Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
тога, Софкин се сложен доживљај (и саосећање с мајком и блага иронија) морао и пре и више материјализовати управо у синтаксичкоме низу, особито у његовој прозодији.
Овде се под пуном монотонијом мисли на једнолично низање, све узастопно смењивање јединица у јукстапозицији, насупрот синтаксичкоме уклапању (субординацији) мањих једцница у веће целине: место „мокра ноћ“ даје се „ноћ, мокра; уместо „први пут је
Супротставио се, наиме, синтаксичкоме разграђивању које су онда предузимали авангардни писци, „модернисти”, међу којима је и Црњански био.
Али су зато могућности узастопног низања знатно веће, што значи да се у синтаксичкоме низу једно поред другог лакше може наћи и оно што је раније теже било довести у суседство.