Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Суседи и знанци с’ удовицом’ куну: — Лочи, веле, ћифто, греха чашу пуну, Ти зададе многим сиротицам, бригу’ Зато нечастиви твоју вуну стригу... Да што брже липса и да се закопа, Нестрпљива чељад чине звати попа.