Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Хвала богу, хвала јединоме! Ковиљка је срца милостива, она знаде шта је сиротињство (од малоће сиротица ј’ била): прије Мирку бела хлепца даје, прије Мирку нег’ своме Маринку; прије Мирку скроји
адамско, проста душа твојих родитеља, који су те породили мудру, међ’ туђу те браћу оправили, па ти знадеш шта је сиротињство!“ Боже мили, на свему ти хвала! Тако ради јетрва Ковиљка: она храни оба своја сина, хранила их до седамн’ест лета.