Јакшић, Ђура - ПРОЗА
по парче од оне сиротињске тековине додаваше другу који напољу, до половине у води, прихваташе сав тај остатак зноја сиротињског... Вода је расла. И већ прштаху греде на трошној згради коју су немилостиви вали онако бесно лупали...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
између педесете и шездесете, изабраше га истовремено за претседника удружења великих поседника, и за претседника сиротињског стола. Гос-Тоша се појавио у кавани ретко елегантан, и срећан као дете.
Све плесниво. Нема ни праве јагме за имањем, ни сиротињског поноса на кућу и име док последњи потомак траје. Као да су сви на отслужењу неке робије.
” Једнога је дана дошао Мија у школу, па и у четврти разред, без маншета; чист и уљудан некако као питомац из сиротињског дечјег завода. Лепо је изгледао: уредан, паметан, миран. Деца се одмах окупила око њега.