Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Јест, ја — добош! Напослетку и тај се џумбус утаја... Утаја се у кући Давидовој; умири се по Крнићу све. Месечина сири помало. Кад ето ти оног сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— А кажите ми, какав бјеше на очи тај чоек? — пита харамбаша. — Бија је висок, сув, велике главе, очију сири’... Харамбаша скочи као опарен, и настави: — Један му брк бјеше дуљи до другога, је ли?...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
траве, па га да планинци (= жени која у тој години рукује млеком) да га меће под судове у којима се сири сир или скида кајмак (СЕЗ, 19, 57). Кад на челе навале туђе челе, иситни се б.
Кад прети непогода и град, треба запалити гранчицу дивље с. која је благословена на Белу суботу [»град се сири у Бео четвртак, а у Белу суботу уређује се где ће и кад падати«, СЕЗ, 50, 212] и њоме крстити према облаку, па ће се