Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
у самоме наслову Попине књиге Споредно небо; ми његову анализу на равни чисто језичкога стваралаштва подразумевамо74. Синтагма споредно небо – а оваквих је синтагми у Попиноме песништву огроман број – на формалнограматичкоме плану је допустива и
У синтагми споредно небо прекршена је, према томе, забрана на множину; ова синтагма, наиме, подразумева вредносну хијерархију унутар некога мноштва.
Данашња семантички коректна синтагма време тече има иза себе једно давно кршење забране, односно један тзв. мртав језички троп и самим тим једну меморисану
У конкретном случају то значи следеће: у Попиноме поетском свету синтагма споредно небо не добија свој смисао, своју вредност, само у односу на данас активне општејезичке забране између којих
правцем у који она усмерава све наше асоцијативне низове, дакле у складу са структурном целином целе Попине књиге ова синтагма из наслова активира неке моменте из језичкога, књижевнога, па и прадавнога митског наслеђа.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Тодорин пак глас „чујемо” најјаче у синтагми „као свако дете”, а то „дете” је Софка. Али је најзанимљивија синтагма „маму њену”, коју Станковић није случајно ставио под наводнике.
На тај се начин испод боје очију све јасније осећа једна друга целина - небо. Црњанском је стало да синтагма „очи боје неба” добије још и смисао „део неба у очима”.
304 Јер је, рецимо, сасвим очигледно да свака одредбена синтагма крије у себи некадању (у дубинској структури садржану, ако хоћете) целу реченицу: „мокра ноћ” подразумева „ноћ је