Теодосије - ЖИТИЈА
Затим оде ка својему преподобноме оцу, који седећи у ћутању из ћелије не излажаше. А овај је сматрао долазак синовљев као зрак светлости, тако се просветлио душом и свима чулима, н благодарећи подиже своје преподобне руке к Богу и њима
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
] И поклони ми Њега, Сунце, и с Њиме завист и стид“). Синовљев однос сасвим је антитетичан: он би да се поистовети са сунцем („Сунце, једино теби што сам желео бити раван“), али и
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Турчин!.. На детињу вриску Богдана се плаховито прену и спази надно куће, недалеко од врата, својега мужа. Збунио га синовљев поклич и стао укочено као ступ. Ни да коракне напред, ни да изрекне какву реч.