Јакшић, Ђура - ПРОЗА
твоју радионицу и све ћеш пренети у собу коју сам у старој кући за тебе определио, а у твојој ће соби становати сиротице, наше гошће.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Стоји гребен, гле га само! Једва трага од травице, И два цветка стоје тамо, Кано до две сиротице, Ма ето им једне друге, Наше моме, наше туге.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Не, Николо! Сладак, мили Николо, не улази! — Молила си ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог. Молила си га, вила се око њега и заустављала га. — Ја!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
су нам о братству говорили, медведи о правди, у вепру се чуо чукундеде глас, у птицама се огласише сестре неке, сиротице неудате ил нерођене, те много дана дуже ловисмо све праву да сретнемо звер.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
наљуте, гледали су нас запрепашћено и немо, док је Танасије, заваљен на предњак топа, певао на сав глас: Аој Босно, сиротице клета... Било је то осмога августа хиљаду девет стотина четрнаесте године...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Цео дан проведоше две сиротице у разговору. Увече, после скромне вечере, легоше заједно на Љубичин кревет. О, да дивне, ретке среће!...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И ето, та варош Сарајево, као ништа дотле, болно му потресе душу, да завапи: „Аој, Босно, сиротице клета“, и баш му ту сентименталне сузе силно потекоше, као кад после страшнога пљуска вода на олуке појури.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Да ли су се сиротице, пробуђене том буком, у полусну жмиркајући црвеним окицама ненавикнутим на јаку дневну светлост, осматрајући зачуђено
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
великашу, господину Константину Дејановићу, замерајући му што људе цени по благу и оделу (те зато одбија лоше обучене сиротице и ставља у доњу трпезу небогате старе господаре у старом скерлету, а прима раскошно обучене сиротице и ставља у горњу
лоше обучене сиротице и ставља у доњу трпезу небогате старе господаре у старом скерлету, а прима раскошно обучене сиротице и ставља у горњу трпезу богате нове господаре у новом скерлету) и што не поштује оца и мајку (не држи их за столом и
господаром“, па ће бити да су поменути стари и нови господари (уколико баш нису трговчићи) неодређени колико и сиротице.
“ Вели њему Краљевићу Марко: „Прво ти је, брате, нечовештво: дођоше ти до две сиротице да ј’ нараниш леба бијелога и напојиш вина црвенога, а ти велиш двема сиротама: „Ид’т’ одатле, један људски гаде!
Не гад’те ми пред господом вина!“ А мени је жао, беже, било, жао било двеју сиротица, па ја узе до две сиротице, одведо и доле на чаршију, нарани и леба бијелога и напоји вина црвенога, па покроји на њи чисти скерлет, чисти
се брату своме моли: „Ај, тако те не желила, брацо, немој мене дават ни за кога, да не пуца јадно срце моје гледајући сиротице своје“. Али беже ништа не хајаше, већ њу даје имоском кадији.
господу сватове, и кад пођеш њеном б’јелу двору, дуг покривач носи на дјевојку, када буде аги мимо двора, да не види сиротице своје“. Кад кадији б’јела књига дође; господу је свате покупио, свате купи, греде по дјевојку.
то чула Хасанагиница, старјешини свата говорила: „Богом брате, свата старјешина, устави ми коње уза двора, да дарујем сиротице моје“. Уставише коње уза двора.
А то гледа јунак Хасан-ага, пак дозивље до два сина своја: „Ход’те амо, сиротице моје, кад се неће смиловати на вас мајка ваша срца каменога!
се, хоће умријети, па дозива своју јетрвицу: „Ој Ковиљка, мила сестро моја, ја болујем и хоћу умрети, аманет ти сиротице моје, сиротице и моје и твоје!
умријети, па дозива своју јетрвицу: „Ој Ковиљка, мила сестро моја, ја болујем и хоћу умрети, аманет ти сиротице моје, сиротице и моје и твоје!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Пипну се је ли остао читав и рука му додирну хладан грлић боце. — Охо, и ти се следила од страха, сиротице моја! — прогунђа он с пуно њежности, па диже главу и таман да ће натегнути из боце, кад се иза пласта указа некаква
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— А наша „Трша“, ете, и „Кундака“ опуштиле жалио главу... — Тугô, — смеје му се мајка — осташе си удовице и сиротице... Та што да чине!... Или други пут, опет тако, улети сав задуван с по једним јајетом у свакој руци.