Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Осећала сам сав терет моје усамљености. „Сад сам сама“, рекох чича-Марку, „сад сам право сироче!“ Чича Марко ме милостиво поглади по глави, али ме не умеде ни једном реченицом утешити.
“ Чича Марко ме милостиво поглади по глави, али ме не умеде ни једном реченицом утешити. А може ли за овако сироче и бити утехе? Капелан протин не беше тога дана код куће па је зато сâм прота дошао да је сахрани.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Наоколо мало њивице, нешто поврћа, ливадица. Све лепо уређено. Страхиња је још у детињству остао сироче, без оца и мајке.
Чисто ми се сажали кад га видех отоич како седи ту под липом, па се крпи као неко сироче. — Тхе! Шта ћу му ја? Ето, нека рђа не да му никако да се отресе. — Нема среће, веселник.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А они... тхе!... Шта ту ја могу?... Доћи ће, ваљда, кадгод и мој дан!... Што рекло оно сироче: умријеће и моја наја, најешћу се и ја погаче!... Тако и ја!... Доћи ће њима црни дани, па ће онда Крушка добар бити!..
— Ја сам био мученик! — настави Крушка. — Да сам пао у постељу, нико ми се живи не би нашао!... Сироче од малена, ја не знадох ни за оца ни за мајку. И онда... ја завађао!... Ко се с ким завадио?... Опет нико речи.
Он се загледао у небесна свештила што лебде у плавоме зраку над њим, лебде и жмиркају некако сетно, као сироче коме сан на трепавице наваљује. И као да би му много казале те звезде, али су неме, или бар за њега неме.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ми потрчасмо њој под икону и сви клекосмо, а Ђокица клекао пред мајку, окренуо се лицем њој, крсти се и, сироче, чита наглас ону половину Оченаша што је већ био научио. Онда се опет крсти и љуби матер у руку, па опет гледа у њу.
Не дај боже смртна случаја или каке задјевице, шта би оно, сироче, онда?... Него, браћо, ја бих вас молио да јој за сваки случај одредимо мало имање од народног добра.
Тек велим толико да јој одредите, да се не рачуна баш сироче и да би се имала чиме прихранити, да је, не дај боже, ви који... Чекајте док свршим!
— Ја сам се — вели поп — учио у мога оца који је поповао у стара времена, па кад га убише Турци, ја остах сироче и побјегох у ово село, гдје ме послије власт запопи. — А онако нијеси, да речеш, какијех школа учио?
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Ал’ ћу вам још штогод казати. Ми немамо деце. Немојте мислити да ви узимате какво сироче које никог нема. Она је наше дете, ми се само за наш род трудимо, па опет ћемо се, чим се може, помагати.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
је мој поклон, три године, ноћу и дању радио сам на њему; ја сам ти то био дужан, јер, да тебе није било, ја бих био сироче. Ето, тако ћу јој рећи. И онда ће ми опростити што јој никад нисам писао. Јадна Наташа.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Петру нашли лепотицу и зјело богату Варвару Стритцески, Павлу су утрапили једну Варварину рођаку, Катинку Петричевич, сироче без оца и мајке, која се ближила тридесетој години.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Затим је Земун дознао још и то да је она била сироче, кад су је удали за Исаковича, и да је мислила да ће јој он годину дана бити као отац, док се не роди прво дете, па ће
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
„у чис’ месец“, биће срећно и богато, а ако је рођено за време „младине“ „у празан месец“, онда ће убрзо остати сироче.
У врањском Поморављу верују да ће дете рођено на Божић остати сироче. (Исто ово веровање забележено је и на Тимоку.) Такође, верује се да не ваља да се дете роди на Ускрс.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Онај мали Шуто Мирков, што је окретао пециво у кнеза, бјеше му синовац, сироче остало рано без родитеља. Мирко Јокашев, удовац, најличнији од свију браственика, најзадружнији, имађаше седам
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Увек је сваком говорила да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу. Али она ће, говорила је она, свим силама радити да га изведе на пут.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
25. Де си, Стево, де си, оче? Какве т' виле савладаше? Да погледиш то сироче, То Војводство, Да му гленеш грдне ране, Да му опет снова сване. 26.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Нека, нек и драги бог види како је она одгајила своје бивше сироче и војника од њега начинила. Сад је он кадар да штити и себе, и бабу, и сву нејач и слабе на овоме свијету.
— То су матере радиле. А ја сам упалио само свом помоћнику, њему нема ко. Био је сироче, сеоски слуга. — Стево, Стево, сав си наш, а удараш у страну ко југ у планину. Шта ћемо с тобом?
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
ПУСТИЊАК 27 ХРИСТОС НА ПУТУ 29 МИРЈАМ 31 МАГДАЛЕНА 33 ГОЛГОТА 35 ЛЕГЕНДА О ГЛУВОНЕМОЈ 39 МАРИЈИН ВЕО 42 СИРОЧЕ 44 ХРИСТОС НА ПУТУ БЕЛЕ И ЦРВЕНЕ РУЖЕ Лепа је и велика била она башта у коју је Бог увео прве људе кад их је
снежна Што тајанствено лута, блуди Ко ваздух лака, нежна Као да је рука неземаљска прела: То су остаци Маријина вела. СИРОЧЕ драмска слика ЛИЦА Сироче Радник Господин Госпођа у црнини Позорница: Једна улица у неком великом граду. Зима.
СИРОЧЕ драмска слика ЛИЦА Сироче Радник Господин Госпођа у црнини Позорница: Једна улица у неком великом граду. Зима. Снег веје и дува ветар.
Зима. Снег веје и дува ветар. Сироче: Зима... сва дркћем... изишла сам из школе, нисам ни књиге однела кући... соба је тако хладна, пећ као лед.
(Седа доле, изува се, увија ногу у хартију.) Тако... Радник: (у пролазу) А шта ти ту радиш? Устани! Озепшћеш... Сироче: Није ми зима... Радник: (одлазећи) Није јој зима... не осећа! Парче леда не осећа студен, јер је и само студено...
не осећа! Парче леда не осећа студен, јер је и само студено... (прође). Господин: (у пролазу) А шта ти ту радиш? Сироче: Обувам се... Господин: Устај, па брзо кући! Озепшћеш... Марш кући па за пећ! Сироче: Нема огрева... Господин: Хм...
Сироче: Обувам се... Господин: Устај, па брзо кући! Озепшћеш... Марш кући па за пећ! Сироче: Нема огрева... Господин: Хм... (Одлази) Госпођа у црнини: (Застане у пролазу.) А чија си ти?... Сироче: Сирота сам...
Сироче: Нема огрева... Господин: Хм... (Одлази) Госпођа у црнини: (Застане у пролазу.) А чија си ти?... Сироче: Сирота сам... Госпођа у црнини: Па шта ту радиш?... Куд си пошла? Сироче: На гробље. Госпођа у црнини: На гробље?
) А чија си ти?... Сироче: Сирота сам... Госпођа у црнини: Па шта ту радиш?... Куд си пошла? Сироче: На гробље. Госпођа у црнини: На гробље? Шта ћеш тамо?... А ја се враћам с гробља... тамо је моје јединче...
Сироче: На гробље. Госпођа у црнини: На гробље? Шта ћеш тамо?... А ја се враћам с гробља... тамо је моје јединче... Сироче: И моја је мама тамо... Госпођа у црнини: Не иди на гробље, чедо моје... Врати се натраг...
Госпођа у црнини: Не иди на гробље, чедо моје... Врати се натраг... Снег је гробове завејао, нем можеш их познати... Сироче: Ја добро знам где је моје маме гроб... наћи ћу ја њега!... Госпођа у црнини: Не иди, чедо!... Снег је дубок...
нико га тамо не чисти... ноге упадају преко чланака... путање нема... спотакнућеш се, пашћеш... смрзнућеш се... Сироче: Свеједно је... смрзнућу се и у соби, и овде и на гробљу... свеједно је. А тамо ћу бити ближе мами...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Нигда му језик не стоји као воденично коло. Објесио руке (низа се) као пиштоље. Обрадовао се као сироче сунцу. Оде на јагму као алва. Стегло се као гладна година. Паде као кап. Помрчина као тесто. Право као стријела.
Ћути као да камену беседиш. Ћути као завезана врећа. Ћути као оловом заливен. Ћути кô вуна у врећи. Уздише као сироче на даћи. Хладан као богојављенска тестија. Хладан као стена. Чист као сунце. Чува га као очи у глави.
— Не пада ивер далеко од кладе. — Ни оца да кара, ни мајке да сјетује (сироче). — За својима ране поред срца, а за децом посред срца. — Деца једу дивљаке, а старима зуби трну.
— У мојим здравим рукама. — Међер, твоје је лепше и сигурније. 17 Питали сироче просјаче: — Ко ти је отац? — Сваки добар човек. — А ко ти је мати? — Свака добра жена. — А ко ти је брат?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Само се једном због тога наљутио. Све су жене гадне, а ова Зора, мислио је једнога дана кад је био најможда је и сироче. Ти сирочићи су најнесрећнија створења. Види се да је из села. Можда и није сироче. Отац је најурио у службу.
Ти сирочићи су најнесрећнија створења. Види се да је из села. Можда и није сироче. Отац је најурио у службу. И отац може детету да буде злотвор. Отац је највећи злотвор.
И отац може детету да буде злотвор. Отац је највећи злотвор. Сирочићи поштују хлеб који им даш. „Ти си сироче, Зоро?“ упитао је. „Нисам.“ „Тебе је отац најурио из куће?“ „Што да ме најури?“ смејала се. ,,Дао ме у службу.
,,Дао ме у службу. Има нас... један, дна, три... шест, седам, и... Љуба је осми. Било му је жао што није сироче. Дуго је гледао и чудио се што му је у почетку била толико ружна. Као да је Симка лепша од ње!
“ тебе сада укопавају, њему не треба. Неће ни знати како си „Знаће. Ја нећу да он остане сироче.“ „Не брини се за то.“ „Ја сам његов отац!“ Аћим је ћутао. „Ја сам!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
9 ИВ ДЕД И УНУК 11 В СИРОЧЕ 13 ВИ РИБАРЧЕТА САН 16 ВИИ ЂАЧКИ РАСТАНАК 18 ВИИИ ВРАГОЛИЈЕ 27 ИX УКОР 31 Х КРОЗ ПОНОЋ 32 XИ
Ми старији знамо! Кад дорастеш, кад размислиш, Каз'ће ти се само!“ Ј. Јовановић Змај В СИРОЧЕ Малена сам... и тица је мала, Што се небом у зрак завитлала; Лако ј' тици, тица има крила, Аој крила, - кад би моја
Ал' сироче, црне моје среће, Нит' сам звезда, ни тица, ни цвеће, Српкиња сам с дична Србобрана, С дична града оних дичних дана!
Зајеца тихо, тешко, к'о сироче. Ну намах стане киша дивних суза; С мирноћом оног ком нешто предоче, Ја вере, с нечим младих кукуруза, Загњурено у
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Одлазак ме мога хранитеља у плачевну тугу повргао, ка сироче кад се оца лиши и остане у свјетском метежу на произвол необуздне судбе.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Тужна, али прибрана, прича ми даље. „Остадох сама на овоме свету, сироче, удова, без средстава за живот. Целокупно имање закупника узела је држава, па и књиге, списе и апарате мога мужа, а и
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЕВИЦА: Нисам ни ја сироче у бога. МИТАР: Видиш ли ти да ти мати лудује? Она ће све с њеном проклетом модом да спири и измоди, пак онда?
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Турци му побили све укућане, а кућу запалили. Њега јадника ваљда је сам Бог спасао, али је ето сироче од стра' полудило, па која му вајда сад и од живота...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— 'Ајде, роде, 'ајде... О страшне ноћи и мећаве — ђе ће ми ово убого сироче моје главу изгубити! — шаптао је старац и пробијао се свом снагом кроз мећаву.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ А лукави дечко тужно спусти главу И плакати поче: „Свет и мене гони, поведи ме горе, И ја сам сироче. Гле! Ја једва идем, издала ме снага, А и како неће, И руке су моје малаксале давно Држи ово цвеће!
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
НЕНАДОВИЋ, ЈУНАЧКИ ОДГОВОР 31 ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ, ГАВРАН И ЛИСИЦА 32 ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ, ЛАВ И МИШ 33 ЂУРА ЈАКШИЋ, СИРОЧЕ 34 ЂУРА ЈАКШИЋ, ОРАО 35 ЂУРА ЈАКШИЋ, ЉУБИЧИЦА (ИВ) 36 ЂУРА ЈАКШИЋ, ПОЗДРАВ 37 МИЛОРАД ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН, О
Мотив незаштићеног детета, али у другачијем поетском кључу, чини основу песме „Сироче“ Ђуре Јакшића (1832–1878); дечји јади сирочета исказани су, као и у другим песмама овог песника, кроз његов поетски
Сетите се свагда поред ове приче: Посејано добро макар када ниче. СИРОЧЕ ЂУРА ЈАКШИЋ Зелен-лисје гору кити, Мирис-цвеће поље шара, А у лугу сироташце Тиху гору разговара: „И ти имаш мајке
те душе своје У милости задахнула…“ И још дете меким гласом Тужној гори зборит поче; Ал' уздахну гора чарна: „… О, сироче! … О, сироче! …“ Само човек, тврда срца, Мирно слуша, хладно ћути; Тек од глади кад премине, На гробу ће уздахнути.
… О, сироче! …“ Само човек, тврда срца, Мирно слуша, хладно ћути; Тек од глади кад премине, На гробу ће уздахнути. Априла, 1876.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И то не из страха што сам Турчин и што могу зулум да чиним, већ из љубави, као брата, а највише из сажаљења што сам сироче, сам без игде икога, што од беговске милости живим док једнога дана, ко зна у којој механи и под којим ћепенком у
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
„Мајка ми је била тамо однекуд из Санџака, па ето тако понешто још кажем као она, мада сам сасвим мала остала сироче.” Мајстор Коста осети да му нешто расте из срца. Сва она магловита знања из читаонице појавише се у глави.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— узвикнуо је један зрикавац. — Како брз! — прошапутао је маслачак. — Сигурно је мрављи краљ! Крилато бело сироче ухвати вртоглавица од тих речи. Час му се чинило да то весела ливадска деца о њему говоре, час да се преварио.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
синџилатити — потврдити синџир — ланац синџир-гвожђе — гвоздени ланац сињи — суркаст, плав, модрикаст сиротица — сироче: Заплакало девет сиротица ситан ферман — наредба написана ситним словима ситна књига — писмо писано ситним словима
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Дјечак је био сироче, без оца и матере, стриц га је отхранио и подигао уз помоћ дјечакова дједа и никад га није, колико се зна, истукао.
Убише га из кубуре, а ја, ево, остадох сироче. Јадни дјед! Пољар убриса истинску сузу, а онда се мало прибра и упитно погледа дјечаке.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ПРЕМА УЧИТЕЉИМА Свеџбајте се о томе: како то коме за тешку муку да није, да ко прихвати к себи које из маечка сироче, те га ка за свога рођена сина узме држати; лепо га пази, храни и гиздаво одева, обува, чисти, пере, мије, занату и