Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁶³ Такође не ваља да она досипа воду када вода на огњу ври, јер ће јој дете бити „сипљиво“.⁶⁴ А ако просипа воду преко прага, дете ће јој повраћати.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
дође к себи, увиде сву збиљу, скочи, паде на Миту, пригрли га и, наслонивши свој образ на његов, поче изнемогло, сипљиво да јеца: — Мито, синко! Мито, синко... — И, као да је нешто прекинула па сада наставља, поче да ређа: „Зашто, синко?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Лупне трупац трỳпчићем у таванску гредицу. Свирну врата сипљиво: мрачна шпила - пећина. Из пећине с лỳчићем Зубобоља прозуби крезаво и шкрипљиво, као зуб да скруњује: Гушобољо
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Један мали вранац окреће га тромо, Малаксао давно од тешкога труда. Вуче бедно кљусе сипљиво и ромо, Бич га бије, улар стеже, жуљи руда. Вранче, ти си био пун снаге и воље, И долап си стари окретао живо.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ Ђорђе се клати над постељом а на зиду поред кревета његова сенка је бокал с две ручице. Између њих Адам брзо и сипљиво дише, као да ће да заплаче. „Не могу, тата. Не могу, богами. Мале су, видиш?“ плакао је. „Мораш.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Један мали вранац окреће га тромо, Малаксао давно од тешкога труда; Вуче бедно кљусе сипљиво и хромо, Бич га бије, улар стеже, жуљи руда. Вранче!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Хеј, ама чујеш, човече божији, прво оно мора бити, а после спавај колико ти драго. — Хоћу, све — сипљиво је одговорио Свилар, али очне капке није могао да подигне иако је баш нарочито желео да гледа овог човека и да га
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
воњу и црвенкастој пени не забрињава овог грбавог ђавољег брабоњка, иако ће га прва њезина бистра кап претворити у сипљиво кљусе, и ја сад тачно не могу да се определим да ли ми је милије што ћу ускоро кроз гушу пропустити ту дивотну ватрицу