Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
бачва расточила, брашно нам се убуђало, чорба прокисла; раж нам се затравила, коса увашљивила, вино се усирћетило, сирће изветрило. Нашу свећу гасе, жетву пале. Ми смо у мастионицу Савину песак усули, од таковског грма кашике издељали.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— зашишти оданде баба-Макра. — А шта радите то, слатка тетка-Макро? Ди сте за толико? — Ето, обилазим, овако стара, сирће, синко.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
(Фришко да си отруим, док није провалила врата, шкиљи.) ЈУЦА: Бре, отворите! Истекло нам толико сирће! ЈАЊА: Каимено! (Отвори брзо врата.) ПОЗОРИЈЕ 2. ЈУЦА и БИВШИ ЈАЊА: Ко је истеко сирћету?
Црњански, Милош - Сеобе 2
се привиђала, на коленима мужевљевим, а пошто је била у осмом месецу бременитости, сиротој жени се, сваки час, пило сирће и јело лимуна, а љубомора је у њој расла.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У многим нашим крајевима, у кућама где има мале деце, увече се ником не даје ништа из куће, ни ватра ни сирће ни квасац, да детету не би тиме „однели“ сан.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Коса јој је мирисала на сирће. Одведох је још исте вечери на представу од двадесет и тридесет и, морам да признам, ту сам направио велику
покретним крововима аутомобила, свим и свачим, од нас гладних и жедних великог света и девојака чија коса не мирише на сирће.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ХАСАНАГА: Погледај, молим те, колко је стиго да полоче! Кад пре, побогу брате! Попио би и сирће, кад је џабалук! ЈУСУФ: Мораћеш и ти да се припремиш.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
НИКОЛА: Ено се и краставци покварили. МАГА: О врагу! Ваљда, ето, не ваља сирће. НИКОЛА: Не знам, како си метнула, тек видим, да је дело буре пропало.
НИКОЛА. Сложила, као враг да те носи! Видим ја моје добро јутро. МАГА: О тешко си га мени! Толико сирће! НИКОЛА: Иди, иди, не стој! Док тандрчеш и тешкаш се, могла би полак посла свршити.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Као што се сирће разликује од рујног винца, Хаџи-Тодор је одвајао Крапињанина од Крапинца: Крапинац је наш жалостиви предак, Док је
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— деце ми моје, најбоље је кад немаш дуката. Кад немаш, ништа кад немаш! — Престани ноћас! — Ја... сиромах к сирће. Нико ми ништа не може. Ни Бог, ни зима, ни ракија, ни хајдуци, ни ти... Ћутим. да се кладимо даје мушко.
Краков, Станислав - КРИЛА
Писали су дугачка писма, која је ретко ко примао. И сви су тражили жене. Биле су потребне као кинин, као сирће за оне који болују од скорбута. Жена је било у граду много. Ипак су и њих доносили лађама као и трупе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Војници дигоше пушке. Радослав и Света узеше чаше. — Господо, насмејте се — говорио им је Коста. — Не пијете сирће, или крадено вино, него своје рођено. — Екс! — наређује Бора.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
осуши, и брадавице ће нестати, СЕЗ, 40, 1927, 236). Ј. сирће добро је за убој, а печена ј. за мицину (ЗНСОЈС, 11, 264); ј., кувана у вину, кад жену боле сисе (ЗНЖОЈС, 9, 49). Ј.
(СЕЗ, 14, 105). Сок од р., са медом и бршљановим лишћем, лек је од главобоље (ГЗМ, 20, 1908, 349). »Сирће од р.« (тј. сирће у коме су метнути цветови од р.) добро је за главобољу и ватру (ЗНЖОЈС, 11, 269).
(СЕЗ, 14, 105). Сок од р., са медом и бршљановим лишћем, лек је од главобоље (ГЗМ, 20, 1908, 349). »Сирће од р.« (тј. сирће у коме су метнути цветови од р.) добро је за главобољу и ватру (ЗНЖОЈС, 11, 269).
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
па — пошто сам још и прстом направио четири рупе у торти, пошто сам сручио пола киле соли у сладолед, пошто сам сипао сирће у већ скувану кафу и пошто сам петролеумом из лампе залио салату — вратио сам се мирне душе и савести, као човек који