Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Сељаци стишају кнежева синовца Николу, који је хтео и оне друге Турке да убије, и одбију једног за другог, а оне друге Турке испрате до хана.
пређе са Шапца послао свога Димитрија, да је доведе, нашавши Јакова Ненадовића у Забрежју, а не у Немачкој, и свога синовца Ристу, сина Миланова, кога је Јаков са собом из Београда и извео, Милош преда на аманет Јакову и сабљу Миланову и
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Барем да има коме оставити — ни пô јада, али сâм као пањ; нигде никог до оног дугачког и сулудастог синовца, што све село тера спрдњу с њиме... Па хајде што граби — нека га ђаво носи — нек граби! Нико се није од арама спомогао.
Поп и Вуја сјахаше с коња. Поп се здрави с Бошком, приказа му свог синовца, па одоше у разговору горе кући. 3ељов лаје, рекао би земљу гризе.
Африка
на прсте пантерске нокте, које држи сакривене у шуми, па сачекати првога рођака, свога брата Тиу, или снаху Моне, или синовца Варињу, да закоље, или ће они на време купити од малопређашње вештице корен помоћу кога ће Блонде најбрже подлећи
Теодосије - ЖИТИЈА
пустињи, а осим тога био му је и пријатељ, јер кћи цара Теодора Ласкара беше удата невеста Радослава, сина Стефанова, синовца светог Саве. Због тога цар га многољубазно прими са сугубом чашћу, јер је и желео да га види.
А свети архиепископ краљевством и молитвама венча свога синовца реченога Владислава, мада је незаконито и разбојнички уграбио власт, али је судио да је то по Божјој вољи.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Изидоше заједно, па се расташе. Пура Перов имао је само сина Пера Пурова и два синовца већ стасала: Драга и Ђура Машова, којима отац одавно погибе.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЖУТИЛОВ: Ви знате да је Војновић био болестан, нити је могао свој срез обићи. СМРДИЋ: Видићемо. Па онда за мога синовца: обећали сте му службу, па ништа! А други могу вући плаћу.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1827. остави Немачку и преко Трста оде у Црну Гору, где постане секретар Петра И, а затим учитељ његова синовца Рада, потоњега владике Петра ИИ. Када је његов ученик 1830.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Откуд је он сад њему стриц? — љубоморно шишти запостављени Ниџо. — Е, јест набавио кићеног синовца, нема шта. Поче најменик залазити и у дједов собичак, иако је то био кутак гдје је малоко имао посла и гдје се без
То је оно вријеме кад се и у дједовог синовца Ниџу, мог стрица, насели необјашњив немир. Најављују га туга и несаница, а на крају све то проговори кроз пјесму.
Никола, синко, притрпи се док макар ја не склопим очи, а онда како ти драго — уздише дјед и не гледајући свог немирног синовца.
ДОБРИ МОМАК ВАСИЛИЈЕ Стојећи на корак даљине од синовца, сељак је толико галамио препирући се с њим као да се надвикује с неким ко се налази чак у дну зелене долине подно
Остадоше му живе само ситне узигране очице које су трепериле негдје у слободном маневарском простору између краве, синовца и патроле. — Па ...па ...па да вам дам ево свог Василија умјесто краве.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Председник прво уписа свога сина и једног синовца, један одборник уписа своје дете и затим чича Стојан стаде да позива једног по једног родитеља унутра.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Но он... тобож’... да се не прекида, што је божијим вијетом свезано, хоће Стану у свој дом. А и одјељен је од синовца...“ „Сад ја разумијем боље здравицу вечерашњу!“ примјети сердар. „А сутрашњу ћеш још боље!“ „Нека жене!
“ Па кад још чуше чија је, сваки је помислио: „Еј да ми је у дом!“ помишљајући неко на сина, а неко на синовца, јали унука. Након једног сата, Господар и главари изађоше.
казујући све што је он набројио, како ли је заоколио, из даљег, док је, тобож, доказао, да кад Стане не може за синовца му, а оно је ред за сина његова да пође. Владика је помњиво слушао Мираша, а у исто вријеме гледаше у лице сердарево.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Стриц послуша синовца, отиде и сједне на камен па га стане вика: „Чудим се! чудим се!” Кад се ономе чоеку што ораше већ додија слушајући га,
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Кажу нам к тому да они свештеник води за ђака свога синовца. Тај исти дан пригоди ми се и други случај који ме здраво уплаши.
епископ, наложи ми, кад дођем у Саксонију, да примим у моје надзиратељство његова | два младића Александра Ђиуку, синовца његова, и Герасима дијакона, које је био пре мене тамо послао. Пут нам је био кроз Лемберг, Пољску и Слезију.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Фра-Брне једнако пркелаше погледајући синовца, па кад и томе дође крај поче нашки. — Јето тако! Нисам чуја липе гласове за њ, али, ако се не буде владâ како ваља,
Мало прије вечере доведе фра-Тетка у кујину свога синовца и предаде га његовим друговима. Бакоња га срчано загрли. Бјеше то красан дјечко, здрав као јабука, милокрвна лица,
Вечера је прошла истијем начином као и ручак. Мачак је опет „штија житије“, па сједе с њима. Брне је погледао синовца и надимао образе.
Кад би са пак који појавио, Брне би послао њекуд синовца... Тако се низао дан за даном, без велике измјене. Фра-Брни се не повраћаху болови, иако му ноге бјеху отечене, иако
он их плашљиво погледа, као бојећи се да не би ненадно отворили прозоре, па пребаци разговор на љетину, па спомену синовца и препоручи га Тетки, па је распитивао за ђакона, Бујаса и Бутру, па обећа да ће им даље предавати, само нека долазе к
Наћвару се прекиде дихање од страха, те се једва исправи на кревету и једва прикупи пару да викне синовца. Бакоња се не пробуди. Тада Брне дохвати чизму с пода и баци се њом у врата, па рикну као да га когод коље.
Брне је у страху посматрао синовца. На његову блиједом лицу трепераше свака жилица, његови снажни и гипки удови бијаху тако покорни његовој вољи, да то
Сад већ не би могло проћи да га не прогрува, ако би што лануо, па пукло куд пукло. Срећом, жене прођоше не видјевши синовца дијака, а Кења не бјеше. У дућану гдје уђоше бјеше налога — највише жена.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
За њим иђаше Пантовац и још један човек, у коме после Ђурица познаде Вујова синовца, младића. — Шта је ? — запита Ђурица устајући. — Брже, побро, душу ли му...
Секоше, мучише и тукоше механџију Цинцарина и момка му синовца, узеше му осам стотина банака и, зарезавши му нос, припретише: — Ако чујемо да опет мучиш сиротињу кајишарским
— Откуд ти овде? — зачуди се Ђурица, познавши Вујова синовца. — Вујо те зове да идеш право њему. Ради се о твојој глави. Мато ће да те убије, то је извесно. — Знам, чуо сам то.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Уследила је одмазда, убиство Ахметовог синовца, али и бекство из Пчиње у варош, у туђ свет, где су се сви на један или други начин изгубили, обезглавили: и Марко, и
Петровић, Растко - АФРИКА
на прсте пантерске нокте, које држи сакривене у шуми, па сачекати првога рођака, свога брата Тиу, или снаху Моне, или синовца Варињу, да закоље, или ће они на време купити од малопређашње вештице корен помоћу кога ће Блонде најбрже подлећи
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ај! Иј! Уј!... Ујујуј!... Луди Крстан, обучен у стајаће руво Луке, синовца Рељина, сјео на камен више једног гроба, поднимио се на обје руке, па сам за се крупно, дубоко говори, као да му глас
Кад нешто једном пође, не заустави се! И малог је Вују, синовца и једину мушку главу, кад му је мати умрла, повратио на старевину.
Ћипико, Иво - Пауци
Раде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четири сокола. Рачунајући на то, синовца је у посљедње вријеме гледао добрим оком и говорио да не лучи њега од својих синова и, погдјекад, из вароши носио му
се да су овако, као у Раде, ужагрене очи биле у покојнога Илије, кад оно к њему дође да прекупи баштину покојнога синовца Нике. Али, — помисли, — Радине јаче се факте...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Да га не би сувише срдили, пусте у град, као у знак верности, синовца Момчилова Рајка, са пет стотина војника. И тако Момчило немајући куд, уреди војску за бој, с намером да поседне опкоп
Кад га виђе Угљеша војвода, тад Угљеша ријеч говорио: „Благо мене, ето ми синовца! Он ће казат на мене је царство. Кажи, Марко, на мене је царство, оба ћемо братски царовати!
Кад га виђе војевода Гојко, таде Гојко ријеч говорио: „Благо мене, ето ми синовца! Он ће казат на мене је царство. Кад је Марко још нејачак био, ја сам Марка врло миловао, у свилена њедра увијао, кано
„На двору асирскога цара Синагрипа живи мудри Акир, који нема са својом женом Теодулијом порода и зато носињује свога синовца Надана. Кад овај Надан одрасте и ступи у царску службу, обиједи Акира пред царем, а цар заповиједи да се Акир погуби.