Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Из главе му лопи крв и мозак... Отац, мајка, браћа, снахе, синовци, синовице – све јада и нариче... Њега спуштају у црну земљу... Око негова лица вуку се хладне змијурине... А тамо?
Па онда, она добра браћа и снахе, па она мила дечица — синовци и синовице — што их је он на свом колену цуцао, па они ведри и весели дани, радни дани што су шалом зачињени, па они лепи
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А он свакоме одговараше: — Браћо, Милице моје синовице. Кад дође кући, одмах отиде брату своме, па га стане молити: — Дај ми, брате, Милицу да је моја.
рече, жито се упали и стане горети, а он кад то види, потрчи за човеком: — Стани, брате, није моје, него Милице, моје синовице. И тако се жито одмах угаси, и он с Милицом остане срећан. СВЕ, СВЕ, АЛИ ЗАНАТ!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” А он свакоме одговараше: „Браћо, Милице моје синовице.” Како дође кући, одмах отиде брату своме, па га стане молити: „Дај ми, брате, Милицу да је моја.
рече, жито се упали и стане горети, а он кад то види, потрчи за човеком: „Стани, брате, није моје, него је Милице моје синовице.” И тако се жито одмах угаси, и он с Милицом остане срећан. 14. КО МАЊЕ ИШТЕ, ВИШЕ МУ СЕ ДАЈЕ.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А он свакоме одговараше: — Браћо, Милице, моје синовице. Како дође кући, одмах отиде брату своме, па га стане молити: — Дај ми, брате, Милицу да је моја.
жито се упали и стане горети, а он, кад то види, потрчи за човеком: — Стани, брате, није моје, него је Милице, моје синовице. И тако се жито одмах угаси., и он с Милицом остане срећан.