Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
„О дужино путовања, Кад ће доћи теби крај! Звездо мога миловања, Кад ће синут твој ми сјај.“ Тако тужи, даље ступа Његов корак све напред — Исток се у злату купа, Дворе њему види глед.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ „Небо ће се заблистати блистом, Гора ће се заоденут' листом, Сунце синут' како није давно“ Одазва се: - „Ох, сунашце славно!“ „Оживеће у лугу славуји, Сва ће ропа песмом да забруји!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Радује се твој бабајко, Моје Српче мало, Кâ да му је од Косова Сунце засијало. Ако није засијало, Оно синут’ мора, Пре слободе мора бити Крвавих покора.
— А њој свану: „Пролеће је близо.“ Небо ће се заблистати блистом, Гора ће се заоденут’ листом, Сунце синут’ како није давно, — Одазва се: „Ох, сунашце славно!“ Оживиће у лугу славуји, Сва ће гора песмом да забруји.