Костић, Лаза - ПЕСМЕ
У сунцу славе шар ти се крила дивно прелива, а ти почива на цветној ружи душанске силе сисајућ из ње занос и свест. Славан то беше српски лепирак и српског врта заношљив мирак, слава се наша далеко чула, чула је
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
И овако ћеш дужда поздравит: „Кћи твоја, дужде, кћи крви твоје, Венецијански ваздух сисајућ Упозната је с срцем човечјим. — И Венеција ће бити спасена! Од костију ћу овог народа Безбеди вашој бедем створити.