Употреба речи сипала у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 1

Ноћ је пролазила у некој белој светлости, која је сипала као ситна киша. Тужни, изударани, уморни, толико да су седали сваки час, почеше полако да се враћају, тетурајући се,

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Онда су фаширане шницле, претходно уваљане у брашно, биле испржене. Сипала си уље у салату. Ставила на сто тањире, ножеве, виљушке, салвете од хартије и сланик. Изрезала си хлеб.

Милићевић, Вук - Беспуће

Кроз отворен прозор ударао је вјетар и уносио оштар ноћни ваздух; машина сипала кишу варница које су се гасиле; бјеласале се ријеке, с ломљавом се прелазили мостови; заустављали се на станицама, са

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

вила, Снежна лица и сад је белота Као и пре на ме смехе лила, Смехе лила, на мене гледала, У срце ми блаженство сипала. 54.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Равница је бректала од пушчане ватре. Пета батерија је сипала челик са кошењем улево и десно, стварајући ватрен застор пред нашим рововима.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Сланица је била од дрвета и имала округлу јаму, на коју се со унутра сипала и напоље вадила. На ону јаму он руке увуче ласно у сланицу, али их заједно, још пуне соли, ни по што није могао напоље

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

те нисам молила, шапуће слушајући његово бунцање и Толину звоњаву који се сливају у велико тополово корито у које је сипала врелу воду. ...Топла пара пељала јој лице.

Крвнички је терала надничаре и слуге. У вино и ракију које су они пили, сипала воду. Од буђавог брашна месила им хлеб. Ужеглу маст и сланину стављала им у јело. На празнине радила. Морала сам.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Смијали смо се до суза. — О добра стара либералска времена!... Петролејка је сипала одозго на нас свој жути жмиркави благослов. Дријемао је шипак на креденцу.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Мртва јесења киша са одвратном лапавицом сипала је изједна, подло и нејуначки, уједначено и женски јогунасто као да су је најмили непријатељи за новце, па је нарочито

Ћипико, Иво - Пауци

она је попустила Ивовим молбама, заведена, како му је једном у шали рекла, сјајем његових очију, из којих је ватра сипала, и састајала се с њим у ували, по прилици на по пута из вароши у село.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Било је вече. По небеском вису Кандила бледа сипала су зрак, И будни попац певао је близу, Кроз тихо вече и дубоки мрак. о, бајне ноћи!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

У храму икона стоји На златном сликана платну; У пустош лета моји' Светлост је сипала златну. Анђели и ружице Лебде сврх Госпе благе; Очи јој. усне и лице Баш кô у моје драге.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности