Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
изиђе из града, дође у један луг за нагледати сестрицу своју, и рече јој: „Престани већ тужећи и сјетујући за Итом, сином твојим, и пређи у град к нами; онде ћеш барем господи и госпођама појати, а овде коме појеш, ком ли слатким твојим
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А млађа је женскадија пита: је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до бáбиних чизама које се, напуњене
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
враћао, заглêдао у ормане, испод кревéта, иза огледала и свуда на ужас оне јадне жене која се смрзавала од стида пред сином.
Африка
Идем само са једним старцем и неким великим дераном, његовим сином, обојицом из Банфоре. Они су се због змија осмелили да пођу тек кад сам им добавио обућу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
оца, који је био стар за толики пут, па му је остављао и свог пса, али кучка није остала са старцем, него је пошла са сином, на кога је била навикла.
Све српске куће почеле су да га позивају. Ђурађ се цмакао, весело, и са сином бригадира Витковича, и са сином ђенерала Шевича, и са сином ђенерала Прерадовича.
Све српске куће почеле су да га позивају. Ђурађ се цмакао, весело, и са сином бригадира Витковича, и са сином ђенерала Шевича, и са сином ђенерала Прерадовича.
Ђурађ се цмакао, весело, и са сином бригадира Витковича, и са сином ђенерала Шевича, и са сином ђенерала Прерадовича.
Теодосије - ЖИТИЈА
Испричаше им све што се догодило са сином њиховим, принесоше лепу хаљину и чистотне светле зла тозарне власи младићеве.
А отписаше му са страхом и бојажљиво, стидећи се да га назову сином, називајући га оцем и учитељем, молитвеником, заступником пред Богом.
Молим, дакле, да ме ваша љубав отпусти, да крстоносно за СИНОМ пошавши стигнем у пустињу, где ћу, одрекавши се свега, тачно испитати своја зла дела и о њима се бринути.
и преподобни људи из пустиње са богоносним оцем протом, сви долажаху да виде преподобнога, јер им је од почетка са сином својим у многим потребама послужио, и добре оце сви су благосиљали, и напајали их души корисним речима.
сина мучену подвизима, а оплакиваше и своје задоцњење и лишавање подвига, и пошто није могао заједно страдати са сином, био је веома утучен и невесео, и седео је машући главом И корећи себе.
слушајући ово, многим сузама натопљен биваше, али га због велике смерности и покорности према њему није смео називати сином, него грлећи га и љубећи његову свету главу говораше: — Да, господару мој, да, срце моје, и ја сам ради овога све
Преподобни благодаривши Бога за све и пречисту његову матер, утеши се и одмори се са сином. Сутрадан преподобни Симеон дозва игумана и братију и предаде им заповест цареву, и манастир Хиландар приложише
Јер пред њим ће стати цар са војником, господар са слугом, син са оцем и отац са сином, када се престопи представе и Бог на суду седне, река ће огњена тећи са шумом тражећи да узме грешнике, и књиге дела
И беше син диван оцем, и отац хваљен сином. Таквим светилима светљаше се тада српска земља, таквим мужевима украшаваше се, да и остали владари, слушајући о
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Кућа пространа, грађе за марву велике, штале, шупе. Пре него што Же даље, види да је јака кућа. Полачек баш изиђе са сином из штале, позна га, одмах се упути Шамики. — Добро дошли, господин фишкал! Драго ми је, изволите унутра.
Шамика га извињава. После се разговарају о економији, и свршетком ТОГ разговора господар Полачек оде ка посао са сином, а госта женскима препоручи.
Настао је пост. Шамика иде у Ш. Сваке недеље је по двапут онде. Стари Полачек види да се деца радо гледају, па се са сином договара шта ће бити од целе те ствари. — Шта мислиш, Пепи, мисли ли тај млади фишкал Лујзу просити?
— Сад ћу те оставити, јер видим да си узрујана; после ћемо се о томе разговарати. Мати оде. Састане се са сином и све му исприча. Син каже: „Јуца је полудела”. Држи фамилијаран савет. Нико не одобрава удадбу.
Да је запросио био Јуцу кад је још здрава била, дали би му. А човек имућан. Мати се договара са сином, били Шамики понудили Паулину. Син је склон. Питају Паулину би ли за Шамику пошла. Паулина се смеши, иште промишљења.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Сестра се куне братом, мајка сином, деца родитељима, вели Вук.²⁶ У народу је јако изражен страх од кривоклетства, јер се верује да кривоклетник одлази у
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Ками је задовољно! И ти си од браства, па је право да знаш сву истину. Милица је вјерена још у колијевци са сином цуцког барјактара, Радоја Драгојева. Радоје бјеше као најбољи Цуца, а бјеше још од најбољих пријатеља нашега кнеза.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
О, мој Гавриловићу, куће падају и дижу се, а народност живи. ГАВРИЛОВИЋ: Да сте видили како је једна мати за сином плакала, и опет једна жена за мужем. ЗЕЛЕНИЋКА: Ха, ха, ха! А плачу ли кад им иначе ко погине или умре? Видите: жена..
Милићевић, Вук - Беспуће
у тој жени, згуреној у куту, која ћути која се не миче с погледом који више ништа не схвата; за коју је с њезиним сином умро читав живот изван ње, која је пригрлила врелу и крваву успомену у своје груди, створила у себи слику свога сина,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад једанпут, али змај већ да их стигне, онда коњ под змајем повиче коњу под царевим сином и царицом: — Забога, брате, причекај ме, хоћу да цркнем тебе вијајући.
Кад и то би, и доведоше снашу, мати пуна радости леже увече да спава са снајом и са сином, да их грли и љуби обадвоје. Син леже с краја, баба у средини, а снаша до дувара.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
А, ако би се и догодило да неко такав сасвим случајно залута у њихов рејон, сматрали би га ексцентричним сином неког буџе или лована и доносили му његов чај, кад је већ толико зепео! Зашто вам уопште причам о старој Голфијани?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Јошт пре хиљаду година, кад су српски цареви владали, био је један сирома војник кога су подсмејателно голим сином називали. Догоди се једанпут битка с Турцима, наши изгубе и почну бежати.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
ускоме хуентском молу, примећујем да се уз њега налази и чамац онога старог рибара, којим је требало синоћ са сином да ме превезе на Острво. У чамцу је сад само његов син, усправан и ослоњен лактовима о моло. — Ево вас натраг!
Само није тако дебео. Је ли вас возио? — Не, требало је да ме вози прошле године на острва. После сам са његовим сином ишао у рибњаке а стари нам се придружио. То није био јединац; мислим да је имао још једног сина.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
1000 година ће чедни бити на власти најтежа и најсуровија влада било би лакше с Оцем старим крвником него са сином ког не жеже ни грех ни похлепа ни другарске везе Орловићу причај где ми војно паде где су двери Самодреже цркве
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
почео да осваја отаџбину, или жалост за оним младим људима који се можда неће никад више вратити, или бол и стрепња за сином... тек једне ноћи, изненада, склопио је очи занавек мој добри отац.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
још док је покојни мајор био жив? СИМКА: Зар је сад важно? ГИНА: И ти, најближа комшинка, с мојим сином? СИМКА: Гино, молим те! ГИНА: Знаш ли колко Секула има година? СИМКА: Знам, не мораш да ми говориш!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ноћу кад лутам у сенци града, крај распећа, баштина и гробља, не жудим за сином, не планем за робља. Ветри ће место мене кличући да језде.
И би рат, да се, над гробљем нашим, омили смех и разврат, и скине, навек, жуд за сином, са мутна ока? Зато је зар била тама меса и сјај мисли, дуж младости, невеселост горка и дубока, да са Сербиом умру и
Видех на њима маске и хетере и џелата, у белој свили сузну, стидну Мадону са сином у бујици крви и круна и злата. Победио је сваки народ, сви цареви. Победила су деца и разбојници. Победила је смрт.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Али тице те су најслабије лови свјетлост лисичијех очих, него орла кријући гледају. За врснијем братом али сином пусти гласи милост утроструче; нађено је драже негубљена; иза туче ведрије је небо, иза туге бистрија је душа, иза
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако | није могао да изиђе на крај. Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео.
Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео. Али са сином, који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина,
Сигурно је то била она, мати, јер зна он да, док није сина родила, она се жива није чула. Истина, ни тада, са сином, није смела да му се на очиглед противи, не изврши што би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она некако
Са сином је излазила и ишла по родбини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чивлуцима, славама, саборима и по осталој родби
И вечито у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, тако старац и умро. Чак, као у инат њима, а највише својој жени, када се разболео, није хтео да каже, да се потужи,
Ено Како са млађим сином излази и, чим опази Тодору, Одмах јој прилази руци, љуби је. И Софка овамо зна како јој сада она тамо сигурно говори:
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Кад један пут, али змај већ да их стигне, онда коњ под змајем повиче коњу под царевим сином и царицом: „За Бога брате, причекај ме, хоћу да цркнем тебе вијајући.
сву парчад од ње те однесе маћији, и нађе свога оца код куће, он се врло обрадује кад види своју кћер за царским сином удату.
Цара стаде лелек за сином а коња вриска за оном женом, док завика коњ: „Сада | мијењајмо сина за сина, а отац да му је прост.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
“ (Јак. 2, 20-24) „Јер ово што чух испричах вам да и ви заједницу имате, а заједница наша је са Оцем и Сином његовим Исусом Христом. И ево пишем вам да радост ваша буде испуњена.
Овај блажени господин наш Симеон имаше три сина. А један, најмлађи, не могу га назвати сином, већ робом, кога љубљаше више од свих, а и овај неодступно њему работаше.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Познамо се и поцелујемо. Кћи стричева, коју сам при сиси оставио, она сад домаћица и с[а] сином великачким. Питам за једнога комшију, чичу Мијаила. Нејма га; давно се преставио.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Он осети њихов хладан задах. Уснама промиле гађење и још нешто: Аћим закључи да не може да разговара са сином. Нема времена да се премишља. Само пређе погледом по свим стварима у соби. Тако као да је први пут у њој.
„А Ти си најгори међу њима. Јесте. Кад би паметан човек и поштен отац због странке и политике овако поступао са сином? Кажи! Срамота те је. Ти ниси никакав отац.“ Ликовао је над пленом под шапама, тако малим, јадним, копрцавим пленом.
Да има нешто његово, нешто њено, па да постане његово. Презиме његово да Носи и његовим сином да се сматра у селу и пред влашћу. И да има право да га воли.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Жалиш ли за дворцем? — упита је. — За хаљинама у дворцу? Жена одречно одмахну главом. — За сином жалим! — рече. Следеће ноћу принц се крадом увуче у дворац и изведе одатле сина.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Није јој било до тога. Одлазио је у изгнанство са млађим сином, који је био здрав; остајала је у Србији са старијим сином, који је био болестан.
Није јој било до тога. Одлазио је у изгнанство са млађим сином, који је био здрав; остајала је у Србији са старијим сином, који је био болестан.
Наредила је да се, на Конаку, затворе и застру сви прозори, а у соби, у којој јој је умро на рукама, остала је сама са сином. Кад је изишла да објави ову смрт, свет је угледао изгорелу жену која говори смирено и без суза.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ запиташе га сестре и братац. „То ћете дознати тек на Духове“, рече им мајка, па оде са својим сином у његову собу да јој преда куповину.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Он је водио велико пријатељство и са Ђуричиним оцем, па је то наставио и са сином. Сваке недеље Ђурица би се лепо обукао, па отишао у госте чаВују, који га је вазда радосно дочекивао.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад једанпут; али змај већ да их стигне, онда коњ под змајем повиче коњу под царевим сином и царицом: — Забога, брате, причекај ме, хоћу да цркнем тебе вијајући. А овај му одговори.
Ћипико, Иво - Приповетке
Иза црне каве господар са сином пође преко дворишта у дућан; господарица, дремљива, вуца се по кући, чека на коју пријатељицу да је походи и разговори.
— Не отварај! — опази Илијина мајка у бризи за болесним сином. — Пусти, мајко, нека се веселе! — рече Илија прегорно.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
је реч о Сунцу, употребљавају се заменице мушког рода, ради веће јачине у дикцији, и због упоредности са Богом и са Сином, о којима се пева у претходним певањима.
На крају мајка ујутру нариче за снахом, а увече за сином. Испод видљивог разгрће се невидљиво, што се иначе при обичном читању једва наслућује: иза Вида скрива се фолклорно
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Тако, на пример, када удовица Злата - сада у недовршеном роману Певци - са сином Стојаном и његовим другом Јованом иде путем који опасује варош, она готово као дете испољава страх од отвореног,
а и код Пишчевића), барон Леополд Беренклау, заповедник аустријске војске Карло Лотариншки, па и мајка принцеза са сином Евгенијем Виртембершким, по правилу приказују споља, са дистанце, што, разуме се, не значи и неутрално.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Но са осетном разликом у ставу н чврстини лаганога корачања. Мајка за мртвим сином нешто мекша, питомија и примиренија; чини јој се да на свету још има душе и осећања за поштење: гле, као да је мало
Петровић, Растко - АФРИКА
Идем само са једним старцем и неким великим дераном, његовим сином, обојицом из Банфоре. Они су се због змија осмелили да пођу тек кад сам им добавио обућу.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
стотина Што, истог ланца терет цепајућ, Са обореном главом слушају Накита ропског звекет жалосни: Ту Ђенадије с сином јединим, До њега пород старог Ђукића Пребраја, можда, дане младости, Па тек уздахне: дани пролазе.
И бог са сином Ког сам за живот срамно продао! ГЛАВАШ: Ано, дете, Ено те гледа девер старији! (Ана љуби Хаџију у руку, а он њу у
Мене прођоше Смехова лепих дани весели; Сад плачем само. ПРВИ ТУРЧИН: За киме, бако? СТАНА: И то да кажем! За сином својим тужим, несрећна; За њега једног тврде прагове Пашина двора чепам страшљиво, Уклањајући просту хаљину, Да ми
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Велика је снага чељади у Мије била, па све обамрије и у 'вој пошљедњој буни изгину. Остаде сâм с једним ожењеним сином, који неке године плати главом на сараорини, кад се градила цеста од Бања Луке до Јајца.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И у тој њеној понизности, заједничком ословљавању, изједначавању у старешинству оца са њиме, Младеном, сином, огледала се она предосећања матера према својим првенцима, она слутња, бојазан, што су они ти који ће, не дај боже
Луда! За никуда ја нисам... И никада она, као друге матере, да је смела са Младеном, као са сином, да се шали, још мање да га грли, љуби. Сву своју љубав преносила је на млађег.
Још мање да, као свака мати за сином, па још јединцем, клону, паде, од бола леже у постељу и бар зачас заборави на кућу, послове који је чекају.
муштиклу завлачио и као дотерујући се, чистећи, долазио би, сав срећан што је он, Младен, стао и то код њега, са сином и снахом на капији разговара се.
Она остала давно удовица. Имала само то мушко. И тамо, у Оџинци, са тим својим сином живела нешто од имања што су имали, а понајвише од рада.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
је »исти као славски: украшен је крстом од теста и на четири места поскурником«, и, као и на слави, сече га домаћин са сином (понегде са гостом), а »код га пресеку, половине прелију вином, пољубе га и дигну увис да би порасла пшеница и да би
Ћипико, Иво - Пауци
Говорило се да се за хајдуковања са најстаријим сином, Илијом, састајао у планини, у пећинама. Син му доносио преобуку и што му требало, и прихватао хајдучки дијел, што га
— Здраво, господине суче! — и хтједе да му крупно лице дође насмијано. Сађе са сједишта; и са сином пође у дућан. Пође иза банка и узме једно писмо: — Гледај ча брат пише!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Под другим краљевим сином Стефаном био је у пратњи кад је овај боравио у таоштву код кана Ногаја. Не знам већ где није доспео.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Свакога лета долажаше, на дужи боравак, брат мога деде, стари пуковник Димитрије, са својом супругом и сином Јованом који је, иако је припадао старијој генерацији, био само девет година старији од мене.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
од тројице, доктор Мирко, један од најугледнијих грађана варошице, ео га тамо под оним густим бршљаном, са женом и сином, и без потомака. Трећи муж Јуличин, Марко Поповић-Срба, још је доскора живео на последњем остатку гос-Тошиног салаша.
Молила је ваљда и она кадиш, сирота жена, усамљеница с једним јединим сином. Карта је зао друг, карта сеје раздор и мржњу и свако зло. Јова и господин Тома завадише се при картању.
Фрау Роза је показивала Бранку личке новине: Лика топло приказује дело, и назива Павла својим сином. Излазећи од фрау Розе, Бранко се баш гласно насмеја Личанину Павлу из Бачке, из Париза, и из Лондона.
како ће бити Павлу, тамо у белом свету, са женом која је његов завичај погледала као неку панораму: и, касније, са сином који никада неће проговорити српску реч; и међу људма који неће моћи разумети Павла онда баш кад ће му бити потребно
Оставила му је сина, паметно и љупко дете, али слабуњаво дете, криве кичме. Мучио се Харисијадес са сином доста дуго, па кад је видео да детету без неге и пријатељске милоште нема живота, решио да се поново жени.
Јелена Харисијадес се затворила у своју кућицу са сином и са старом Гркињом — оном с којом је убила човека — и близу годину дана остала тако, а пријатељима поручила да жели
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Као црвено-зелени пламенови јурили су цареви доглавници и били свуда и у свако време. Коначно, с малим сином стиже и Цар с десне стране планине. Мирис пробраних јела ошамути га, али ипак рече: — Да чујемо поздравну песму!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Његово осећање немоћи је потпуно; оно остаје такво чак и онда кад син јединац полази у неравни бој. Ни стрепња за сином не враћа старцу снагу.
Сад сам, доро, остарио врло, ја не могу више војевати, сад те шиљем с главом неразумном, са Иваном, са јединим сином: Ива ј', доро, глава неразумна, чувај, доро, моје чедо Иву!
На Крушевцу, граду бијеломе, онђе бјеше славни кнез Лазаре а са сином Високим Стеваном. На Прокупљу, граду бијеломе, онђе бјеше стари Југ Богдане с девет сина, с девет Југовића.
На Призрену, мјесту питомоме, онђе бјеше српски цар Стјепане а са сином нејаким Урошем. На ономе равном Дукађину, онђе бјеше Лека капетане.
Сад сам, доро, остарио врло, ја не могу више војевати, сад те шиљем с главом неразумном, са Иваном, са јединим сином: Ива ј’, доро, глава неразумна, чувај, доро, моје чедо Иву!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ВЕЛИКА ГОСПА ДОМАЋА Истерај човече, напоље из своје куће робињу уједно и са сином њејзиним; не може, знај, у твоме миразу домоосталац бити робиње син, уједно с господаричиним сином кућанин.
робињу уједно и са сином њејзиним; не може, знај, у твоме миразу домоосталац бити робиње син, уједно с господаричиним сином кућанин. А ми сад нисмо од робиње деца, него само Велике Госпе Домаће.
доби јако рођено једно господско мушко дијете повијено у колевци виде у небу пресвету Богородицу стојећу пред Христом сином својим: са свим свецима сузно му се мољаше да се јоште стрпи и не погуби света за људске грехове.
онако назубни ка лавови, слободно отрчаше у град, те их махом до ноге свију искресаше и тога господина уједно са сином посекоше без очина им знања, а Дину сестру им доведоше дама. И опет сви уједно одоше те попленише домове.
СЕРВИЈАНИ Брате, право ми, без шале кажи, с којим именом волиш се називати? Господским сином, или од слушкиње копиланом? Христјани се робљем и ирајом не називљу!
се носи, чисто се држи, к Богу и својим ближњим милокрвно своје срдце има, Бог дух свети нераздељен с небесним оцем и сином борави у човечој глави на том врхњему небу и отпочива ка сврх неба на херувимском престолу.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
и ове поново, онако стојећи, још једаред изређаше имена девојака које треба Јевда да спомене и да их похвали пред сином Манчом.
која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му Маном.
се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је овај подстрекивао чорбаџи-Петракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри и светује да што дуже истраје у својој одлуци.
себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунастог Петракија, и да ће измирити оца са сином — са сином који се каје, који се поправио, и који је опет примљен у ред чорбаџисјки, јер га, ето, и сам стари и
обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунастог Петракија, и да ће измирити оца са сином — са сином који се каје, који се поправио, и који је опет примљен у ред чорбаџисјки, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир