Употреба речи сиротана у књижевним делима


Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

На његовом селу има много »рајских душа« и »богатих сиротана«, много врлине, лепих и благородних осећања, нарочито много сентименталности и оптимизма.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

провео младост у муци и сиротињи, па се одједном нашао на господском комаду, и што но веле, довлету. Од једног пуког сиротана, постао господин човек! Пред тобом је све, а пуста младост без бриге, без икаквих тегоба!

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Облаци се сиви купе, Сметови ће већ да рупе, Навалиће са свих страна — Сећајте се сиротана! Богатство је мило, драго (Но и туђа има зноја), А патњама, невољама Нема краја, нема броја.

Али онда да се нешто Збију, згрле са свих страна Уздисаји мученика, Уздисаји сиротана — Ух, од куд си на то дошла, Мисли моја препитома!... Тад би била страшна бура, — Да ужасна бродолома!

Ти док си крову стража голема — Пожара нема. И усред зиме за сиротана Нађе се штогод и црних дана; Њему су црни, ма да су врели, Ал’ зима има и ноћи бели’.

Једна ти мана — за сиротана, Кечиго драга, много си скупа; Скупо ј’ и оно винце достојно Ком’ се „подоба“ да те окупа.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

златни, Кад времена беху срећна, Ја сам имô много вере, — Ал’ зар вера није вечна Зар је вера што у јаду Изневери сиротана!? — Зар те не смем својом звати, Веро моја — закопана?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности