Употреба речи синуле у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Очи његове жене синуле би тек у загрљају, а госпоже Евдокије трептале су пожудно и дању и ноћу, са дугим трепавицама, као црни лептирови чија

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

сваки покрет прутића, а кад би се вршак тога прутића к њему обратио, те он дао маха своме звонкоме гласу, тада би синуле очи Теткине. — Браво Јерковићу. Деде јопета сâм: Крсте у-сли-ши нас! Крсте-по-милуј нас. Ки-и-и-ри-је елејсон!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Исто тако сам се обрадовао када пронађох верну слику куће у којој се родио Исак Њутн, а у њој му синуле прве замисли његових трију епохалних проналазака.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Све да... МАГДА (вије се испред њега): Не, газдо, не! ТОМА ...Никога! Син?! — Синуле муње, па у чело! (Стојану): Кући, бре! Бар да те не гледам! СТОЈАН покуњено, и гологлав, одлази.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности