Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Значајно је напоменути да је од синтагми у којима се јавља реч дете, једна од најстаријих и најчешћих — „лудо дете“. Овај окамењени израз представља стални
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
на границама стиха а посред језичких јединица, а у следећем се примеру резови налазе на границама језичких јединица (синтагми и реченица) а посред стиха.
Синтагма споредно небо – а оваквих је синтагми у Попиноме песништву огроман број – на формалнограматичкоме плану је допустива и исправна, али у исто време осећамо да
У синтагми споредно небо прекршена је, према томе, забрана на множину; ова синтагма, наиме, подразумева вредносну хијерархију унут
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Али исто тако и сам Тодорин доживљај; на њега нас, између осталог, упозорава подвучена заменица у синтагми „његов гласник”, што значи да ју је Станковић замишљао као да је преузета из Тодориних мисли (уп.
Тодорин пак глас „чујемо” најјаче у синтагми „као свако дете”, а то „дете” је Софка. Али је најзанимљивија синтагма „маму њену”, коју Станковић није случајно
Једном малом изменом речи може се добити пауза у одредбеној синтагми: „Дај сестри свеску ↓ своју ”. Стога се с правом може метнути зарез: „Дај сестри свеску, своју.