Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
идеја углавном је победила: тај језик је остао књижевни језик Срба и Хрвата, са оградом да се није остало на сировом народном језику но да су чињене позајмице и коване нове речи и да је источно наречје остало у већем делу српске
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
ликовима, па најзад и о Станковићу лично, често говорили чак можда пре ради похвале него ради покуде као о нечем „сировом”, „суровом ”, „дивљем”, „варварском” и „примитивном”. Такав је, рецимо, Бранка Лазаревића суд, изнесен 1910.
Што је мрежа или „систем забрана и прописа191 у некој култури гушћа и строжа, мање се може говорити о „сировом” и „природном”, а више о условном и култивисаном човековом понашању.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И питом народ кад је пао на њих Збратимио је орлове и челик; Ту, где је мржња Већих против Мањих, Сировом душом постао је велик.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Сад ће он једну тако важну жупу као што је моравичка дати на управљање некаквом Дадари, сировом себарском сину! Знам, чим сазна да је Лауш умро, сместа ће овамо послати неког татиног сина и тај ће одмах доћи.