Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
119 Брат и сестра Човек имао је синчића весма лепа и кћер поружну. Ово двоје, као деца, играјући се једном око огледала, почну се огледати ту.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
и доброг човека, који у своје време склопи мирно очи, а остави на овом свету последњи изданак од свог великог колена — синчића од својих дванаест година, Мојсила Пупавца, са нешто мало баштине. Оно нешто имања дође под масу.
« Његова Миона остаде самохрана с троје сирочади. Два синчића и једна кћи. Све једно другом до увета. Најстаријем, Огњану, беше тек седам година.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
та... да дођете, господине, да крстите... овај Вуји Ирошу... мужескога је пола... синчић. Добио синчића, па к’о јабука, дете здраво. к’о тресак!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Имате и фамилије, молићу? — запита Љуба. — Имам једног синчића. Сад ће доћи. Само, опростите, да пошаљем по тату. Сад изиђе гђа Перса напоље и пошље слушкињу по тату.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Четири жене. Врло лепе. Две су пред порођајем, па их не показује. Показује једну, црнку, као своју жену – са њом има синчића. А другу, плавушу, показује као женину сестру. Прву је купио – купио – од мужа, који је био на путу у Кијев.
Ана, која је у завичају, у материној кући, родила двоје, ћерчицу и синчића, дрхтала је од страха, да ће имати у туђини да се порађа, где матере нема.
Ја ћу да га повијем, како се деца наша, от вароши Савске у Белграду повијају!“ Петар је доносио, жени, синчића, да га подоји, и ноћу, а да би Варвара могла, мирно, да спава, односио је дете, на рукама, у другу одају, далеко, па
При растанку, Павле осети да Петар не верује у дуг живот свог синчића и да се прибојава да му не умре, на путу. Био је трикорн натукао на очи, али не да би се бранио од Сунца, него да би
Рече му да га она воли, а да га воли и Варвара, која плаче, јер је изгубила синчића. Коме је била наденула име Павле. Иако Исакович није веровао у сне, а говорио, као и његови сународници, да је сан
Његови братенци, Ђурђе и Петар, и њихове жене, млади су, па ће имати, поред мртвог синчића, ваљда и живу децу, па ће се смејати, једног дана, и Месецу, на небу.
Жену, коју воли, има мртву. А њихово дете, исто тако, није живо. При смрти Петровог синчића, тако, Исаковичу се, први пут, причинило да је удовиштво недостојно човека, велика несрећа, беда.
Дитетина је то. Никад неће заборавити, оно његово лево око, како је синчића тим оком, мртвог гледао. Мислио је да њу може везати за себе, љубављу, ако јој дете начини.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
и кошуљу, а онда окупа петлића у тој води, изговарајући три пута ове речи: „Ове године окупала петлића, а догодине синчића!“ Иста животиња користи се и у обреду забележеном у бољевачком срезу.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ја имам унука, а он два синчића, па ако бог хтједне и наша ће натрага бити главарска; а ако бог буде судио да се нас двојица истражимо, истрага ће
Јест соко, овај наш нови брат! — Згодан, ваистину! — прихвати Рако. Рако имађаше жену и два синчића и кћер Анђу, као што видјесмо, већ испрошену.
Како се браћа могу братимити?“ Стане имађаше још два синчића, Ђузу и Рама, два красна дјечка, који одмах прионуше уз Јанка и који први у браству видјеше шта је у оној златној
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Два синчића теби срећа даде, Ти и лепо одгајиват стаде, Својом крви ти и младе рани, Рани, оче, и ода зла брани, Они беу твоја
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Па тај њен плач био је тако дубок, уздржаван, пун грцања... Чим уђе на гробље, синчића, кога је дотле за руку водила, одмах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу...
Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази он одмах силази с ћепенка, обува изувене ципеле, издваја се, зауставља синчића јој и зове га к себи, да га дарује. Она дете пусти и пошто одмакне, једнако окренута вароши, стане, чека.
После опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не излази. Чак ни на капију. Једино, кад синчића пошле за штогод у чаршију, само на капију сме за њим да промоли главу, али чим види да ко улицом иде, приближава јој
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
КАКО ЈЕ ПОСТАЛА КРТИЦА Некакав сељак хтео да присвоји туђу њиву, па свога синчића закопао у земљу, пошто га је најпре научио што ће одговорити кад се запита.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Они су испитани још велике недеље, провели су цео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у деверство, а сам се примио да буде старојко. Вељи се већ знало кумство и без договора.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
куће, Кад се ослободи униформе, пиштоља и обуће, Да руком, која људима ударце наноси, Помилује жену по образу и синчића по коси! Осилио се Митевић, попут каквог велможе, Па бије и без бијења живети више не може!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Па има још једна новост. Један фра-Теткин брат довео је синчића, и остаће као ђак. Све те новости учинише дубок утисак на Бакоњу, а због пошљедње поста весео.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Печења купи јарећег!“ Сад се и бабо чешка по глави, Гледајућ' дуго синчића свог - „Е ја сам вол'о сабље и копља А син ми јарца печеног!“ Ђ.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Оно истина, сад је све једно, али тек лакше ми је, кад се на миру сврши«. — О, Мићо! — Викну Никола с пута, видевши синчића на брду. — Чујем — одговори дете осврнувши се. — Јеси нашао јагњад, сине ? — Нема их нигде, славе ми!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
КАКО ЈЕ ПОСТАЛА КРТИЦА Некакав сељак хтео да присвоји туђу њиву, па свога синчића закопао у земљу, пошто га је најпре научио што ће одговорити кад се запита.
— Ти ћеш, синко, свирати ЗНАМ И ЈА КАО БОГ, ДА СМИЈЕМ КАЗАТИ Један сељак имао неколико јаради, па слао за њима синчића од десетак година. Синчић се једном у паши баци каменом те једно јаре уврх главе и намртво убије.
Ћипико, Иво - Приповетке
Сви замукоше, нико не мрдну. Она претрну, наслути нешто тешко. Застрављена, дршћући прихвати старијег синчића за главу и упита га нагло: —Што би с оцем? — и упре у њ плашљиво очима.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
“ Сад се и бабо чеше по глави, Гледајућ дуго синчића свог: — Е, ја сам волô сабље и копља, А син ми јарца печеног! 1872.
Ћипико, Иво - Пауци
— Сигурно да нема, — одговори мјесто Раде жена му. Раде ћути и не помишља, као обично, на свога старијега синчића, што му се верига између ногу, мислећи да му је отац штогођ из вароши донио; и, намиривши коња, каза жени да улије у
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Полазећи у Рим, Клеопатра је са собом повела свога синчића, једно слатко дете које се родило убрзо иза одласка Цезаровог из Александрије.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Заволео девојчицу, и потсећа жену на неке слатке речи малога покојног њихова синчића. — Не тужи, Милице; лепо ми се чини да нам у тим речма остаде душа детиња, па као да је и он ту — и Бошку засветли
Одређен је био да крсти Паулино друго дете. Прво дете, крштено у католичној цркви, девојчица, умрла је. Друго дете, синчића, госпа Нола је, мало законом, мало својом елоквенцијом теслимила очевој страни.
Кад је Јова извадио испод великог кантара за свиње дебелог синчића кобасичара Клопфера, добио је и масну награду и похвалу у новинама.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко по соби, поглêда свога синчића, врти главом и једнако пушта узвике: Бре, бре, бре, бре!