Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
говорило, треба да буде што разузданији, да баци под ноге здрав разум и логику обичних, смртних људи, да објави рат синтакси и речнику, да себи присвоји право да као бог ствара што му ћуд захте.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
написмени поздрави, који беху акламацијом усвојени, али да се само на неким местима удеси ред речи правилно, по синтакси. Стадоше се јављати говорници све јачи и јачи. Сваки говор беше пун родољубља, пун бола и пун гнева према Анутима.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Али у грчком оригиналном спису нађе много више но што је дотле знао. Једно место у Синтакси Птолемајевој привукло је на себе његову нарочиту пажњу.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Можда ћемо се овој доста тамној појави најлакше приближити, са чисто језичке стране, ако се задржимо на синтакси, о којој се овде највише и говорило. Утолико пре што су Дисове најгрубље погрешке управо синтаксичке.
И то из прозе Борисава Станковића, о чијој „невештој“ и „неписменој“ синтакси није писао само Дучић него и сви критичари редом. Други пасус свог есеја „Боре Станковића вилајет“ из 1957.
С друге стране, у Андрићевој синтакси је постигнута она стабилност о чијем је великом недостатку код нас у више наврата писао Зоран Мишић.
Моја је анализа ишла корњачиним ходом, а почео сам од посматрања необичне сличности у синтакси, ритму и општем склопу „Стражилова“ и Сеоба.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Тако се десило, сасвим нехотично, да оба пута по једно поглавље - и то баш друго! - буде посвећено синтакси. Истина, синтакса Борисава Станковића и, знатно више, синтакса Милоша Црњанског природно су се због своје особености
или барем већина, а међу њима и они који су у похвалама знали јаче да притисну пером, упућивали су у исти мах примедбе синтакси и једанпут уже, други пут шире схваћеној композицији.
Невоља, међутим, није у томе што се проблем спонтано назирао, него што се Станковићевој синтакси, и језику уопште, прилазило - све од раних а угледних критичара као што су Ј. Скерлић и Б. Лазаревић, а и песник Ј.
Потпун суд о Станковићевој синтакси може се донети тек када се довољно исцрпно опишу барем ове групе чешћих одступања. Засад се, уз мимогредно
Као што се види, Станковићеве су невоље у синтакси - неуморна додавања, гомилања, понављања, враћања ради појашњавања - бар једним делом изазване и дубљим, семантичким
Ракића и Дучића, онда би природно било очекивати да ће се у њему синтакса знатно приближити обичној или прозној синтакси. Стих Милоша Црњанског баш таква наша очекивања изневерава.
А што је најнеобичније, и за нас најважније, место да се синтакса у стиху приближи прозној синтакси, код Црњанског се синтакса у прози приближава стиховној синтакси.
место да се синтакса у стиху приближи прозној синтакси, код Црњанског се синтакса у прози приближава стиховној синтакси.
до 1930. године, најдубљег су трага оставили у синтакси. Коване су, додуше, нове речи, и коване су каткад изобилно, а и на необичан начин, али то у морфологији свеједно није
У синтакси су, међутим, промене биле широке и започеле су, по свему судећи, још у време импресионизма. 295 Већ немачки експремонис
296 А о њему се са много више права може говорити као о начелу које је узело маха у синтакси. Код Црњанског, видели смо, све води од сложене синтаксичке субординације ка простој јукстапозицији; а особито то што
Занимљиво је такође да је лингвист Георгиј Винокур давно запазио у синтакси авангардног песника Мајаковског оно што ми данас откривамо у синтакси Црњанског: „Опште својство синтаксе Мајаковскога
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Поближи увид у прошлост српског књижевног језика показује да се не само у речничком фонду језика и његовој синтакси него и у његовој морфологији и гласовима огледају све битне промене у оријентацији српске културе.