Црњански, Милош - Сеобе 2
црно на бело, да се, према наредби датој грофу Гајсруку, команданту Осека, премештају, и то: „Мајор Јурат Исакович у Сирмијски хусарски, Перве класе лајтнант Петар Исакович у Славонски хусарски, Мајор Трифун Исакович у Бродски пехотни, Перве
Вољ ти пити, вољ ти капу купити! Трифун је тако, то јутро, био изгубио осећај за оно што су сирмијски хусари звали: оријентација. Ходао је по кући, и око куће, размишљајући, шта да ради, као у неком бунилу.
А да је може пољубити, додаде, још једном, тише. Исакович, у први мах, занеме, иако је, и он, као и сви други сирмијски хусари, знао, и слушао, о Бечликама, много штошта. Овакву сународницу, међутим, није био срео дотле, никада.
Био је здрав, стасит, снажан мушкарац, и није могао, без тих слушкињица, живети. Тако су и остали, нежењени, сирмијски хусари живели, кад су били удовци.
Наговарајући Павла да је узме, он је понављао да је та лорфа, крај свега, створење мило, питомо и добро. Сирмијски хусари, према турском обичају, држали су, кад су били нежењени, по коју Влахињицу, које су доводили из Турске.
Капетан је пролазио гегајући се, онако, како су се у то време гегали прости, сирмијски, хусари. X ИЗМЕЂУ ЖИВИХ И МРТВИХ СВЕ СЕ ВЕЗЕ ПРЕКИДАЈУ...
Не само да командује на немачком, – неком чудном немецком језику – („Wер да?“ су сирмијски хусари викали: „Бер до?“) – него и да прича, поучително, о седлу, о коњу, о пиштољу, о препонама, и прочаја.
А тешко је и то, да је Варвара нероткиња. Већ је три године у браку. А не може бити лако Петру. Сирмијски хусари су свиње, па му довикују, чим се појави у њиховом друштву: „Море, Петре, има л’ шта ново? Што не запнеш?
Ђурђе, који је још увек веровао да Трифуну сврака није попила мозак, поче да му попује да ће му се и хусари сирмијски и цео свет смејати.
Исакович није ни слушао Јерменина, него је био више жалостиван, него забринут. Није осећао страх. Сирмијски хусари били су, у прошлим ратовима, толико огрезли у крв да су били увек готови на тучу, па и смрт.
спанђало, са туђим женама, на путовању, у неком трактиру – на послу, који су Сербелонијеви кирасири звали амур, а сирмијски хусари: ори, ори.
“). Зар је она мислила да му, ваљда тим накитом, купује чизме и нову, хусарску куртку, у Петерсбургу; да му се сирмијски хусари у Росији смеју и да га по Срему причају? Био је оборио столицу, на којој је седео, и појурио на врата.