Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
На исти начин и човек који ништа друго не би рад него само да је сит, у сласти и весељу, он мора мислити да је само за ови живот создат као и остала животиња; а иначе би се здраво
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Пошто се већ сит навикао и попио чокањ ракије и каву, пође опет преко ливаде, поред Павића куће. Марица изишла у градину, па нешто
Хоће републику, комуну?!... Виргаз њима треба — виргаз! И тако док се част спреми, наш се лепи капетан сит наразговара отприлике оваквих разговора.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Чекај да га се прво сита нагледам! — рече Петра окорно. — Ех, сита! Као да је то најести се, па бити сит!... Ето, па га гледај, а он нека прича!... И Станко развезе надугачко и нашироко причу о боју мишарском.
— Не говори тако, побратиме! — махну руком Зека. — Не бих, да ме не тишти та невоља!... Знаш ли ти да бих се ја сит наплакао, да ме није стид плакати!... Па ти бар знаш да ја нисам човек који сузе лије!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Кажите, децо, господину да Миша није могао пре доћи — имао је посла. О, ова рука! Да ми је да је се сит наљубим, кад она спава, кад ме не види! Шта је било у нашој кући за време док сам био у школи — не знам...
Опет жељно гледа њено болно лице. Смијеши се и чисто не може сит да је се нагледа: — Сад ми је сасвим добро! Сад ме ништа више не боли! То бјеше пошљедња његова ријеч!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
ГЛАВА ШЕСНАЕСТА У којој је описано јесење бреме у селу. Ко је сит сплетака из прошлих глава, препоручује му се да прочита, одмора ради, ову главу која нема никакве јаче везе с главним
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ни у једној другој зони нису људи тако блиски природи и срасли с природом као овде. Ово није народ „сит живота“, већ млад, свеже крви, изоштрених чула за природне појаве.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Онај матори смрад затварао је апотеку. Кроз пола сата, сит и у опраној кошуљи, вратиће се у њу, а онда ће почети да дефилују жене.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тако је сав онај свет, који беше испратио на војну Вука Исаковича, могао да се сит накука и најеца испраћајући у гроб и његову жену.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Војводини, према приватном сазнању Тихомира Р. Ђорђевића, на питање како се дете зове, каже се: „Сит певати, гладан плакати.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
И он напослетку, сит неправде, препун горчине живота, а жедан науке, за коју је живео — мораде напустити школу којој се посветио.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' најстариј' уши нарогуши, Окрете се да ме ногом бије: „Знаш да носим ја просвѢщениє?“ Сит га с' тедо онда да намлатим, Да му напред веље труде платим, Али затим помислим опета: Та шта оћеш више од ћушета?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Лијепо ће ти тамо бити, обучен, обувен, сссс ... Хтио је сељак да каже и оно „сит“, али се зауставио на самој ивици провалије и ударио у страну.
онда ти се, роде мој, ту негдје у околини обавезно врзма онај наш тужни безимени сељачак, вјечито гољушан и ријетко сит.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ручамо. Она се једнако диже и доноси јело из кујне. Од свачега ја морам прво, а она надохват, клечећи. И, кад се ја сит одмакнем, тек онда она седа и једе много, здраво. После? — Мирно је, тихо.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ти науч' нас том! Ал' ако мислиш, силних слава сит, да, лакоми на блага твога мит, изневеримо драго име Срб, у онај народ де се прелије ливена толко душанова крв, што
Нијеси л' зар свог праха био сит опростивши се земне трпије, но, попут праха оца Србије, у душе своје уплете га нит?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
како одврну Дивоњин десни рог, извади из њега столњак, растре га, а оно у њему пуно свакојака јела и пића, те ти се он сит ситан наије, па опет заврне рог.
Он онда брже у кућу па за сто; затече још доста јела и сит се наруча. Ишло је то тако неколико дана. Но његова маћија, чудећи се томе, мислила је како је то да дечко тако брзо
После човјека створи бог магарца и рече му: — Ти ћеш се хранити најгором храном, па и ње нећеш свакад бити сит; име твоје биће руг међу људима, којима ћеш ти вући најгоре терете, и чинити добре услуге које им нико други не би
— А шта то пијеш? — Ево, ракије; 'оћеш ли ти мало? — рече војник и пружи му буклију с ракијом, те се и непознати сит напи. — А шта то држиш у руци? — запита га за свиралу. — Ево свирала, зар си ћорав! — осијече се војник.
Уједанпут падне ми на ум да имам у зубуну једну шиваћу иглу, па је извадим и исцијепам, па навалим ватру и сит се огријем, па легнем поред ватре спавати.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
судбина под старе дане доделила улогу служавке; маман такође јеца усред оног крша, док матори, који се у међувремену сит накуцао својих бесмислица у суседној соби, уфурава победоносно на сцену. — Зар не, Мацо?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МИТА: Видим да морам скапати од глади. АЛЕКСА: Знаш шта је, Мито, нисам ни ја баш тако сит, а новаца немам; ајде у ону кућу што је мало угледнија од други. Та шат се наранимо нашим лагањем.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Њега су године придавиле и већ немоћан, а ваљда и сит живота, гледао је тупо преда се... У суседном дворишту остављени пси жалосно су завијали.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
С нарочитом намером он прекиде разговор баш на овом месту... — Камо вам онај колега, рече он, дижући се. Баш ће сит да се наради. Хо-хо-хо...
Милина, не може човек сит да се надише!... После дуга путовања, стигоше цркви. Служба већ почета, те они и не одморише децу, него их уведоше у
Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилијаза?... Баш му реци и за мене,
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ГИНА: Због Дњепра се ниси трезнио недељу дана! Ко да имаш воденицу на Дњепру! БЛАГОЈЕ: Сит сам ја твога звоцања, и то одавно! И нисам ја дете, да ми се увек попује!
ГИНА: Ништа нећеш рескирати! Замотаћу ти лебац у ћебе, нико неће ништа видети! МИЛУН: Сит сам ја фронта! ГИНА: Само да му дотуриш нешто топло! БЛАГОЈЕ: Добићеш флашу љуте! МИЛУН: Спреми, па ћемо виђети!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
приђеш шептелији, загризеш онако на грани, па осетиш како ти усна за усну пријања а кроз грло пролази сама медовина. Сит си, трбух хоће да се провали, па опет штрпкаш.
А ти си све пробао, од свега окусио, па си сад сит и задовољан; ветрић те успављује, зелено лишће склања те од сунца, деца полако шапућу и ти си већ склопио очи...
А ти се премешташ из хлада у хлад, са рудине на рудину, бираш најлепши плод, окусиш га, па си сит. Пробаш да легнеш и зажмуриш, ал' ти не дају весели купиоци, који те нападају кишом од шљива.... И тако — цео дан.....
превили и сагли па једначито и одмерено размахују и секу меку и сочну траву, чији те мирис заноси и опија, те не можеш сит да га се надишеш. А тамо у страни жуте се зрели јечмови, и већ се из по неке њиве чују веселе и јасне жетелачке песме.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
На то, невјеста једна донесе ми у шаци неколико укљеве и колико нокат рметинице, па ће мени: на, брајо, па јеђи сит!... Камена ти та ситост, дијете, помислих...
„Пушите, људи!“ рече Господар, видећи е се снебивају. Пошто се сит нагледао лијепе младости што се весељаше, па пропитао за неке момке и дјевојке, које непознаваше, преметну разговор на
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Свежи, ликом, па не дај ником. — Одговори се у шали ономе који каже да га што боли? Сит весео, гладан плакао. — Одговори онај кога запитају: како му је име, а он неће да каже.
— Црње болести нема од глади. — Гладан трбух разлога не чује. — Голог и босог и хладна вода боде. — Сит гладну не верује. — Гладног не теши, већ нахрани. — Жедан коњ воду не пробира.
Не вјеруј, куме, пасјим устима. — Казала кума куму, којега је нудила да једе, а он се изговарао да не може јер је сит. Нека кадгођ и женски дан дође! — Рекла је жена мужу, кад је карао и био што се била један дан опила.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
У један пут падне ми на ум, да имам у зубуну једну шиваћу иглу, па је извадим, те исцијепам, па навалим ватру и сит се огријем, па легнем поред ватре спавати.
У једанпут падне ми на ум да имам у зубуну једну шиваћу иглу, па је извадим те исцијепам, па навалим ватру и сит се огријем, па легнем поред ватре спавати.
Кад потом сједну за вечеру, он од срамоте не смједне казати шта му се догодило, него рече да је сит и да не може вечерати ништа.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
„Си вис инцолумен, си вис те реддере санум Цурас толле гравес: ирасци цреде профанум, Парце меро, цоенато парум: нон сит тиби ванум Сургере пост епулас: сомнум фуге меридианум...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А што ви радикали галамите о демократији, то је само изговор за селачку анархију и јавашлук. Сит сам ја свега тога! Србији су потребни памет и знање, а не странке! Србији треба да гледа Европу, а не турски тур!
Још у младости је смислио ту жену коју, сит, голу и ситу, тера од себе да би осетила стид. Откако је спустио на кревет, малаксалу и без свести, ноћи проводи уз
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
„Ил' мислите, можда, ја сам хладна стена, Да крв не тече у жилама мојим; Не варајте се! Сит сам селских цура! Ја бих да Вашу наклоност присвојим!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Чинило ми се да се уздижем у неки други виши свет и не могох да се сит наслушам речи ових двају Милећана. „Наша Земља, која лебди у средишту васионе, мора да има облик бубња“, говорио је
И Демокритос се сит насмејао; он се појави на вратима и запита учтиво: „Шта желите изненадни гости?“ Сад номофилакс зину да говори.
“ Фалкенберг се врати у дворану где већници још увек већаху, али ништа не доконаше. Убрзо иза тога пође Герике, сит бескрајних разговора, у варош.
“ „О, драга гопођо, дечји смех је најлепша музика; само Моцартова може се са њоме мерити. Не могу да се сит наслушам тих гласића, они ме усрећују као весели сунчев зрак“. „Ви сте, видим, врло добар човек.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Једну од Војислава Млађег, Микобере, молим те. — То не допуштам — продера се Никола. Сит сам га. Ни већег забушанта, ни досаднијег патриоте.
ми је“, каже Митар, „видим, вели, сви смо наши, а ја сам ти друштвен човек, и кад видим да сам међу људима, готов сам сит да се исплачем. Ја, вели, истину ћу да вам кажем: ја за доброг друга и сапутника не бренујем, душу своју дајем.
И наједанпут, усред тог свечаног тренутка, мајор Таса даје руком знак свештенику да ћути: — Сит сам те, попе! О каквим борбама говориш ти? Ја ћу да вам кажем, браћо; ја ћу да вам причам: Кад сам заузео Нови Пазар...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И најзад смо се растали: ја сам био сит њеног доброчинства, а она моје захвалности. Ето, и такви смо. ЛX При редовном јутарњем обиласку, млади ме доктор
Као што видите, спасоносан еуфемизам, који у ствари, значи отприлике као кад бисте рекли: умро је од смрти. И вук сит и коза цијела. — Да. Вук сит и пресит а коза здрава и читава. Само Радивоја више нема. — ...
И вук сит и коза цијела. — Да. Вук сит и пресит а коза здрава и читава. Само Радивоја више нема. — ... Дакле, припремите се за сутра!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Моћи ћу дакле да идем гором и ливадама, дуго, дуго... да се сит надишем онога планинскога мириса...« — Вала, право ми је, куд год хоћеш, само да не седим више у овом ћумезу.
Не може сит да се нагледа познатих му места, као да је годинама од њих био одвојен... За један часак Ђурица се спусти са високе
Дивна ли живота!... »...Али ко зна... дуго је још до пролећа. Дотле ћу се сит науживати, јер — куршум је пред очима свакога дана!...« Тако му пролажаху дани, дуги, досадни, тешки...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Он онда брже у кућу па за сто; затече још доста јела и сит се наруча. Ишло је то тако неколико дана. Но његова маћија, чудећи се томе, мислила је како је то да дечко тако брзо
Кад се ја већ сит начеках, дадем му један уз образ, а он се намах стропошта. Ја одзвоним и дођем амо, а он остане лежећи.
Послије човјека створи бог магарца и рече му: — Ти ћеш се хранити најгором храном, па и ње нећеш свакад бити сит; име твоје биће руг међу људима, којима ћеш ти вући најгоре терете и чинити добре услуге, које им нико други не би
Уједанпут падне ми на ум да имам у зубуну једну шиваћу иглу, па је извадим те исцијепам, па навалим ватру и сит се огријем, па легнем поред ватре спавати.
Ћипико, Иво - Приповетке
Не појевши ни трећи дио хране и напивши се само једном, већ је сит. Његови оброци умјерени су, јер се томе од малена научио. Док дрруча, запуши лулу.
У дну доље туцају рибе, увијек гладне— јагме се, а он не хаје — сит је! Нигдје докле гођ око топире ни брда, ни птице, нити се чује људскога ни живога гласа — само његова мирна прилика
Бледио је и дрхтао од надражења. Да му је да се сит наједе! И глад и наслућена сексуална сласт ужурбано развијаху се једно поред другога.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Да л’ је жив још или не? Године су пролазиле — Поток, сузе, уздисај: Путник-патник, сит даљине, Врати с’ у свој завичај. Остала му душа чиста, Срце здраво, живи плам.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ја заостао мало остраг да се склоним од грдне прашине, што су је дизали обесни коњи под обесним штаблијама и да се сит насмејем њиховом утркивању и падању с коња. Предамном је поигравао на своме парипу тазе потпуковник, г.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Чекао своје да се врате из Лесковца готово у празну кућу, цео дан шетајући се, живећи само од дувана. Сит је био. Само је пушио.
Ћипико, Иво - Пауци
А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару. Надстојник уђе први у дућан, па се кроз конобу, не рекавши господару ни
испржиће на тави морских рибица, што би рекао стотину појео би их у залогају, а кад тамо, пребирући једну по једну, сит се наједеш... и остане их за сутра, а како се за њима слатко пије! ...
У тим мислима иде поред својих земаља и не може да их се сит нагледа; поносит је њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потребе.
Ради и штеди колико гођ може; из штедње не коље ни крмка за зиму, толико да је пуром сит. Али, ето, сада ни ње нема код толике божје и његове земље!
—Бићеш уморан? Блид си, пој опочини! И нато тихо изиђе и затвори за собом врата. Иво наново наточи и сит се напије. Затим се налакти на прозор и, замишљен, стаде гледати у мирну, про,ъетну ноћ.
— А јеси ли ча напртија? — Ништа! — Ни мало дрв'? — Мокра су ... — Добро, — рече господар. Сит сам те... Дпђи учинит' конат, па пут под ноге! Ма одмах сад! — настави жешће. — Господар сте! — отсијече слуга.
Па, замисливши се часом, настави: — А што ме на махове мори, то је што се у животу ничега нисам заситио, а већ сам сит и уморан, и што ме ситнице драже. — Наједном ућута и пође замишљен поред Ива.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
све у нади да ћу барем за дан-два наћи спокоја крај неког тиханог вира, испод неке гранате јове на Морави, и ту се сит наспавати.
Лежао је на кревету задовољан као крпељ који се сит напио овчје крви. Безгласно се кикотао. Знам то иако сам му окренут леђима. Најзад улази Доротеј. Окисао као миш.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
ваздух, посматрам по хиљадити пут предео у којем су природа и људска рука изложиле своја дела, а не могу да их се сит нагледам.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
могло све извадити и претрести; само се с времена на време избацивало на ђубре оно чиме се „ето, неки сиромашак могао сит накористити, али, шта ћеш, пождерали мољци, расцрвоточили црви”.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Једва сам чекô на ове тренутке С немиром срца и са болом груди; Ја сам сит вреве и досадних људи И празна доба што нам рађа лýтке. Оживи мене, ноћи богом дана!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— злурадо би завречао учитељ. Чек, чек, онда ће овај прут да проговори. Кад би се тако сит искалио на дјеци, Паприка се пењао за катедру и отуд презриво гунђао: — Баш ми је школа за вас дивљаке сеоске.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
не изгладњено сити изађете и из кратка слова вама се више у разуму принаспори, тако да не би оскудан забринуо се, ни сит омразио би. ЦРНИ БИВО У СРЦУ Да не узбуду твоји пси бикови и почнеш се клонити од њих да те не убоду!
Ти се на овом грешном прокурватом вилајету држиш, халиш се и башиш, поносиш се и дичиш, мислиш да ћеш тако сит и накићен у рај отити, штоно би ти повише од оних ваљало о спасењу знојити се.
Ни наше да је што имамо, а ни баш разметато ка туђе... Ни сит буди, ни гладан! Не да би ко то рекао: И ово сравњивање има неравност!
Од хлеба постимо, а језиком људско месо једемо.. Речи мазне а празне. Плашљивца штета је дизати на браник. Сит гладну не верује. У добру за зло не зна. Зло смо кадри чинити, а добро не можемо.
Кад се једнога (хлеба) наједе човек, други му не ваља. Какав но дошао, такав и отишао: ни сит ни чист. Здрави су они от тога како нетопир дањом од видела и кукавица од изводења својих птића. Инат зао занат.
Ко се у лажу узда, он гони калом ветар; како се у сну наједе и напије, со тим од јутра до ноћи може сит бити, да више не зактева ништа ни окусити. Црпе лажу ка из бунара воду. Оци трпко једоше, а деци потрнуше зуби.
Не по роду свакад јунаци на гласу врсни и бољари поштени излазе! Хвалилац злу, горе мука подпада паче злочинца. Сит гладну не верује, ни пијан трезна почитује. Мудра човека боља је злоба, него сулуда миловање.