Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Дозвољавали су јој да се понекад игра с нама ради језика, па смо је одвлачили доле до катедрале, била је то сиротињска четврт Сарајева, без дрвећа, без травњака, без алеја, без ичега.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
И ЦРВЕНЕ РУЖЕ 2 АНЂЕО СМРТИ 5 РАЗБИЈЕН КРЧАГ 7 ХРИСТОС У КРЧМИ 10 МУШИЦЕ 12 ПРИЧА О ЂАВОЛУ 15 КУКАВИЦА 17 СИРОТИЊСКА КРВ 19 МУДРИ СЛУГА 23 НОЋ У ПУСТИЊИ 25 ЈОВАН ПУСТИЊАК 27 ХРИСТОС НА ПУТУ 29 МИРЈАМ 31 МАГДАЛЕНА 33 ГОЛГОТА 35 ЛЕГЕНДА
тако и сад, кад у пролеће гора листа, кука; а народ, по његову кукању, рачуна пошто ће бити жито и хлеб те године. СИРОТИЊСКА КРВ На престолу великог Римског царства седео је у давно време један цар, који беше рђав човек а још гори владалац.
Онда му старац рече: — Не мучим ја тебе, царе, него ти мучиш мене; јер ја, царе, не смем примити новац у ком је сиротињска крв. Цар задрхта. — Крв?! — промуца он. — Крв и сузе сиротињске, царе! И старац се саже.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Сит гладну не верује. — Гладног не теши, већ нахрани. — Жедан коњ воду не пробира. — Сиротињска суза јемљеш (раоник) пробија. — Убоштво убија човештво. — Где нема ту ни ђаво не узима. — Где је танко ту се и кида.
— Убоштво убија човештво. — Где нема ту ни ђаво не узима. — Где је танко ту се и кида. — Крпеж је сиротињска мајка. — Даровна рука сиротињска мајка. — Нада држи и цара и сиромашка. — Због сирота сунце греје.
— Где нема ту ни ђаво не узима. — Где је танко ту се и кида. — Крпеж је сиротињска мајка. — Даровна рука сиротињска мајка. — Нада држи и цара и сиромашка. — Због сирота сунце греје. — Не стани сироти на скут, нећеш себи на срећу.
— Не стани сироти на скут, нећеш себи на срећу. — Најцрња је хаљина сиромаштина. — Најскупља је сиротињска солда. О НЕВОЉИ — Свако у својој кожи живи (и својом душом дише). — Сваком је своје бреме најтеже.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Док год буде српских колибица, Благодарних топлих молитвица, Из свакога сузнога прикрајка Спомињаће с’ сиротињска мајка.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Чика Аврам лежи тешко болестан у болници. Сећа се своје „јазбине”, каже да је и ова сиротињска болничка класа јазбина, и с неким светлим поносом на своје Влаовиће, прича: — А кад сам једаред боловао код побратима
Погреби у паланци: или богаташки театар, или сиротињска досада. Гробар с лопатом и момак из Погребног пале цигарете. — „Саклони и сачувај свакога!
За неки дан, потом дођоше мотикаши, зидари, и дунђери, и кућа стаде расти као из воде: проста, сиротињска, али око два пута већа но Савина.