Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
није свагда годинама најстарији у кући: кад отац остари, он преда старешинство најпаметнијему сину (или брату или синовцу), ако ће бити и најмлађи“, каже Вук.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А он му одговори: — Нећу је продати нипошто. У онога цара био је доглавник стриц онога момка, па своме синовцу није био пријатељ, већ злотвор.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ево учитељице, видим, па она тражи ђаке... — Носи ти, Вуксане, за то пешкеш твом синовцу, старом кмету, рече један одборник. Он је то запео да просвети наше село, те нам натоварио на врат два учитеља.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” А он му одговори: „Не ћу је продати ни по што.” У онога цара био је доглавник стриц онога момка, па своме синовцу није био пријатељ, већ злотвор.
Онђе стану па закољу једнога брава, огуле га и припеку. А пошто га испеку, онда стриц рече синовцу: „Хајде да једемо.” А синовац му одговори: „Сад ћемо, | стрико, док се мало охлади.
зачује, препадне се мислећи да је дошао онај што су му браве украли, па на другу страну бјежи дома без ништа, и тако синовцу остане, све. — Ко умије, њему двије. 47. ДВА НОВЦА.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Таа-ко? А јесу ли сви редовници овди? — Јесу, јено баш сиде прид манастиром... — Ајд’ улази! — викну синовцу сједајући на крми. Бакоња отрије дланом очи и намјести се на кљуну.
, пошто је кућа сјеновита („много синовита“). Фра-Пињата повољи синовцу, а његово писмо пошље фра-Пирији, додавши сам како би добро било да браћа очате бдјење за покој Шкоранчине душе.
Тада Брне отиде у кујину и замоли кувара да му и синовцу однесе вруће ракије. Али кад њих двојица дођоше, Бакоња већ спаваше. Фра-Брни не оста друго, но да легне и он.
Фра-Брни се не повраћаху болови, иако му ноге бјеху отечене, иако ноћу не могаше спавати. Једанпут кад он синовцу нареди да издекламује циркулар, мали ће, чешајући се по глави: — Ако смим, шјор, ја ћу ништа друго издиванити напамет.
А тај је Наћвар с душом у носу! Неће живити даље од Божића, а све ће његово остати једноме му лупежу синовцу, који се и досад накрâ. Барем тако ми је брат приповидâ. А... — А ко ти је брат? — прекиде га њеки.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А он му одговори: — Нећу је продати нипошто. У онога цара био је доглавник стриц онога момка, па своме синовцу није био пријатељ, већ злотвор.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
с њима ка кршној Кладуши, а пред моју пред бијелу кулу, јера зове од Котара Јанко та Алила на мегдан мојега, да синовцу будеш у невољу“.