Употреба речи сипље у књижевним делима


Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Не отидо за годину, Кад отидо да ју видим, Ко ме срете, свак ми рече: “Јела ти се понијела, Из врха ју злато сипље, А из грана ситан бисер, Лишће ју је жути дукат, Под њу седе три девојке: Једна беше расплетена, Друга беше

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Нијесмо ли браћа и без тога, у бојеве јесмо ли заједно? Зло и добро братски дијелимо. Коса млада на гробље јуначко сипље ли се булах кâ Српкињах? СЕРДАР ВУКОТА О проклета земљо, пропала се! Име ти је страшно и опако.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ „Е кад је тако, причајте се ви даље а ми ћемо да починемо.“ Три Његуша полијегаше. Јанко започе поново да сипље из својега издашнога срца. У некијем часовима заиста му вријаше у њему, а тад му саме ријечи летијаху из уста.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

МУШКИ: Није тако, већ овако, овако! (Врте сви главама). ЖЕНСКЕ: Овако се бибер сипље, овако, овако! (Чине покрете као да посипају јело бибером са два прста свуд унаоколо).

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности