просимо вашу најмлађу сестру. Старији и средњи брат повичу
Послије неког времена ови тројица царски синови, тражећи сестре своје, дођу у једну од тијех механа да заноће, те учине ту конак, а послије вечере дође механџија и у
Кад прошло три године, запазе дјеца на своме оцу да му лијево око плаче а десно титра. Синови као синови: иако не говоре с оцем, ипак га воле као оца, те се јако забринуше за то што видјеше, погађаше и погађаше
Кад прошло три године, запазе дјеца на своме оцу да му лијево око плаче а десно титра. Синови као синови: иако не говоре с оцем, ипак га воле као оца, те се јако забринуше за то што видјеше, погађаше и погађаше шта би то,
Кад му синови приспију у нека доба година, један од њих два рече оцу: — Тата, видим да си ти чоек сиромах и да нас не можеш хранити,
Сад му даје џилит и заповједи да огледа може ли бедеме пребацити. Остала пак велика господа и њини синови смијаху се и потпрдиваху говорећи: — Хо, хо, јадан ти је, да он пребаци бедеме градске, кад, синови Мухамедови не
господа и њини синови смијаху се и потпрдиваху говорећи: — Хо, хо, јадан ти је, да он пребаци бедеме градске, кад, синови Мухамедови не могу!
Кад виде ово везирски синови, јако им буде криво и врло му позавиде, и да би на који начин од овог јуноше царску кћер одузети могли, науме с њиме
му позавиде, и да би на који начин од овог јуноше царску кћер одузети могли, науме с њиме се опкладити: да везирски синови у први идући петак спреме вечеру за хиљаду људи, а да царски зет поведе своју жену и хиљаду људи на зијафет, па ако
спреме вечеру за хиљаду људи, а да царски зет поведе своју жену и хиљаду људи на зијафет, па ако све ово што везирски синови буду спремили људи не поједу, да царски зет њима уступи своју жену и сву пратњу.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Они спавају, ти наши синови, У својој крви, безбрижни к'о тићи, Заборављени к'о мртви кринови, И поносити к'о стари племићи.
БОЛ И СЛАВА МНОГИХ НЕЋЕ БИТИ Када нам синови дођу са бојишта, Запојени славом, к'о мирисом цвеће, Уморни и лепи и жељни огњишта — Многи што одоше на ратна
Када нам синови дођу са бојишта, Наћи ће загрљај и дочек и цвеће, И још топла, знана и жељна огњишта. Али место оних, са ратног
Место главу с венцем, поразе на плећа, А уместо мајке лепе као бор — Ми, синови њени, витезови стари, Деца смо несреће и лутања злог!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ратерфордови синови Луис и Винтроп били су ми колеге на Колумбији. Луис је био годину дана старији од свог брата Винтропа.
Његови синови, по његовом мишљењу, упражњавали су овај спорт, активно се бавећи тенисом и препонским тркама. Они су били изванредне
Ћипико, Иво - Приповетке
И срећа их намјери на радњу, па пошто им рекоше да ће бити зараде за дуље времена, синови остадоше у граду, а отац се поврати кући да на паши замијени жену и да уздржи оно потребе што са собом у бијегу
Дуго синови оца посматрају, и све јачи нагон осваја их за кућом, па и нехотице у души буди се немир; раздражено гледају око себе,
Па и судац их опомиње да је вријеме растанку. Он то изговара топлим гласом очите самилости, па отац и синови усрдно у њ гледају. —Помоћи ће господин! — изрече умилно стари. —Хоће, — потврђују синови с очитим увјерењем.
—Помоћи ће господин! — изрече умилно стари. —Хоће, — потврђују синови с очитим увјерењем. Наново ћуте. Млади судац се замислио.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
одозго... Дерман искам, синови моји!... Чича Мојсил и „дерман“ бејаше нашао. Обнова суђења његовом сину најпре. Подмићивање, мољење Турака,
Види да је овоме душа дошла у подгрлац, да ништа не види, но хоће да изазивље било и пушка да пукне. — Дајте, синови, по једну каву новим гостима! — рече најзад Бац Хаџић, колико да затури траг својој збуњености.
Петровић, Растко - АФРИКА
Дероко, који је за време рата служио и на француском фронту, причао ми је да су аристократски синови били први који су се увашљивили, упрљали, загадили. Њима је било најтеже да са минимумом начине себи угодности.
Има само две-три године како је, изгнан у Гамбон, изгубио живот на неки тајанствен начин. Његови синови растурили су очеву славу и богатство повикавши се у племена.
француска земља на западу а колико је само штета што је Француска тако далеко од нас, кад је ми волимо као прави синови. Кажем вам, драги господине, да је Мартиник не само леп, већ и стварно леп.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
са крволоци, Што ме насиља бичем троструким Учише њихов куран читати И клањати се лажном пророку, Кога синови мрака вечитог Светлилом зову ове селене!... Онда сам њима ропски служио. ГЛАВАШ: За комад хлеба?
“ Бога је живог строга заповест; Па кад је, ћутећ, гази калуђер, Нека је горски врше синови... Хајд’ иди, Вуче!... А кад му вина Капљица жарка груди разгреје, Те већ у срцу живот закуца, Потражите ме...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— А видесте ли ви Т....... како ми славно разбуцасмо Турке? Дивота! Ожегоше шале, кучкини синови, о алексиначка утврђења, па сад измичу Нишу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А-ха! — он се замисли и мутним очима као да гледа у даљину. — Тамо... на фронту су прави синови. А у позадини су курве, кукавице, забушанти. Кад се будемо враћали у земљу, подићи ћемо капију...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Добри моји синови ни у што сви стали, оружија са плећи врагом дат морали; сисе они змијеве сисати гоне се, са свих страна вражије
Ах, Сербије пребједна! Сви тебе презрјела, и сосједи и друзи већ те оставили. Но и сами синови моји веће стали јогунасти, свирепи, и тугу ми дали; трзају ми утробу, сами се сви смели, а не знаду у што се
У отчизну! Може ли што више бити благо? Ја полазим у отчизну, не већ име наго. Синови смо, Мати зове, љупке су ње р'јечи, Подигла се да дом строји, ког' боли да л' јечи.
Кому ви сад појете? Еда ли се ругате мени? Ја сам бедна Сербија, Која сам вам страдала. Где су моји синови, Храбри они хероји? Пали! Погледај те Марсово Поље оно кроваво! Погледајте с Авале Синов' мојих гробове свуда!
Луден Да, бодри Вуче! Љуте из нужде су Премноги добри Сербије синови, И мирни, њежни серцем, душом, Туђем незавидни сребру, злату, Оравши радо својима волови, По лепим, топлим, плоднима
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
По пећинама мрачним заштите, Он храбар стаде са неколицином, С маленим бројем, али с лавови, Све гора ових снажни синови — И осим турског робља, плена, богатства, Трин’ест је рана донô са собом, Све турског ножа бесни трагови...
] ТРЕЋИ ДЕО [Ђурашко јавља Јелисавети о завери коју Станиша и Радошеви синови, Бошко и Богдан, спремају против двора.
БОШКО: Прогнао га је невјерник! РАДОШ: Па Радош зар не би смио онамо ист куђе му синови иду? БОГДАН: Зар би он ишао у Турке? РАДОШ: Би л’ ишô, децо! Та ишао је!...
Откада Ђурђе жену доведе — Млетачког дужда пород пакосни — Не прође дана за тог времена, А да синови наших планина Тиранства њиног следи жалосне Мучећи муком не осетише.
“ ЈЕЛИСАВЕТА: Ти буди стена! Нек’ се о твоје груди раздробе Пучине мукле бесни валови, Робова твојих дивљи синови. КНЕЗ ЂУРЂЕ: И тврда би се стена разбила. — ЈЕЛИСАВЕТА: Само не тврда воља, Не мушка реч!...
КНЕЗ ЂУРЂЕ: И то — зар и то? Па ко сме рећи, Да му не беше мати блудница?... КАТУНОВИЋ: И седог орла мрки синови Истурчише се — и Станојло, И пет стотина ј’ с њима делило Преваре грдне грешну свечаност.
бој — Поноће стиша Пушака громких смртне јекове, А болан јаук груди смождених На црни крили тама понесе, Да га синови будној краљици С пољупцем сетним срца снужденог На забринуто чело притисну, Показујућ јој сузним очима Колиба
(Чују се пушке.) А где ухвати — О, браћо, браћо! Христове цркве верни синови — Његова плода крвав је цвет. — (Јелисавета у ноћном оделу.) ЈЕЛИСАВЕТА: Ишчисти, Ђурђе, ону гробницу!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
У тој се школи вашој, терезијанска што се рекне, уче барунски, громовски, а један ми газда рече да се туј и царски синови уче? Судац (у себи): Шта ће ово сада да буде?... Истина је то све, Давиде, па шта онда?
Судац (у себи): Шта ће ово сада да буде?... Истина је то све, Давиде, па шта онда? Давид: А знате ли ви чији се синови још у тој вашој школи, терезијанска што јој се вели, уче? Судац: Не знамо. Давид: Не мере бити да не знате?
А у тој истој школи, можда под туђим именом, уче се синови најдуплијег газде у цијелој Босни и 'Ерцеговини. Судац: Добро је то, Давиде, за нашу царевину.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Сва та прошлост свој је одиграла танац: Вратити се неће. Ми, синови њени, На путањи блатној непознат смо странац, Наш хор слаб је њине трубље да замени.
И бише деца Светом Речју збрана. Синови Моћи костима су крили Дедовском крвљу поља покопана. И охоло су стег живота вили, - А увек тужне, тужне плели
2. ПОХОД Преко језера, равница и стења С китама ружа, гранчицама врења, У трку јуре синови Рашана, Победу кличу деца раздрагана.
И нагле, сижу и ветре грле И кличу силни клик победа, Бизанту хрле Синови славни славних прадеда. Проричу ужас њихове трубе, Где црноменске вих'ре љубе.
(1917) XXXВ Гуслари, где сте? Стег наш је развијен И крв је пала и гробље је свеже, Синови храбри литицама леже А народ цео у црно завијен. Гуслари, где сте?
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
„На бајонет!... На ножеве!...“ Буљубаша виче стари, А синови граничари Реч му другу не шчекаше: У рукама њиховима Ханџари се заблисташе, А крв лопи срца жива Са челика и
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Реч своју нем камену завештавам, и звери. 5 Бездетан, на истину грем. Синови прате ме и кћери. СТРУНА 1 Мукло то нечуј неки у мени случи. Прснув занемела смрћу дâ гласа струна.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
њега да он не би нешто учинио што не треба, још мање да сумњају да би он новац или еспап дигао, узео, и, као што други синови раде, кришом трошио на слаткише, шећерлеме, — већ морају да долазе, да се сваки час виђају у дућану, ради других, ради
Чим им отац, стари Поглавар, умро, синови, не само што баталили радње већ, тукући се међу собом, почели да се деле. После, пијући, бацајући, продавајући у
Зар да он, хаџија, иоле сумња да ће доцније њихов дућан бити као год све радње и дућани што их синови од оцева наслеђују, не само рђави него ће и пропасти, бити несигурни, не на добром гласу, прете да ће пасти, — зар би
већином удовице, оно мало уштеде, готова новца, стрепећи да држе код себе то, да се или не изгуби, или не опазе синови им па узму, почеле су да к њему доносе и остављају на чување. Баба опет, као некада, сва горда, унесена, срећна.
Ћипико, Иво - Пауци
је, онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао покојни Нико, док је боловао, кад би му натукнуо да су њему моји синови што му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да је на самртноме часу оставио све Ради?
Ено комшији Војкану узе све. Бјеше се с њиме нагодио да на „рате“ плаћа, јер му синови пођоше у, свијет на рад. Два сина, као два града, донијели јесенас лијепих пара.
Бог зна куд, и живе ли још? .... Стрица Петра чека што и Војкана. За њ је срећа што му синови зарађују и носе новац из свијета, али која вајда кад од главнога дуга никад не можеш паре откинути?
Тако бар Петар вели. Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун више двоструко но би земља му давала, па као вели газда: док су синови снажни,
дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун више двоструко но би земља му давала, па као вели газда: док су синови снажни, млади, па могу да зараде, ено му земље...
— И дођоше му на памет раскућени комшије: — Куд су, драги боже, синови Војканови?...Гдје ли је он?...— И запеше му очи на паучини што се ухватила у углу и пружила до тробојне избљедјеле
Колико само добива сваке године да очевима тобоже испослује да им синови не буду узети у војнике! — Ја сам чуо хиљаду најружнијих ствари, — наваљује доктор. — Је ли могуће да је све онако?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
“ А нарочито: „Љубите своје непријатеље и молите се за оне који вас прогоне, како бисте постали синови свога Оца небеског, који чини да његово сунце излази над злима и добрима, и да киша пада праведнима и неправеднима“.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И храбри синови твоји, Уз громке ударе лира и Риге и Бајрона, Сплетоше безбројне венце међ венце победа своји'. Где, у сусрет дана
Но свану и дан жалости. У тихи Коринтски залив Стигоше једнога дана синови гордога Рима Са галијама својим. А кад се кретоше даље, Узеше и лепу Хелу, и Хела отиде с њима!
1889. ОПСАДА БЕНАРЕ — ОДЛОМАК ИЗ ПЕСМЕ „НА РУШЕВИНАМА 1. Три бурна минуше векâ откако у љутом боју Падоше синови Буде, бранећи науку своју.
Вас више нема. Под небеским сводом, Све се је живо изменило редом: Мајке се наше помириле с модом, А ми синови с невољом и бедом. Срећни мужеви који нисте знали Шта су „сезоне“ и модни журнали! 3.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
економа, који нам замени у пуној мери оца, предузе тежак задатак да рукује имањем у његовом несмањеном обиму док јој синови не одрасту. Ваљало је решити и питање, како да се деца, четири сина и две ћерке, васпитају.
Гајдаш је засвирао, а коло поведено. Иза бербе разиђоше се, и гости и синови дома, на све четири стране. XXИ НА СЕМЕРИНГУ.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
(Чика Андра) Јован Јовановић Змај и Август Харамбашић: Златна књига за децу (Загреб) Љубомир Лотић: Добри и неваљали синови (Слика из народног живота, за поуку српским родитељима) 1890. Јован Јовановић Змај: Жива књига (песме) 1891.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Јер да њега није било, шта би сада било од мене? Била би сељанка. И сад, овако стара, тамо у селу, док би моји синови и снахе орали и копали, ја бих морала по брдима ситну стоку да чувам и пасем. ТАШАНА (расположена): Хајде, хајде.
У пролазу спроћу слуге, застаје): Јеси био тамо? (Показује на нове куће где су јој синови.) ЈОВАН (брзо, навикнут на тај свакидашњи одговор): Јесам. Здрави су. Младога газду сретох на капији. Поздравио те.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
за древног пушкара; и тај пушкар, некада први момак, а на крају само фирмоносац радње коју одавно воде његови ожењени синови из првог брака. Стари младенци, на своје властито чудо, родише сина, и стадоше крити дете.
— „Не знам шта је сад с њим, а синови његови, знају сви, живи су, и отели се обојица од сиротиње. Старији је адвокат у Букурешту, богаташ, али је узео
— Е, та се тоалета после попунила. Кад је госпа Нола оматорила, обесила је цвикер о широкој црној пантљици. Синови моји, који се тамо врзмали због Јулице, описивали су тај цвикер: огроман, страшан и кад виси и љуља се, и кад се усади
Онај богаташ са уцењивачким писмом, и његови синови, нису се виђали нигде пун месец дана. После је отац опет стао ићи у радњу, а дечаке је пратио у школу чувар.
Ниједно дете није родила, а кад умре, ићи ће јој за сандуком фамилија, оха-а, синови, кћери, унуци.” — Усред таквих разговора упадне или глас госпа Нолин, или она сама.
Фрелиховица, знаш је, нафризирана, умидерена, дрска, као да неки извештај чита: говори како је њено дело што су јој синови адвокати и доктори, и што јој ћерка има место у јеврејској општини.
метнула међу прве — а успут је ошинула репом неке матуре и матуранте из година прошлих, али кад су били на матурама синови неких присутних госпоја... Чекај, чекај, после је и нас мало деградирала.
Богатство и материално подупирање јеврејства; синови, и расно подупирање јеврејства; а затим, Павле може и умрети, и убити се, а може лећи и на православно гробље,
Кад се у сеоској кући почне живети сувише господски, да знаш, или страдају огледала и столице, или синови и кћери. Марко је при рођењу свакога сина чинио завештања.
Не зна свет како су скупи ти даровити синови бивших сељака и сеоских газдâ! Или исцветају на неком огранку који се много удаљио од стабла, или се стабло обали на
уштирканом хаљином, скоро нико и не опази; дете се истури као кад из кутије истуриш предмет и кутију нагло затвориш. Синови се нижу, љубав између родитеља расте, планови шта ће који син постати, хој-хој-хој — прозвижди тек у причи госпојица
Деца, то су синови, принципалка је госпа-Фила, а Кода је Кода, нешто треће. Заљубљен отац је врло себично створење, мушки искључиво
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Но то простаци раде; млади господичићи, којих оцеви сво воспитаније у том полажу да су им синови слободни, то ће рећи безобразни, сасвим други начин имаду, који је и наш путник, као момак из високе куће, врло добро
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
откако је, сем зелени, почео слати пилиће и ћурке), а тек у последњој клупи син гробарев, свирачев, кочијашев и уопште синови оцева непродуктивних занимања.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Привремено је узео један део земље, али име Србиново никад неће уништити. Ви сте достојни синови ваших прадедова и досад сте служили верно краља и отаџбину...
Па зар сада, када смо тренутно напустили земљу, сада, зар да упрљамо светлу прошлост и да се предајемо!... Зар да синови наши указују прстом на оца издајника... Другови...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Руке су ваша деца и две близнаке сестре; Десет прстију су им синови, исто их прати надање; Бдите над њиним играма, припазите да се не жестре, И до најкрајнијих ситница мотрите њино
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
А да невоља буде већа — једва да је и растао од силног размишљања и радозналости. Остали синови и кћери већ су јој допирали до појаса, а малишан тек се од земље одигао.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Песме га највише и помињу у вези са његовим задужбинама. Култ Немањин нарочито су ширили његови синови Сава и Стефан Немањић. О Сави има више песама и много приповедака.
Међу тим Србима велики углед су имали браћа Јакшићи, Стефан и дмитар, синови Ђурђевог војводе Јакше. Као некакви владари над тим Србима били су потомци деспота Ђурђа.
сирочади, узе њега на лијеву руку, друго узе на десницу руку, однесе и у дворе за столе: „Јед’те, пијте, господски синови!
Кад су били бијелу Лијевну, угледаше проклето Лијевно, ђе у њему бијели се кула; тад говори стари Вујадине: „О синови, моји соколови, видите ли проклето Лијевно, ђе у њему бијели се кула?
Онђе ће нас бити и мучити: пребијати и ноге и руке, и вадити наше очи чарне. О синови, моји соколови, не будите срца удовичка, но будите срца јуначкога, — не одајте друга ни једнога, не одајте ви јатаке
)“. Лакић Хусејин је непозната личност. 74 Вујадин и његови синови су историјски неодређене личности. Не будите срца удовичка, тј. кукавице.
ја — или... или јако — сада Јакшићи (браћа) — Стефан и Дмитар, синови Ђурђевог војводе Јакше. Стефан (у песми Шћепан) „ретко је учествовао у борбама, него је управљао и унапређивао
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Згрешили су твоји људи зашто су преступили мој заказ. Тако да знаш, јер тога рад синови Израиљеви не могу стајати супроћ душмана им својих, нити их могу више надбијати дотле, док год од вас ви сами не
Изведоше га, вели се, у дубраву, долачу ахорску, уједно са синови му и с кћерма, с волови му, с мазгама, с овцама, са свим широм што год се је имао; кућу и покуће му све, тако да више
Поче молити свога оца да му је узме за њега. Дође тај злочест хабар к Јакову. Он ошути ал' синови врло се расрдише. Ал' што да чине једном земљанском господину њих мало?
Очекаше да виде што ће из тога бити крај; дође му отац просити је за сина од Јакова. Ал' синови му сасма каримни, преко гледају, у нос духају.
се напољу дочу да они сви болестни леже, трећега дна двојица — Симеон и Левија (једноматеричићи с Дином) — Јаковљеви синови, латише мачеве онако назубни ка лавови, слободно отрчаше у град, те их махом до ноге свију искресаше и тога господина
« На то синови му не имадоше што одговорити. Толико рекоше му: »А они не били прокурвати нашу сестру.« У томе каза Бог Јакову, те се
пријатељи костреше се и растресају те устају скачући на зло дружевље, јерно били смо јоште из детињства зли и пакостни синови, а и на меру ставши људи, ништа нисмо бољи, помећући оца и матер своју.
Многа дрвета и цвеће, али једна је башча. Многе преграде у једноме двору, многе кћери и синови, ама једна им је мати. Доста је ситне деце, ал' из једне су утробе.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Оне ли су сал убаве? Има време!... — Мори, Манчо, побрго работи! Зашто ће ги пограбе чорбаџијски синови, како чаршилије, ете, вруће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!... — Ама, де, јаваш, нане! — смеје се Мане.
Новине, новинари, бре брате, ако ко бога зна, кô једни најчеститији и једни, заиста, најсвеснији синови ове земље, — па, ено, и они профанисани... Ено, узми по новинама!