Употреба речи синтаксичког у књижевним делима


Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

се и из досадашњих примера може закључити, у Матићевој су поезији разасута варирања једног, да тако кажемо, дубинскога синтаксичког обрасца, који је изоморфан са ритмичком структуром традиционалнога стиха.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

О реду речи код Станковића, о чудним инверзијама, још чуднијим враћањима и понављањима, као и о сегментацији синтаксичког низа која зна да се убрза (уситни чланке), попут оне коју ћемо касније код Црњанског наћи, али зна и за изненадна

82 На питање да ли је писац могао без оваквога заиста замршеног синтаксичког низа - нема одговора. Јер је неправилно постављено. Ваља прво видети какве је природе сам опис.

Тек у романима Милоша Црњанског сви степени синтаксичког издвајања и осамостаљивања постају активна средства уметничког описивања.

Задатак је лингвистике да што потпуније опише њене особине, и нарочито њена одступања од обичнога синтаксичког стања. Али лингвистика не може улазити у чисто књижевне подстицаје за синтаксичка померања, нити у последице које ова

307 Није тешко, наиме, назрети пут који води од укидања - прво у стиху, онда и у прози - слободног варирања синтаксичког низа, зависно од променљивог говорног контекста, до укидања употребног варирања целога природног језика, зависно од

И управо тај „трепет” читаоцу и може пренети оно раније шире описано ритмичко-интонационо устројство синтаксичког низа. Најнепостојанији, најзамагљенији значењски преливи које Црњански саопштава преносе се, као што се и могло

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности