Јакшић, Ђура - ПРОЗА
У добрим и плодним годинама, кад су сви људи сити и напити, за тако лице могло би се рећи да је лепушкасто... Али оно његово здравље, онај весео безбрижан поглед, оно
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Грлимо се и љубимо боље него да смо из једне фамилије; ту се они не могу сити да напитају, нити пак ми да им доста наказујемо како је по Србији и по Срему.
из турскога шанца изашли, и кажу: „Хоће Турци ноћас да бегају; дајте војску да наместимо покрај пута у бусије, да се сити натучемо ноћас Турака”. Милан не да, но каже: „Ово су турски шпиони, хоће да нашу војску Турком издаду”.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
А они као да им је владика дошао: завирују је са свих страна и већ не могу да је се сити нагледају. Тако она весели попа и село. Ишла је с попом и владици. Била у школи.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Могли су се сити најести, па чак и напунити шешире и понети кући својим убогим родитељима. Зато су дечји шешири у том селу и били
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Задовољство им чине органске радости људскога живота: да су сити, да им је топло око ватре, да се жене и удају и да добијају децу.
Матавуљ, Симо - УСКОК
особито његових вршњака, ни чули нијесу, те у сијелима, у браству и свечаником пред црквом племеници не могаху га се сити наслушати.
Из свијех кровова дизаху се димови, а не чујаше се ниједнога гласа; стока сита, пси сити, одмараху се. Јанку с лијеве стране дизаше се кршевито брдо, које заклањаше браство од сјевера; с десне стране бјеше
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
делом света данас крекећу паре, Уместо плодних њива дремају смрдљиве баре; Највећим делом света данас су једино сити Хуље и паразити. Осим оног „крекећу паре”, све остало су општа места леве публицистике.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Овај бежи, онај за њим струже. Српче јадно подобно ће бити Да душману бритку сабљу сити, Неће бити соколова ока, Нити плећа кô стена широка, Нити груди као сињи камен, Кад удариш да истераш пламен, —
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Ручајте, ручајте — вели он њима — пак ћете послије видјети је ли долазио. Они сад лиј ено ту сити ручају, а кад ручали, одведе их Марко да виде старца упрешена с брадом у букву. Кад тамо, ал' јест! ни букве ни старца.
Кад се тако после неког времена сити исплакаше, утре човек сузе, па оде к медведу и овако му рекне: — Ето, у сваког човека има понешто грожђа, а у мене ни
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Било их је у огромним количинама. Када су се сити исмејали, официри из посматрачког штаба, бришући још увек сузе, прекинуше операцију „Освајање Београда“, убацише се у
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Зрнима грожђа небо се кити. Дишите са мном - бићете сити. Творчева школа лако се учи. Прост је алфабет: Слово је једно, срезано, слито - једнако звучи.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА: Да је враг носи, и њено познанство! МИТА: Тако ти треба. Тражи човек љубов, а не гледа да смо сити и одевени! АЛЕКСА: Пст! Промени фарбу. 10.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Дан и ноћ смо копали ране по телу душмана, у планину одосмо сити разбоја, авај браћо! Срца су нам ко велика звона о брегове ударала, долином пловиле свеће нама за душу.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
246. Санак иде низ улицу, Води децу за ручицу, И дечици говори: “Спавајте ми, децо мила, Да се сити наспавате, Да изјутра подраните, И мајчицу одмените.“ ШАЉИВЕ ПЕСМЕ 247.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад бесмо на »Бачком брду«, сасвим се смрачи. И ми се ућутали, поред нас крче пуна двоја кола; сити вочићи прегли па грабе да пре стигну. Таман ми хоћемо на осоје, а пред нас искрсну коњаник. —— Добро ви вече!
Ваљало је дуго звонити. Умро је ботат трговац, познати ћир-Никола. Звонари ће се, по обичају, сити насањати... Обојица су старци, од преко шездесет година.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У Немачкој им смета хладноћа. Дани су на југу врели, У родној кући у зиму топло је ко у штали ... Кад су сити, опет би нешто јели, Купе кућу, ал и даље им нешто фали ...
Слатко је Европи пркосити Из града званог Мексико Сити, А стигнеш ли, једном, до Целебеса После ти остају само небеса, И звезде, у ноћној па ведрини.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
— Не знам шта је сада, Не питам шта ће сутра бити, Лежим у тами као клада, И живци су ми свега сити. Удар у мени неће наћи Искру што таму обасјава; Као по тужној глухој даћи, У мојој души све сад спава.
Ох није живот рђав што је беда, И невоља, и мука духу, нити Што нам судбина вечно заповеда А прохтеви нам никад нису сити, Но заборав је, Госпо, сав и свуда, Заборав свиреп, неумитан, зао.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
одвајали, бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, — знало се: да они, од увек, што, год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и таје.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Када се вече буде спустило На наших старих илузија свет, — Нећемо више ништа жалити, Јер свега ћемо бити давно сити; Јер ће нам вече, одмор и смрт бити Срећа коју ће суза залити.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Како би се затворили у своју заједничку собицу, почну да решетају све што чуше и видјеше од јутра, па се сити исмиј и попу и домаћима.
као што је већ обичај, кад некога нукају. Па кад га се већ сити намолише, узе их и стаде гудјети без појана. „Коју ћу?“ запита. „Коју умијеш најбоље!“ одговори сердар.
ВИИ Кад момче прекиде, остадоше као иза пјесме, мало снуждени. Сити а разгријани стадоше постари куњати, па жмираху у сердара неће ли их понудити да лијежу.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— А-а — рече Думе. — Прије свега, сити се они златни ричи скуле шалернитанске инглешкоме краљу: „сомнум фуге меридианум“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
код значара и тамо убија гуштере, слуша масне приче, дува у трубу или лупа у добош да одмени значаре, док се они сити наспавају. Само ако нема вежбања, или ако су теорни часови те војници мање жедне, он је у вароши.
Свирају тако, свирају, дувају и урличу, па кад се сити насвирају и задовоље, те их већ заболи за ушима, они оду и не купе.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А волим се забављати замишљајући како ћемо се, кад-тад, опет негдје у свијету састати, летимице и закратко. Сити ћемо се наразговарати читаво једно дуго недјељно послијеподне у каквој пустој кафаници у предграђу, гдје кокоте које
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад их поче миловати, опази им по трбусима да су сити, па ће сам себи: — Богме они су негдје нашли нешто те се најели; чекаћу док огладне, па ћy за њима, не бих ли и ја
— Ручајте, ручајте, — вели он њима — пак ћете послије видјети је ли долазио. Они сад лијепо ту сити ручају, а кад ручали, одведе их Марко да виде старца упрешена с брадом у букну. Кад тамо, ал’ јест! ни букве ни старца.
Калуђер, познавајући му жену, од свега срца уздахне, па у себе рече:: „Сити пси!“ А ономе сељаку рече: — Би ли је са мном промијенио, да ти за њу дам краву музару и прида теле под кравом, јер
донесе једна здјела млијека, и свакоме по један симит и по кашика, па кад се у твоме здрављу наједемо, онда ћемо се сити и весели надговарати и надмудривати.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Истог поподнева кренули смо за Филаделфију и касно поподне ухватили брод за делавер Сити у који смо стигли истог дана касно поподне.
Кад смо стигли у Делавер Сити дочекала нас је кочија с којом смо се одвезли на фарму где смо стигли у време вечере. Зграде на фарми биле су удаљене
Појање у цркви није ме много импресионирало, а сама служба још мање. Град Делавер Сити био је много већи од Идвора, али је служба божја у Идвору била много узвишенија.
У Филаделфију сам се вратио истим бродом који ме је довео у Делавер Сити. Ствари су ми сада изгледале друкчије од оних које сам видео на свом првом путовању.
после које сам постао грађанин Сједињених Држава, одржана је у малој, тмурној канцеларији уједној од општинских кућа у Сити Хол парку. Диплому ”Бечелор оф Артс” примио сам следећег дана у чувеној Музичкој академији у Четрнаестој улици.
А када сам напуштао канцеларију у којој су ми предати моји драгоцени шарени папири, људи у Сити Хол парку кретали су се као да се ништа није догодило.
Ћипико, Иво - Приповетке
Лашње их је чешљати: куд год ставиш руку, сијасет их под њом нађеш. За јутрењу заложише се хлебом и напише се сити налеваша. Бијаше им пун бардак добре воље понудио неки од тежака.
Пију, а она чисто ужива слушајући како лакомо срчу... „Хвала!” веле јој, кад би се сити напили. Па онда би им се очи сукобиле и пријазан осмијех јавио, као да се одавно познају.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Они су радосни што ће моћи сити да се наједу крметине и ни на ум им не пада да резонирају тако далеко. Они це радују мојој дозволи, а мени је опет
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Народ у земљи гладује: „Ми смо сити и задовољни, само нам се провиде уши од зиме“. Али се они ипак надају и верују да ћемо се вратити, пошто су „деца Вера
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Једноме не, ал’ све можно свима! 1821. Лукијан Мушицки КЛЕВЕТНИКУ Клеветај, враже, пакосну сити груд; Прати ми коња вражјим очима; Сваки му број ти скок: налево, Десно, то на брдо, то пак у дол; То преко струје,
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
РАДОШ: Ма ко сте ви? (За себе). Још питам ко? Убица неки, или очајник, Коме је поглед људи омрзô, Те веће сити сунца божијег — Кроз поноћ рију као кртице. (Радош им отвара врата. Бошко, Богдан, Станиша, Станојло и Мира улазе.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И тако вечно ове исте стопе, Крв нова сити. О, земљо олује, Мрко ти чело страшне капи шкропе И чудне химне изнад тебе хује!
једно ново небо, да бих Загњурио душу са сновима свима, Душу пуну празних осека и плима, Душу, чији кути беху лажи сити.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
већ почели да испред механа износе столове и столице и сами седају, пију, фурунџије сваки час, уморни, задовољни и сити од данашњег по три пута печења и вађења хлеба, почели сваки час да истрчавају и одлазе у механе, уз пут заједно
Ћипико, Иво - Пауци
Те вечери ни Раде ни жене ничега не окусише: само два соколића сити до своје баке полегаше. Раде сву ноћ није ока стискао: треба да се постара на сваки начин да газду измири; све ће
— говораше подругљивац весело и обијесно, церећи се непрестано. — Ма и хоће се мужика, — продужи, — кад смо овако сити! — А онда својим плавим очима погледа у Иву, уозбиљи се и замисли. Боже мој, да ми је само знат' ко ће по њему млатит'.
Нека, нека иду! Биће бар тамо јадници сити! А нама како бог да! — И ја идем! — јави се доктор. — Још два—три дана, па адидио! — А камо ћеш? — упита Иво.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Не могу чланови наши Да му се надиве сити, У Академији ће сутра Свечана седница бити. „Академија наука“ 1887. [МИЛАНУ САВИЋУ] Честитам ти Ново лето, На које
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Има код мене и леба и печења и за ђавола. Водићеш ти моју сермију. Та и врапци су код мене бесни што су сити. А ти ћеш госпођа да будеш, да се у каруцама возаш и да заповедаш. Барем да се једаред види ко су Лазарићи и Лазарићке.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
било када би се још код тако мале деце знало шта ће ко бити, па ако ништа друго а оно бар, док смо деца, да се сити натучемо будућег министра, епископа и берзанског милијардера.
Ено га и доброчинство, истурио му се сити трбух као у породиље, дигло главу увис осврћући се лево и десно у очекивању да му свет скида капу и клања му се.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али ако поп Момчило не прелије гроб онога војника, ми нећемо због тога помрети, нити би од те његове шетње били сити — брани Протић свештеника. — Е, извините, господине поручниче — љути се сад озбиљно потпоручник Живадин.
— Вала, да су прешли Албанију, то им не би пало на памет. — Бесни су и сити... Застадосмо пред једном посластичарницом.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Вадите, господо, ви ништа не једете. Хвала, сити смо. Ово је јело врло лако; та и сами кажете да га радо једете: као слама је. Вадите, господо, једите!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тако слушајте, да не изгладњено сити изађете и из кратка слова вама се више у разуму принаспори, тако да не би оскудан забринуо се, ни сит омразио би.
твојих оваца, јер се ми шњима хранимо, а ти учини тако да се угоди, да и твоје овце с миром буду а и ми курјаци да смо сити, зашто свачије очи к теби гледају и на те се уздају и ти им храну издајеш.
ви то освем писма мудрујете и о себи из своје вам главе беседите, многи ОД вас, те такве неваљале свуда беседе разно сити по пијарци и по трговинама у своме добијању што сте их покупили и достали од играчица на свир њи по механа и по
Бољаром ђаво на памет другојаче семе сеје. Нит се богат с благом може зајазити. Лежак а не тежак. Кад смо сити, можемо постити... Слово се божје не веже. Учитељство у поповству не стоји (него у наученој мудрој глави).
А што се лепо, слатко и хранимо, ни то нам без муке и овога старања није; ласно се ништа не добаља; да нас сити, довечер гладни, сав живот проводећи у тој старости... Детињску памет носимо а не мушку.
Много ћете посејати, а мало сабрати. Јести ћете, а никад сити не бити. Облачити се, а не згревати се. Удиљ зебсти, све радити и стицати, а ништа дома нејмати, и што у свој дом
И јести ћете сваке изобилности тако да свега будете сити. (Пророк Јоил) Расковати ће своје сабље на раонике а своја копја обрнуће на српове и неће више мећу собом се бити,
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
једни вичу: „Леле, тугоо, куче у чашире фатило се у оро!“, а други почели да вичу: „Уа, уа!“ и сити гледања и његовог играња питају: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп тенџеру?!
У њој је испричано како се вешто умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народном: „И курјаци сити и овце на броју”, или, још боље, по оној.