Јакшић, Ђура - ПРОЗА
облаци дима скриваху та небеска кандила да се тим боље покаже дивљи елеменат, који у бесу своме све прождираше што је сиротиња годинама у зноју лица свога подизала. Гомилице народа што бежаше, виђаху се као сенке у даљној даљини.
Никад весела лица, нигде осмеха. Дође празник: тетка постави сто, изнесе оно мало мршаве хране којом сиротиња свој гладан стомак залаже, да овај жалосни живот за неко време продужи; седне за совру, сети се давне прошлости, а
Зима прође на миру; али се већ око Ускрса ужурбала сиротиња, и тражаше од богатијих својих суграђана помоћи; али залуду!...
„Грлице“, вели, „још који дан, па нећемо имати хлеба!... Ено, гледај како говеда скапавају од глади: тако ће и сиротиња падати пред вратима немилостивих богаташа“.
Само једнога дана не беше тако. Одем ја с лончићем по ручак... али око казана сва сиротиња стоји гологлава, па и сами људи што чорбу деле беху гологлави.
ти нису заборавили... ти не могу заборавити! Онај мали господин даде знак куварима да сипају. Гладна сиротиња јурну без свакога реда на казан, пружајући својим сувим рукама гараве лончиће; а онај мали црномањасти господин,
На такве гласове је сиротиња у разним изразима показивала своје саучешће: „Сиромах чича Марко! Сирото дете!... Е, е, на шта неће човека глад
Сирото дете!... Е, е, на шта неће човека глад навести!...“ Тако је сиротиња говорила. Али богаташи?... Пријатељу, у богаташа нема срца, нема душе!... „Што их не поубијаше као псе, и оца и сина?.
Ту је у њему жупанијска столица, ту су оне грозне тавнице о којима сиротиња у дугим зимским ноћима приповеда... Те црне тавнице са својим узаним прозорима издалека се виде; лице им је бело,
— Неки људи, господине, дошли из Ратковића. — А јесу ли што за децу понели? — Не верујем, господине... Сиротиња је!... — Нек чека!... Кога има још?... — Један Цинцарин, Грк ли је?...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
и неке поштене житеље Турке и дођу на мешћему пак викну на зулум, напишу прошеније у ком опишу сав зулум и да га сиротиња не може више да трпи, но паша да га дигне, или сиротиња хоће да бега у Кауре (у Срем).
викну на зулум, напишу прошеније у ком опишу сав зулум и да га сиротиња не може више да трпи, но паша да га дигне, или сиротиња хоће да бега у Кауре (у Срем).
Тако је слога и под Турцима врло помагала. Где су кнезови у љубави, ту су и кметови и сиротиња сви у љубави и послушанију. Питате ме: какве су то скупштине за Турака бивале, и како су се смели скупљати.
не спомену, но оду после тога митрополиту Методију, пожале се како је везир преко хатишерифа подигао порез и како већ сиротиња не може да даје, нити има откуд, и кажу да је и њему познато, ̓одајући по епархији, како и он своју димницу једва може
Веће смо све са деце пооткидали, где је најмања пара од урока била. Видите и сами да је све сиротиња и да смо све турске куће слугама и слушкињама напунили; и јошт би у најам давали да имамо коме, да би само коју пару
у сиротиње нема, нити се откуд добити може, а ако упустимо јаничаре видинске на овако сиромашну рају, онда ће сва сиротиња побећи у Каршију (Немачку) и сва ће царева земља пуста и празна остати...̓ — ,Тако је, тако̓ пресече ми реч везир.
Да ја побегнем у Немачку, они ће рећи: оде Алекса да крене противу нас Немце, да војује на нас, пак ће други кнезови и сиротиња с мене страдати; но где сам се родио, ту ћу да живим, па што ми Бог да”.
туже, да је он био глобар и зулумћар, да је пола раје у Немачку побегло од његове глобе, и да није јаничарски̓ ага, сиротиња не би ни вола имала, на чему би орали и ̓лебом се ̓ранили, нит̓ би се имало откуд цару арач давати, нити зашто соли
му, кубура ми; гардија му (копље, миждрак) гардија ми; сабља му, сабља ми; чиме он воли, да ја и он мејдан поделимо, а сиротиња нека мирна буде!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Станко поче да се диже, али Суреп га задржа... — Не устај!... Не можеш ништа помоћи!... Напољу киша, а сиротиња гола и боса под небом!... Лези!... Станку клону глава...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Хе, хе! А шта би ми к’о фалило!? Не дâ се баш ни Нића свакој шуши! Него убила ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега!
— А кад мислиш да ћемо стићи, кад је такав пут? — Фала, господин-попо. Бог вам за то платио. Поред вас сиротиња може да живи! — рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још за два сата пута стићете.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Ко ради, онај луд? Ко си кити, паметно? О, проклето немарљиво свет, мораш да пропадниш! Море, оћи да ти гази сиротиња и нестрећа, тако ја, како бесно коњ трава зелена! ПОЗОРИЈЕ 4. БИВШИ, ПЕТАР ЈАЊА: Ето моја верна Петра.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Па шта сад? Зар само ми да останемо, Исаковичи? Са владиком Василијем креће цела Чрна Гора. У Тријесту чека да пође сиротиња што је дошла преко мора, са албанских страна. Митровица је пуна сиротиње што је из Срема пошла.
у Будиму, питао, знао је само за неколико богатих породица, које су, као високо дрвеће, у поплави, још стрчале. Сиротиња била је помрла и разишла се. А све је, што је још и било ту, низ брдо, било осиромашило.
Слушкињице и Влахињице су биле сиротиња. А госпожице из фамилија, госпожице, које се не дирају, па чак и не гледају, док им је нос у суџуку.
Нико им више не долази, нико за њих не пита. Он се не би чудио, да сва та сиротиња, једног јутра, осване, мртва. А не вичу, не галаме, нико на капији не урла.
Варвара је сматрала да су чести порођаји криви свему. А осим тога, и то, да су Исаковичи мало помагали Трифуну. Сиротиња њихова, каже, крива је свему. Кумрија је била тако лепа у Петроварадину.
Дошли су са њима и рођаци, и кумови, и сиротиња. Све је то дошло, да живи на оружју, а не да хершафтима копају земљу, као што морају хунгријски јобађи.
Двадесет и пет људи, са седамнаест жена и много деце. А имали су само троја кола и девет коња. Била је то права сиротиња. Кретала се лагано. Напатили су се били, пролазећи Хунгарију, и одмарали, на супротној обали Тисе.
недавне мртве своје, сузу отрли – за синовима, за браћом, палим за Аустрију – већ им нове мртве ишту, и чека их, опет, сиротиња, беда, и туга, и старост. Нису Исаковичи били први који су наумили да се одселе.
И њега је Павлу био нашао Хурка. Трифунова сиротиња, при пролазу, туда, била је тим упадљивија, и тужнија, што је јесен у Токају, баш тих дана, била као нека небесна
Била је то велика сиротиња. Таква скука как пучина морска! Општи јад био је ударио и на појединце, нарочито жене тог света, које су имале тежи
По кућама, шталама, по шупама Подоља, зими, међутим, гладовало се. Витковичку је било нарочито погодило, да је млађа сиротиња, девојака, почела да се продаје. Тога пре није било. Она је плакала и понављала: Боже! Боже!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
јасним мислима: хоће слободу и самосталност свих земаља за које зна да су биле део његове државе и да у њима живи „сиротиња раја“.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Прљави и бедни, прођоше каменита сеоска дворишта, наденута сеном, пуна стоке и осетише колико је сиротиња њина сиротиња бескрајна и блатиште, у ком су се населили, безмерно блатиште.
Прљави и бедни, прођоше каменита сеоска дворишта, наденута сеном, пуна стоке и осетише колико је сиротиња њина сиротиња бескрајна и блатиште, у ком су се населили, безмерно блатиште.
пред капијом, у свом чудном оделу, накинђурен и намирисан, бројећи своје бројанице, док се око њега тискала и гурала сиротиња, Аранђел Исакович осети и сам да тако шарен, опкољен псима, збиља не изгледа као хаџија и виде како га и са околних,
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У распеваној Ћопићевој фрази има много таквих искорачаја у празно, у надземно; и та убога горштачка сиротиња без хлеба би можда и могла, али без поезије, без усхита и слутње, никако: Отперјао Сава друмом, однио пуну торбу, а
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Треба и нама живити; зато смо били чиновници војводине. ГАВРИЛОВИЋ: Али ви живите у излишију, а тамо сиротиња нема ни што је најнужније. Колера ударила, људи из нужде једу незрело воће и краставце, па ће сви поумирати.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
С једне стране његова плаха и бунтовна природа, са друге стране живот који га је обмануо и сиротиња која га је стално притискивала, учинили су да је он имао оно што људи његова нараштаја нису имали: страсну мржњу на
Милићевић, Вук - Беспуће
он још видје њега гдје стоји пред кућом, држећи новац у пруженој руци, борећи се и бирајући између сиротиње и поноса. Сиротиња је била јача. Мати га није чула, кад, пред подне, стадоше његова кола пред кућом.
га кадгод млаз сељачког живота из тих малих, неједнаких кућа, обиљежених муком и потребом, из којих дише биједа и сиротиња; заталаса се понекад у њима нешто мучно што дави; радници у туђини јављају да нема посла: рад стао, глад притисла;
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Па што на штир сиротиња зија, Мислиш чини зато што јој прија? Штира жваће, али од невоље, Шта ће јадна кад не дају боље.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— А тебе сад нападају да си у пљачку кренуо, ето ти врага. — Кренуо, брате ...Огољело се, обосило. Што није појела сиротиња, то душман отео и похаро. Ово ја за своју душу, оном сто првом руком.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
За свагда! Па сад нек види колко ће је коштати њена госпоштина! ЈУСУФ: Ту госпоштину измишља твоја сиротиња. Али да ти кажем једну ствар. То што ти говориш — да је тераш, и томе слично — то си се ти од велике жудње смутио..
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— И застаде. Знао сам куда је циљала. То ме жацну, планух и скочих љутито. — Зар сам ја крив што смо ми сиротиња? Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу. Ето, свршио сам! — Не, не... не бој се ти, чедо.
Цвета на поздрав ништа не одговори. Тобоже, занета послом, Није чула. — Ето мучимо се, газда, као свака сиротиња — одговори му Јован и помаче се, те му начини места до себе. — Седи. Одмори се. Хоћеш дувана? — Па могу. Дај!
обешене череке меса и крваве диреке од касапнице, искићене бајатим цревима и џигерицама, што купују Цигани или крајња сиротиња. И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, смерно, уплашено.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— Сиротиња смо; гинућ за благом, земаљска блата ријемо још низ, још нисмо вични продирати вис за благом небним. Ти науч' нас том!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Како бих ја клао онаку краву, а при том и једину музару, па да онда сувотујемо као и друга сиротиња, без икаква смока?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Никад артиљерац неће од пешака да нешто дигне. Зна он да су пешаци вечита сиротиња, а ако нешто баш и имају, не дирају, јер сматрају пешаке за мученике... Али пешаци посећују све одреда.
Овде мршава посла, господин наредник. Пешаци кад крену напред, онда су газде; али овако, у рову, пука сиротиња. Онда ми показа где је телефон. Рече да је командант два пута питао да ли сам стигао. И тада дозва дивизион да јави.
Ако нас негде и сачекају кувари са топлим јелом, онда је казану прилазила и та избегличка сиротиња, и војници су са њима делили последње парче хлеба, иако их никада раније нису видели.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Е али ревизор летос договори се са пређашњим одбором — а ми смо, знаш, од скора изабрани — па тако... — Сиротиња смо, господине... Нема се откуд. Дације су велике, подавише нас, продужи један одборник.
Од мене ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потребе. — Сиротиња смо, госпођо, стаде кмет увијати полуиронично, смејући се у себи и чудећи се смелости овог девојчета. »’Натема је...
— Извол’те и прошћавајте... Ми смо ти, братићу, знаш бећари и сиротиња. Што је дао Бог... Будите задовољни!... — Гле, молим те, чуда! рече му Велимир, смешећи се.
— Е, немој баш тако, братићу. Имамо и Ми по нешто, и ако смо сиротиња. Тако је то. Гојко развукао уста у широк сладак смех, а главу окренуо у страну.
Родитељи им, пука сиротиња, журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер она их је и хранила и појила, другог
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А сјајна прошлост је лаж. Мој народ није стег царски што се вије, него мајка обешчашћена. Зној и сиротиња и мржња што тиња у стиду згаришта и стена. ДИТИРАМБ Столећа те дигла разапетог. О роде благословен бол.
А на свој начин, није та борба била ни без социјалних додатака и узрока. У сваком случају, у оно доба, сва је српска сиротиња била за одбрану наших права, наших статута, наших привилегија. А ренегата је било само међу имућнима.
Један црвени, раднички јастук. Сиротиња свуд иста. Једно огледалце и бријач на једној дасци, ничег рибарског. На палуби окрећу чекрк и дају знаке руком другој
Ни после рата, Принцип, у нас, није био омиљена тема. Његов акт одобравала је само наша сиротиња и омладина. Буржоазија није одобравала акт Принципа.
Стојим уштогљено. А у ушима ми и сад још, кад се тога сетим, зуји она песма коју је наша сиротиња певала кад је Аустрија била напала Србију: Аустријо, нека, нека, тебе гора судба чека.
Обешењаклук побеђује, а сиротиња проси. Туку оне који имају медаље, и кад су подофицири, и ја гледам како, наслоњен на зид станице, један наредник,
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” Кад киша ноћу ромиња, Он стрепи: Сиротиња Шапуће, у мраку, како би Живога да га зароби! Тек сунце, у светло раздање, Врати му самопоуздање.
” О, бого свети, Па чему онда школе и факултети? Духовна сиротиња бар не пати од несна, Али својих предности нимало није свесна, А они који имају и новца и знања Очекују, од неба,
Али својих предности нимало није свесна, А они који имају и новца и знања Очекују, од неба, похвале и признања! Сиротиња би се врло радо одрекла Сиромашке части и нискога порекла, Па макар никад рођеним очима Не видела Рај нити ногом у
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И то морао као толико да их моли док су му они допустили да ту подигне неке своје магазе. Дакле, та већ очигледна сиротиња није толико плашила матер колико тај очев све ређи и ређи долазак.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Богат како хоће, а убог како може. — Ко има да трати, ко нема да пати. — Богатству је мати сиротиња. — Богат једе кад хоће, а сиромах кад може. — Богата Влаха и штета помаже. — Ко има у прочеље, ко нема за врата.
— У убошкој кући и паучина је потребна. — Из празне куће и миши беже. — Врећа празна не може на ноге. — Сиротиња нема сродства. — Сиротињо, и селу си тешка, а камоли кући у којој си. — Не тражи смока где није оброка.
(Пијавица) 4 402 — Где се коси сено? (Сено се не коси, него трава) 403 — Зашто су створени кромпири? (Да би и сиротиња имала кога да гули) 404 — Каквог дрвећа има највише у шуми? (Крива) 405 — Који звончић не има гласа?
њој задњу ногу ушник — тупи део секире ушур — ујам у млину факир — немоћан; без средстава фукара — сиромах, сиротиња фучија — мање или веће буре, у дну шире него у врху, које је с обе стране заднивено — а отвор му је на горњој страни
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Дођу у Београд, а не обезбеде услове! Па после држава крива, и заједница! Најлакше данас бити сиротиња! Наточи ми још једну. Реп на крста, све четри увис, мозак на отаву! А децу друштву на терет!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Погледа: све је исто, куће, зима, и оног познаје, и жену познаје, не, то је беда, сиротиња... Шта се то променило, шта се то догодило за неколико година откако није долазио у село? — Лево! Лево!
— Али поштено је било. И јест Василије био лопов. Ову су кућу — махну руком по мраку — сиротиња и отимачина направиле. — Нисам његове крви — Аћим задрхта од осећања неке неумитне казне која се наднела над њим,
Није луд да држи нероткињу.“ „Нек види мало како сиротиња живи. Заборавила, па се осилила.“ Душа ти у носу, а знала си да ме уједеш.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
„Кад је, вели, нама бог дао, нека и сиротиња живи.“ Једне вечери овако сједећи, рећи ће сам себи: — А кад је мени овако бог дао, зашто се ја не бих и оженио, да
— Како бих ја клао онаку краву, а при том и једину музару, па да онда сувотујемо као и друга сиротиња, без икаква смока?
се, угоји се фацулет — марама филцан — шоља без дршке фисе билила — удели бога ради фрментин — кукуруз фукара — сиротиња фукараш — сиромах хајван — в.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Пусти.. . Учини добро, па се не кај!... —Али је просјачење строго забрањено. Господа се туже да им сиротиња досађује, — наставља озбиљно полицај.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Беше то његова неуобичајена ствар као што му и работници не беху обични: не лута сиротиња из села, нити обична раја из нахије, но све сами навикли на печалбу Колашинци.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
трошна врата, униђе уздрхтан: Овде је мален жижак тињао једва, једва, — Анђелку се чињаше кâ да је сванô дан. Сиротиња ј’ ту крајна, невоља тешка, грка, — На одру болна мајка, а уз њу мала кћи...
»Стармали« 1889. ЗАР НЕМА ДРУГА ЛЕКА! За трпезом пуном Смеје с’ горда сила, Како сиротиња Јад на јад гомила; Како јој је горак И санак и јава, Како робљу нема Ни од куда права.
Ал’ кад буде пехар Препун горка једа, Дићи ће га у вис Сиротиња бледа. Бледа ће се лица Зажарити махом, А румен обиља Пребледиће страхом.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
По вас дан дуги из топова туче, ноћу бомбардира, Не дај царе (помагај), пропаде ти сиротиња! По Шуматовцу озго дим се поклопио, За по сата хиљаду топова пукне! — Недај царе, пропадосмо ти ми — народ твој.
(понајвише ужички и чачански) јављају како многи бегунци из Херцеговине и Босне прелазе на српско земљиште, како се та сиротиња пати и пропада, како Турци на нашу границу итд. Министри су говорили да треба помагати браћи.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Изволи, господине, да га повргнем на земљу? Тежак је кô млински камен, сапрела га моја крвава мука и сиротиња! Изволи господине? Судац: Изволим, изволим, Давиде. Спусти га.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
А сада, морало се оно што је најнужније. Да се не осети немање, сиротиња, а опет колико треба, колико је довољно. Јер, ко зна сада како ће он, Младен, тамо, у дућану?
Он јединац. Имања доста имају. Добар. Боље... — Па јест, синко! Шта ћеш? Сиротиња. Куд ће бољу прилику да нађе? А за свадбу гледаћемо и ми да штогод учинимо, дамо...
одбијени, да не би морали од другог непознатог да узимају новаца или њему продају имања и тако се чула, видела њихова сиротиња, како с године у годину по једно парче земље продаје се, губи; а овако, то се не би приметило, и кад би ко случајно
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
По једном шаљивом етиолошком објашњењу, Бог је створио кромпир за љубав сиротиње — »да би и сиротиња имала коме да гули кожу« (чуо од Гђе Глигоријевић). КРУПНИК Сцхöлкраут (цхелідоніум).
Ћипико, Иво - Пауци
а да нијесу имали никакве користи; ја бих стога, — и настави талијански, да боље схвате — био за диобу: нека се сиротиња позабави и прихрани... Док је довршио, сједе, а други погледаше у начелника. — Питам рич!
— Ти би све подилија! — опет га стаде боцкати шјор Кеко. — А ти не би? А знате зашто? Нека сиротиња нима гди забавит' се да је може на надницама гулит' како га је воља...
Хм, лако је говорит'! — Ма пинези остали би у селу, сиротиња би се прихранила и зградија би се поток, — опази убједљиво Тадић. — Сиротиња би пуно добила!... Довели би доганце...
— Ма пинези остали би у селу, сиротиња би се прихранила и зградија би се поток, — опази убједљиво Тадић. — Сиротиња би пуно добила!... Довели би доганце... А опћински намет, колики ми нареста! — поче се главар љутит', — а? Ча мислите!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
је давно, још у детињству, забио очњаке у врат и сркнуо мало крви отровавши му је при том својом пљувачком, дотле је сиротиња терала своје, измишљајући будаласте ствари: да је Брзан просто неуништив, да га не бије ни мач, ни стрела, ни копље,
Моја искуства у љубави су сасвим површна, кушао сам само мрвицу од те панаије коју је добри бог просуо земљом да би и сиротиња кљунула које зрно сласти кад јој је већ одредио да гута пелен и чемер.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ако дозволите и тај његов облик, онда, и као бескућник, нећу бити сиротиња. Ви сте сигурно чули за она имања феудалног племства која су се звала фідеіцоінміѕѕум перпетуум, имања која су била
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Да, да, ти не знаш шта је то сиротиња. Ништа тако породичну слогу не разбија као сиротиња. Једна плата, а сто потреба. То је оно што ти лепо кажеш: човек
Да, да, ти не знаш шта је то сиротиња. Ништа тако породичну слогу не разбија као сиротиња. Једна плата, а сто потреба. То је оно што ти лепо кажеш: човек човеку смета...
У лепом великом граду, богатом свачим, Бранка је сиротиња потплакала као тиха вода обалу. Некада му давала фантастичне линије и егзотичан живот, а некада га затрпавала муљем.
Била је то ваљда највеселија на свету песма једног пуког сиромашка кога сиротиња не боли ни у једном племенитом центру бића.
А у једној породици од неколико чланова, никад мира... У нашој кући, свему је крива сиротиња. А сироти смо зато што нас је много на једном очеву врату.
Мала кућица Каленићевих нашла се без главног прихода, али је из куће отишао на сиротињу вечито љут човек, па је сиротиња сад остала смерна, са симпатичним својим цртама.
— Ето то покојни Тома никада није могао да види, и да зна да смо ми цпећни људи, да сиротиња није увек црна, да и сиротиња пролази, ако Бог да.
— Ето то покојни Тома никада није могао да види, и да зна да смо ми цпећни људи, да сиротиња није увек црна, да и сиротиња пролази, ако Бог да.
Јутрос смо се срели и учтиво поздравили... И она је волела Рим и тезу. — На кућу Каленићевих сад тек паде туга. Сиротиња запрегла младу жртву. Слом у Бранку је био очевидан.
Становници, „кућепоседници” и остали, пука сиротиња, оновременска потишена сиротиња: надничар, слуга, кочијаш, вешерка, овде-онде занатлија с радионицом у ћошку кујне,
Становници, „кућепоседници” и остали, пука сиротиња, оновременска потишена сиротиња: надничар, слуга, кочијаш, вешерка, овде-онде занатлија с радионицом у ћошку кујне, занатлија за преко нужне оправке
ђаво ће знати шта мије... матора, луда..” Сиротиња је жилава; а како и да не буде, кад на њој свет стоји. Пантелија је почео писати по Горњој Вароши писма и молбе, а
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
“ Беше тако у Врање, у старо време, неки Миле Сојтарија; није му бог дао много памет, а гола сиротиња, па кад ко умре, њему дарују за душу покојникове хаљине.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А ми без домовине, без куће, без огњишта. Снег сигурно и тамо пада... тамо, око наших кућа, где живи поробљена сиротиња без игде ичега.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
домаће феудалце, и кад су након тога учврстили свој систем намета, данака, харача и свакојаких зулума, тада је кмет, сиротиња раја, осетивши сву величину смртне опасности у којој се нашао, постепено почео да мења и свој суд о старој држави, о
Овакав Милошев лик створила је сиротиња раја у доба турске владавине, кад је жеља за стварањем независне домаће државе налазила упориште у чињеници да је
Остављена на милост и немилост Турцима, вешана на ченгеле, набијана на коње, пљачкана и срамоћена, сиротиња раја је кроз песму и звуке гусала изливала срџбу увређених и слала свог непобедивог јунака да дели мегдане „од истока
Гладна и жедна, гола и боса, осуђена на доживотну беду, годинама бацана чак и на горки хлеб од храстове коре, сиротиња раја је чезнула за хлебом „бешкотом“, за дебелим овнујским месом, за чабровима вина и ракије, за жеженим златом.
У тим борбама расла је народна вера у победу над вековним душманима. Из тих борби сиротиња раја ушла је у велику буну из 1804.
донесе, под оружјем на диван изиђе, десну руку на јатаган метне, а лијевом порезу додаје: „Мемед-ага, ето ти порезе, сиротиња те је поздравила: више теби давати не може“.
Ал' говори Краљевићу Марко: „Фала тебе, царе поочиме! Кад ти станеш мене дворе градит, мене хоће сиротиња клети: „Гле курвића Краљевића Марка! Они су му двори изгорели, а ови му пусти останули!
“ Да м' учиниш агом харачлинским, ја харача покупит не могу док не свежем ништа и убога, па ће мене сиротиња клети: „Гле курвића Краљевића Марка! Оно му је благо однешено, а ово му остануло пусто!
Досади ми љута сиротиња све тужећи на Мусу проклетог“. Вели Марко цару честитоме: „Донеси ми суве дреновине са тавана од девет година, да
Знаш, сестрићу, не знали те људи! Доста ми је и муке и руге: насмија се сва господа наша, а шапатом збори сиротиња, ђе ми сједи снаха испрошена и код баба и код старе мајке, а ђе сједи за девет година.
земљи да преврне и да друга постане судија, ту кнезови нису ради кавзи, нит’ су ради Турци изјелице, ал’ је рада сиротиња раја, која глоба давати не може, ни трпити турскога зулума; и ради су божји угодници, јер је крвца из земље
донесе, под оружјем на диван изиђе, десну руку на јатаган метне, а лијевом порезу додаје: „Мемед-ага, ето ти порезе, сиротиња те је поздравила: више теби давати не може“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
је беда него слатких се узгледа, има много: туга, болест, нелагода, сакатлук, грижа, брига, зима, врућина, печа, умор, сиротиња, глад, жеђа, голотиња, босотиња, кавге, бојеви, укор, срамеж, мука. Понајпосле — незнана смрт, мирна, зла ли.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки десну ногу... Ти си сиротиња. Кад ручаш, ти таг не вечераш... Та, викам... ако искаш...
А и дућан па што му је!... Какав му је?... Дућан му кол’ко сарафско чифутско сандуче... Па, ако што је сиротиња, — ама, берем да је момак кротак!...
А кад сиротиња, што не може да се формално узме због трошка, почне као господа, — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право име,