Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ђеда се подмладио. Чисто поцупкује кад иде. — Хајд на бунар! дођоше на бунар. — Вади! Анока извади кову. — Сипај! Анока захиће вргом и ђеда целу кову испљуска по лицу и по глави. Обриши ме! Анока расплете косу и стаде га сушити.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« вели раздрагани домаћин. — »Севај, Тино, у подрум по вино«, додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајдаш запева: »Сипај, Тино, кроз кецељац вино!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Шта је... уморио се човек, викну Веља, намрштено. Седи овде... Сипај, домаћице... Ах дај прво тањире... После ручка вођаше се међу друговима жив разговор у учионици.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ЦМИЉА: Ја сам тањире опрала. Је л стварно мислиш да овима сипам шкембиће? ИКОНИЈА: Вала сипај, да видим и то чудо! Мислила сам да сам огуглала на све, а оно ти бане и невидљива војска!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Што си учинио ту бруку!... Са собом, с кућом, с ђететом, да довијека останеш као уклин у народу... Сипај ми ракије, душе ти!... Ракије, и остави те разгоВоре вечерас... — Нећу да их оставим. Но гледај!...
— Никад!... Каква Србија, женска главо, у причу ти било!... Ја сам се потурчио, ја сам Мустафа син Мухамедов... Сипај ми још ракије, па ћути!... — Није та, Милоје, не!.. Но ћеш ме послушати. Било што било. Бог ће опростити.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Имали смо задовољство — каже ветеринар. — Нама не смета ни овде. — Е, кад је таква и таква ствар, онда сипај, Коста! Један литар су испразнили и Коста је наливао из другог. — Ето, видиш...
“ Те и ти! Неки те јади море... — Овај ће ме јад до „смрта“ мучити. Сипај тај коњак! — Настави, по реду, полако. Дакле, стигао си и ушао у кафану.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Ја могу слободно рећи да крваво зарађујем свој хлеб. ЖИКА: Ништа то није! Сипај у лавор хладне овде, седни мало па ће да прође. Практикант си, брате, па мораш и да трпиш.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Да упантиш. На тезга права мера, док се не опијев, а кад се опијев а ти сипај у шишићи што су под тезга. Ама, да се не опијеш, зашто ће поручаш ћутеци, дор мртаф не станеш!