Јакшић, Ђура - ПРОЗА
И, заиста, један од старих злочинаца није могао а да му том приликом не узвикне: „Синовче, од тебе ће човек бити!... Хајдук, коме се неће раван наћи!...“ Ђоша се вратио у село да — ништа не ради...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— одговара му брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру под капутић, и све брже пèрја. — А ди смо то били ноћоске, синовче, ај? Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај? — Нико! — одговара Шаца издалека већ. — Хе-хе! — смеје се Нића.
— Нико! — одговара Шаца издалека већ. — Хе-хе! — смеје се Нића. — »Све по ’ладу, да га не познаду!« Ааа! Синовче, не ваља ти пос’о! — ’Ајде не лармај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен! — чу се још издаље Шацин глас.
Матавуљ, Симо - УСКОК
отац Раков, Мргуд Шутов, с њекаквом великом златном медаљом на грудњаку, скиде капу, што и сви учинише, те започе: — Синовче, крило наше, ево нас свијех твојих брата да те овако за њешто молимо!
— Ако је тако, ево ћу и ја вас слушати гологлав! — рече он и скиде калпак. Мргуд настави: — Ти лијепо знаш, синовче, да је твоја радост и наша радост, да је твоја жалост и наша, да, као што нам се не би досадило уз тебе се веселити,
— Мене ради — рече кнез, чудећи се. — Да, синовче! Ето имаш унука, хвала богу, дијете напредно мимо дјецу, па чисто сви страхујемо е би га могло кобити оволико наше
Ја сам му отворио своју кућу, не за ову ноћ, ни за овијех осам дана, но ако ће довијека! — Е, то ти личи, синовче! Томе сам се надâ! Фала ти што нас и у томе подичи!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Крунисана седа брада младожењи тихо смета: „Не синовче! немој тако, не скрнави света реда! Израиљски свећеници ево т' седе до колена, а ти скидаш главу глави израиљска рода
Израиљски свећеници ево т' седе до колена, а ти скидаш главу глави израиљска рода цела. Не, синовче! немој тако, не скрнави света реда! Замоли га и ти малко, израиљска брадо седа!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СЕЉАК: Него? ЈАКОВ: Него, да идемо на суд. Ти, мене, од благородне фамилије, тако да злостављаш! СЕЉАК: Синовче, ја нисам знао да си ти човек. ЈАКОВ: Сад знаш, зато ајде на суд. СЕЉАК: Прођи се суда, човече, шта сам ја крив?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад их изведу к девојци да погађају, рече Турчин свињарчету: „Дед синовче ти први говори, а ја знам шта ћу говорити.“ Онда свињарче зачне говорити: „Девојко, јели ти на челу звезда?
“ Дечко одговори: „Имаш месец.“ А Турчин: „Моје ми вјере, синовче, шта ћемо нас двојица сад? Ја сам то све знао.“ Онда се сви узбуне шта ће чинити: девојка је волела за Турчина, јер је
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Да бог сачува и од твога говора! — прекиде га Бакоња љутито. — Шта све дробиш, а... — Е, дијаче, синовче, ниси ни ти сву мудрос посукâ жлицом! — одазва се Чагаљ. — Ја би река... Опет сви заграјаше.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Никијас је сав дрхтао од умора. „Куда јуриш, синовче, као избезумљен? Вијам те чак од Пропилеја, и једва те стигох“. „О, стриче Никијо, колико изненађење и радост што те
Ту седоше за сто. Домаћин приступи понизно Никији, а овај поручи јело и пиће. „Изгубио си, синовче, недавно оца“, рече Никија после малог одмора Аристотелу. Овај жалосно обори главу.
Кад се попех на Акрополу, умало се не обезнаних пред оним што онде видех“. „Еј, синовче, баш си прави жутокљунац! - Чудна ми чуда, сазидати све ово кад се и шаком и капом расипају паре, као што је Периклес
Знаш ли, синовче, шта је све то коштало?“ „Код оваквих недостижних уметнина не пита се за цену!“ „Добро, добро, не кажем да нису
Са њима се могла опремити војска, способна да освоји пола света. Видећеш, синовче, шта ће све да уради Филипос кад седне на краљевски престо.
а кад мој отац умре, продадох своје имање и дођох ево овамо да пођем у коју од овдашњих филозофских школа“, „Овде си, синовче, на правом месту, јер овде има учитеља и филозофа као плеве.
Догод живиш, веле ти мудри филозофи, уживај у живљењу, али увек са мером“. Он испразни бокалче до капи. „Видиш, синовче, тог принципа се стално придржавам: пијем вино по утврђеној мери, бокалче по бокалче“.
Зато се прибојавам да немам правог дара за ту науку“. „Не брини се, синовче! Платон ће те на моје заузимање већ примити у своју школу“. „Не, стриче, хвала ти лепо.
Онда поче да уздише и да се хвата за своје лево колено. „Ево видиш синовче, овде ме штреца“. Коперник га погледа испитивачким погледом, па прегледа лекарски.
„Ми смо, синовче, и без грчких филозофа, живели добро, богоугодно и хришћански, али наше садање папе су то изгубиле из вида кад су
И наш славни Региомонтанус, каснији бискуп регенсбуршки, беше његов ученик“. „И ја бих то радо био!“ „Зар и ти, синовче?“ „Да бих се усавршио у грчком језику толико, да могу читати грчка дела у оригиналу“.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Камо се, по Богу си ?... полудех од муке — рече он. — Е, синовче, на муци се познају јунаци... Није то шала... Шта је било. јесу ли те позивали горе ?
А овако ни због чега!... Јест, али сутра почиње испит, а на ноћ — оно... — Синовче, говори! — поче Вујо, пошто га је нарочито пустио да мало промисли под утисцима оне плашње.
— Који Радисав? — прекиде га Ђурица. — Твој апсанџија, знаш га ваљад’? — Како, зар је он... — Хе, мој синовче, зар би ти сад био у тој апсани са сокака, да ми није њега. Ти мислиш ја се шалим, кад што радим.
Тако пролежа без једне мисли и без покрета, док не дође Вујо. — Ха, синовче, добро си се пожурио! Тако, брате, тако треба — рече му Вујо, кад уђе у собу.
— Овамо, синовче, па се одмарај колико ти душа хоће — рече Вујо, дижући рам са хартијом. Ђурица га погледа зачуђено. »Шта ће то сад —
Хо-хо-хо... — продужи писар. — Чича, ти делиш — обрте се апотекар Вују, кад донеше карте. — Дижи, синовче, па да видимо како књига вели. Апотекар нађе осмицу пик и подели...
Ћипико, Иво - Пауци
— завика неко из гомиле. —Раде, брате! — једва изговори цура. —Што вам је, људи?. .. Што најашисте? ..... —Чујеш, синовче! — снађе се Петар. — Води је без очева знања ... Није поштено! .... А ево комшије Павла!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ „Идем на небо горе, на земљи места ми нема, Јер вредну ратар, синовче, за мене слабо већ мари, Он слави Љеља сад.“ А лукави дечко тужно спусти главу И плакати поче: „Свет и мене гони,
рашири руке, И бокор пролетњег цвећа пажљиво поче да ређа; А кад је свршио посô, он рече спокојно тада: „Но, сада, синовче драги, пењи се на моја леђа.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
– Ма остави ти мене, синовче, на миру – настави да се брани Глишић од Јанка – где бих ја то? Ето вам Драгомира Брзака, зар не видиш да и иначе личи