Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Изиђе још једном те разгледа да ли је добро око жлеба, укарари камен да ситно меље, одгрну брашно у мучњаку. Затим увуче некакву грдну кладетину, дугачку сврх човека!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Бог ће њему помоћи! — рече озбиљно попа. — Узми, попо, нек ти је алал! Поп одмахну главом. — Ја немам ситно — рече тужно Алекса. Попа му врати кусур. — Нећу да ти дугујем — рече.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Певале су јој, јер је она волела њихову чудну песму, и јер им је давала из своје црне рукавице неко ситно зрње са далеких острва, да јој могу по цео дан певати о Тузи.
Славни Немањићи, где су ваше куле, Седам ваших кула гроша и дуката? Ризнице се ваше у ситно расуле — На тврђави сва су отворена врата.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда је почео, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео сасвим грцати.
Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда је почео, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео сасвим грцати.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Нарочито је леп завршетак песме, и он гласи: По челу сте редом Шнекле поређали, Зулове сте ситно, Фино бреновали, Русу косу по мом Густу очешљали!... Ах, фрајлице, благо Ротшилдово што је!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Мала, згрчена. А сва у крпама и дроњцима. Са исушеним, скупљеним ногама, те не може да иде, већ се вуче. Лице јој ситно, старо и пуно неких белих, великих маља. Уста јој и вилице све обрасле у тим маљама као у некој бради.
— А каква је та била коју си волео?... — продужавали су они да нагађају. — Је ли девојче... мало, ситно? — Не, не!... — А да не високо?... а око јој црно, големо; снага?... — А, а! ...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
мучи се, а оне му се мрачне визије никако не уклањају с очију, па поглêда час на ону детињу брадицу што некако ситно дрхти, час на огреѕѕе, или редом на остале.
Јер све је ситно борити се доле и јер што већи бол то већа срећа изабранога. Дакле, све нека иде како иде на овој пеги доле на којој се
се, шетао по соби амо-тамо час лакше час брже, скоро трчећи, опет седао и понова започињао А под собе белио се од ситно исецкане артије по којој је он газио, пљувао, трљао, смејући се, привиђајући, плашећи се.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Нико се није мицао међу њима. Била је толика тишина, да се у даљини чуло једно звоно, ситно, ситно. Те године је било много грозница и на гробљима је, скоро сваки дан, било по неколико сахрана.
Нико се није мицао међу њима. Била је толика тишина, да се у даљини чуло једно звоно, ситно, ситно. Те године је било много грозница и на гробљима је, скоро сваки дан, било по неколико сахрана.
Зачу се, однекуда, и неко, ситно, сеоско, звоно. Исакович после угледа, на дну једне алеје, Херренхаус, зидан у црвену цигљу, са прозорима белим,
Он је обилазио земљаке у Енгелу, у кошуљи, до паса, утегнут у своје, црвене, хусарске чакшире, а корачао ситно, у својим кратким чизмицама, које му је жена чистила. Седео је по мрачним угловима трпезарије, увече, изгубљен.
Кад је у њој корачала, непријатно, ситно, чинило се да лебди, лагано, све ближе. Кад је била сасвим близу, виде да се креће, као неки стуб, по ком се црне
Очи су јој, кад јој дете показаше, биле пуне суза. Она је, једина, запазила, колико је новорођенче ситно, слабо, голо, ружно, као што су голупчићи у голубарницима.
Мати је детенце посматрала, кад би га дојила, забринуто. Петар, сиромах, није видео, колико је слабашно, жуто, ситно, збрчкано. Бабица га је, првих дана, завијала у црепове, топле, а крстила се над дететом – кад је отац не би видео.
Судбина појединог човека, или жене, ситно је зрно песка, који избацују, на обалу, безмерна мора, после бура. Смрт једног човека, или жене, чак и кад, у том
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Када би јој господар Софра куповао какав адиђар, прстен или штогод у косу, то није волела много ситно камење, по један, али леп, све је вољу имала на „солитере”.
Сад Кречар, господар Софра и Полачек старији иду да се картају у „екстра”-собу, онако на ситно. Но није дуго трајало опет се врате, да виде шта деца раде. у сали се игра котиљон. Предводи Шамика.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Власеници „жена која нема дјеце узме гујин свлак (кошуљицу), од јежа длаке и љуске од јаја, па све то ситно изреже и у јелу поједе, па, верује, одмах понесе дјете“.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Била је дактилографкиња прве класе и прекуцавала бесплатно моје жврљотине. Имала је густу, ситно уковрџану црну косу и тамнопуто лице са љупко избаченим зубима, што су непрестано у полуосмеху провиривали кроз бледе
Кажу да је баш ту, на том месту где је камење било веома ситно, а чудног облика, професора ујела змија! Нико није видео како се то догодило: чули су само да је професор као уздахнуо
Није важно, мислила си, прочитаћу их касније. Али ниси. Онда си поспремила сто. Исецкала ситно црпи лук. Потопила кришку хлеба у хладну воду. Разбила једно јаје, додала першуна, соли и бибера.
Секла је месо, грабила виљушком и ножем млади грашак, кромпир, ситно сецкану шаргарепу; прождирала палачинке, уживајући у залогајима што су клизили према желуцу и против воље јој чинили
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ђак Обрад, који већ учаше „пошљедњу књигу“, бјеше велик вјештак у томе. Изнајприје куцкаше ситно, споро па све јаче и брже, те се одјек разлијегаше по пространој, нијемој и студеној згради!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
безгласан, студен потпланински вјетар пољем, и само кад човјек наиђе поред неког осамљеног глога, чује се безнадно ситно цвиљење.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Хришћански катихизис беше три, а многобошка митологија двадесет ситно писаних табака. Ту непамет морали смо учити напамет.
Он је волео да гледа доње слојеве човечанства, не само ситно грађанство но и промашене егзистенције, пропалице сваке врсте, »бивше људе«, — и уживао у њиховом »ванредно
Милићевић, Вук - Беспуће
Зачас се огласише звона с других цркава; несложно, гласови се сударали и разбијали; ситно и високо пиштала звона с једне капелице, надмашивала остала, губила се у брујању великих звона и плачно се поново
село, застајући да се одморе људи који носе лијес; повијала се похабана црквена литија на вјетру и заносила носача; ситно и жалобно звонила два звонца у дјечјим рукама; испрекидано и ломно мијешала се звона са старог манастира; крупан
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ноге лаке, Та тек што се свирац чује, Већ у колу с' поскакује, Коло, коло, свирац свира, Нога земљу не додира, „Ситно, брате, ијујују!
Голи брацо, што си стао, Ваљда неси већ сустао, Цупни, скочи, Ситно крочи, Па заведи, Па проведи, Опа цупа, Па на ћупа!
Је л' то она, је л' могуће? Стаде јунак, гледа дуго: Богме она — нико друго. 92. Мома шеће лако, ситно, Па у један дом замаче; Момку беше доста итно, Ал' он стаде, мислит заче: Бистар беше, добро мисли, Добро мисли,
Па баш нико и никако? Е па добро, ајд' од ока Унапредак лака скока! 51. Тако, песмо, сад је добро, Само ситно, моје лане! Погледај је, мили побро, Та има л' јој каке мане? Како с' треска, како звецка. У срдашце како пецка!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ови не плијеве — намерно жваће момчина. — Ти су исто што и партизани, само су мало пробрани, просијани на ситно сито. — Кад стиже да и ту мудрост покупиш, а? — Не галами, уши ми проби.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
обешена поњава; уз зид прислоњено неколико дрвета; мали прозори излепљени хартијом — све то изгледаше тако мало, ситно, повучено и скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.
У том са свадбе свирачи засвираше брзо, ситно, ваљда на здравицу старојкову, и чуше се узвици... — Ох! — викну Нушка и диже се. Поче да се протеже.
печене главе: шешир набио на очи, цигару држи у устима и, испршен, црвен, натучен снагом и онако мален, иде брзо, ситно.
у соби лежећи непомично, раскомоћена, дишући тешко и уморно, слушајући вреву и жагор из комшијских дворишта и материно ситно, старачко пословање у кујни, чекала би док буде готова вечера и док је мајка, пошто све унесе код не у собу и постави
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
је ситан вез; — тај је везак што замути Самсонову бистру свес': — шарен везак њему ниже једно лишце, а под лишцем ситно пише по комаду жуте свиле: „довече си у Делиле!
Лалић, Иван В. - ПИСМО
— А можда је то била она Ана; И звук и слика, мало асинхроно На позадини августовског злата; Глас из даљине, као ситно звоно, Зуј бумбара у чашки суноврата; Покрет тек уобличен, а већ плине Ко кварна светлост, ко фатаморгана, Видљива
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Јер, заиста: баук Нове године кружи Аустро-бугарском! Пре подне опаљујем редовно мувић (Ситно мување), а после подне мувинг (велико мување) и изучавам масовно лудило. По радњама — лудница!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
пољаном душе, А око појата селских са риком облазе вуци; У селској чађавој крчми свирка се и песма чује, И једнолико, ситно хоре се њихови звуци — И тону у јасној ноћи...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Разумем! — говорио је сав црвен наредник и страшно погледао Тасу, који ситно затрепта очима. Радило се целога дана. А сунце припекло, па јара трепери два метра од земље...
никако да се одвоји од обезглављеног трупа, одакле крв лагано отиче, људска крв, а поточић се пробија кроз прашину и ситно камење као црвена трака, коју људи кидају својим ногама.
Нека кола налетеше иза нас на једно дрво и с треском се поломише. Људи јаучу... Пешадијска труба свира „напред“, ситно, дрхтаво да се једва чује у оном шуму од треска и избезумљених гласова.
Наше расположење умуче кад негде у близини нашој рукнуше експлозије разорних зрна, да се земља затресе. Засу нас ситно комађе земље са настрешнице. — Поче разорном... копај земљу и бацај горе! — рече Траило.
Не мисли он да га истражује, већ први задњи на који наиђе. Али угледа стражара поред кола. Опет зажмирне, трепну ситно два-три пута, па се притаји. А потом усне Јанкуља развукоше се у једва приметан осмех... Њега да ухвате?!...
Крв им подиђе у лице и очима ситно затрепташе. — Разумем!... Разумем! — мрмљали су стражари. — Шта мислите!? — викао је наредник.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Гојко се осврташе око себе унезверено, дрхћући од страха и узбуђења. Ноге му упадаху у нешто меко, ситно, он погледа око себе, по поду беше само сточно ђубре.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом све што стигне, али се труди да притаји гнев свој.
Борка једнако послужују. Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситно цинцарски, докле не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева Душа клече,
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ШТА СУНЦЕ РУЧА Прво је питање: шта сунце руча Када се попне до највиших кућа, Кад ситно затрепти сваки лист у гори, Од силног горења Кад сунце изгори?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
најтананије, најслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.
четвртасте главе, са паметним очима, одморан, осећајући на себи свога газду, како на њему слободно и стегнуто седи, ситно, весело је грабио и промицао. Већ је близу зора. Мрак се губио.
Само је њега осећала, како јој допире до испод пазуха. И никако није могла колена да му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње. Служио сам прота и сви свештеници и ђакони | па и клисари са гробљанске цркве.
Доле из штале само се чује како шушти чупана у нарамцима слама и сено и како ношена ситно пада и веје путем. У кујни, све као свршено, и мирно, тихо. И то тако страшно тихо и грубо.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Прошао као лањски снијег. Равно као по длану. Рашчупала се кô да се с витром тукла. Седи као на иглама. Ситно брашно као пјена. Слажу се као хлеб и сô. Сложни као мед и масло. Стиди се као невјеста измеђ’ ђеверах.
— Пара је велика намигуша. — Без пара ни у цркву. — Празна кеса — готова грозница. — Новци ситно звече, ал’ се далеко чују. — Пара камен дуби. — Гдје новци ту и масни лонци. — Иде пара на пару.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Нигде ништа! Никад довека, помислим у себи, не научи[х] ја овог језика. Што је ситно — ситно преко сваке мере и разлога.
Нигде ништа! Никад довека, помислим у себи, не научи[х] ја овог језика. Што је ситно — ситно преко сваке мере и разлога.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Писар одиста хотијаше да покаже како је размажен, те је ситно јео и сркутао, а дизаше чашу двама прстима. Говор је најпре текао о похарама.
трећега, кад је предвече јахао на дорату и водио још три седланика на појиште, па кад угледа Зврљевљане, а он ситно поиграј, тако да је Маји (онда је била дошла маја с Кривицом и Галицом) срце играло; четвртога, кад је већ био
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Заједно ратовали. — Не лажи. Мене ни отац не жали. Пред друмском механом волови нагло стадоше, хукћући у ситно крцкање кола. Ђорђу се не свраћа: при светлости СВИ ће му видети лице.
Дуго се клати задихана тутњавом у грудима. И свог корака се боји. Црвено око пећи гасне и плех ситно цвокоће. И мрака и плеханог цвокота се боји. Колена јој ударају о даске кревета.
Тола јој прво пружи „десног“. — Што си мањи од брата? — рече. Дете, повијено у очеву изношену пртену кошуљу, поче ситно да плаче. Анђа га принесе тамној, набреклој дојци, а дете узе врцаво да цокће мајчину брадавицу.
Никада га таквог није видео. док сам ја с вама, док сам ја с вама, докле ћу ја, газда-Аћиме, с тобом? Ситно корача кривудавим сокаком пуним снега до повија накривљених плотова, суља се по поледици кроз сумагличасто свитање, по
ножа у луку После, кад је свануло, он је на светлој драмлији уривеној испод чела видео своје лице с дугом брадом, ситно а велико, издужено лице, и уплашио се себе виђеног у мртвим очима Турчина, а шака му је била пуна црвеног глиба...
Сељаци занемеше слутећи стрељање. Тола не савлада суво, ситно руцање. ГЛАВА ТРЕЋА Гусне вече и мирише на тиквене вреже и мртве кукурузове ресе.
У ћутању, њена суза исече се на ножу. Она. му не показује лице, а он види ту кап на ножу. Значи, није истина. Ситно, љигаво, гадно. А зашто му је јутрос рекла? Ђорђе седе на столицу. Дуго не сме да пита. Не може од мрака у глави.
И последње облаке гони ветар, и зора је. Опрезно корача да не згази цветове маслачка. Роса ситно звони у младој трави.
Под његовим меким кораком ситно звони роса, звони злато, он је најбогатији сиромах између три реке, он је најмлађи старац у овој каљогажи с једном
Влажна калдрма светлуца, шарена од лишћа и сунца. Десетак жутих пловчића дошепа до његових ногу. Ситно пиште, кљуцају травке по калдрми и јуре се пред њим. Сваког јутра на овом месту хранила их Симка. Чује: дете плаче.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
При погледу на ситно, измршавело створење присутни су и нехотице узмицали. Девојчица је била тако слаба да није имала снаге ни да устане ни
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Та тек што се свирац чује Већ у колу с' подскакује. Коло, коло, свирац свира, Нога земљу не додира; „Ситно, брате, ијујују!“ Момци чили подвикују; „Свирац свира, Не да мира, А још више девојчице, Њине очи и ножице!
пољаном душе, А око појата селских са риком облазе вуци; У селској чађавој крчми свирка се и песма чује, И једнолико ситно хоре се њихови звуци, И тону у јасној ноћи...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Хвала роде! — Бог да прости покојника... — Амин да Бог да... — — — — — — — — — — — — — — — — — — — Али ситно фарбаш, друже. Па ти рече троје деце, а оно испаде четворо. — Па... па, па на брзину. Кад се хитро промеша.
И брзо, ситно, слободно, скоро весело стрчавање низ стрме степенице невидљивих, као навикнутих да се туда спуштају, ногу, чији се
коју је осетила, овако жилавија, отпорнија, јача, покуша довести у склад све оно колебљиво у духу што јој час изгледа ситно и ништавно, а час бескрајно важно и судбоносно.
Онда је крупно корачао по соби, и тако, утучен оним утиском, осећао је како га страшно и ситно кљује нека артерија у мозгу до помрачења у глави.
— Ну да, навикла да. — Добро говорите српски. — Морам, да! Па је она, нагнута, подносила плаве, ситно исписане табаке и тражила оно место за потпис, а господин Леђенски, узрујан близином оне мале главе, раширеним
“ Као они мали домаћи мишеви што вас, кад вам се највише спава, неумољиво узнемиравају ситно грицкај ући хартије иза полице са књигама где се по сто пута враћају пошто их отерате, тако је исто и он знао да преде
Најзад, све ближе и ближе наилазило је оно према мени, и у томе приближавању брзо и ситно кидање траве стаде да ме занима. Тада сам тек по дигао очи и угледао чобанку.
четком дотерују, излазе са женом до Калимегдана, па после обично сврате на које деци вина са ражњићима и црним луком ситно исецканим. Дакле, у оној преписачници, на његовом столу, шољица од кафе, јутрос попијене; тацна је одвојена.
И данас, срећан од испуњене дужности, са душом пуном славних и бесмртних успомена, гледа он ово мутно, сиво и ситно време и верује. Да знаш каква је то вера!
са великом муком, не обзирући се на нас, исто онако као што се није обзирао ни на веселе мале сенице што су пред њим, ситно скакућући, бежале путем кад би их достигао, да прну, и обавијене белим прахом који је пурњао сакрију се у ињем посуту
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Можда тек пред лицем Оне напрам којој све друго постаје ситно и безболно до ништавости. XВИ Данас је недјеља. По свему се то осјећа. Дан посјета болесницима, дан доношења понуда.
Очевидно, дакле, ја ти нисам баш никакав литерата. — Можда је све то за твоју природу превише ситно, превише тричаво. Ти би вјероватно волио мало шири потез, зар не? — Напротив!
Осјетио сам ситно топло шкакљање, а затим примијетио велику црвену мрљу што је пробила кроз моје бандаже. Већ знам! Разумио сам по врсти
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
а она пита шта је бог сад рекао, а солдат рече: — Рекао ти је да идеш па да сав онај камен што си ископала, лијепо ситно стучеш, да ти ниједан крупни не остане.
Он јој рекне: — Де ти прва, па ћу ја онда. Лисица тад дигне своју предњу десну ногу и полако је спусти на гвожђа и ситно рече: — Нисам ја изјела меда, тако ми овог правдала!
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Једном приликом, почео сам да читам Волтера, и када сам схватио да постоји приближно сто ситно штампаних великих томова, које је овај монструм написао, испијајући седамдесет и две шољице црне кафе на дан, ухватио
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Мора да се смањио, помислио сам, или се мени вид у Америци променио. Све што бих погледао изгледало ми је ситно и да нисам видео оне гигантске, снегом покривене планине са врха Титлиса у Швајцарској, читава Европа би ми изгледала
Мора да се смањио, помислио сам, или се мени вид у Америци променио. Све што бих погледао изгледало ми је ситно и да нисам видео оне гигантске, снегом покривене планине са врха Титлиса у Швајцарској, читава Европа би ми изгледала
Као што је ситно семе сакривено у дивном цвету, тако је и у Фарадејевој визији и Максвеловој изванредној, али, за обичне смртнике,
Ћипико, Иво - Приповетке
И, онако застиђеној и сметеној, бесвјесно учини јој се да је ово данас ситно и смијешно, чисто одвратно прама чистоћи осјећаја који јој толико пута избише у самоћи, испред простране пучине по
на вољу, па је он вјерно носио кроз цио вијек; она и не зна што је трагика у живљењу, и проти вољи живота све јој је ситно и смијешно, а само смрт јака је да јој живот уништи, — и она, једино, старичина је трагика...
—Гледам к'о онако... —Ситно је то, остави!... Упутише се један за другим преко обале, кроз народ, увек на опрезу да се о кога у ходу не задену.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
најтајније, најслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Писмоноша хитно, хитно Каса неуступно; Слагач слаже ситно, ситно, А новинар крупно. Праља пере кошуље Па пева кô луда; Калуђер се Богу моли Па стење од труда.
Писмоноша хитно, хитно Каса неуступно; Слагач слаже ситно, ситно, А новинар крупно. Праља пере кошуље Па пева кô луда; Калуђер се Богу моли Па стење од труда.
Краков, Станислав - КРИЛА
Прозор је био затворен и никога у соби није било. Душко је дрхтао и даље. Срце му је ситно, плашљиво лупало. — Он је, он је... Није се први пут та сенка јавила крај њега.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
И ја сам уверен да влак још не ће замаћи ни тамо за оно брдашце, а казан ће му пући и влак ће це сав размрскати у ситно комађе. Тада ми дође у памет како сам једном гледао између Штајнбруха и Пеште такав један смрвљени влак.
повесмо кудеље; точкови, склизнув са шине, зарили се у насип и окрећући це ту у месту самлели сав шљунак око себе у ситно брашно; вагони најашили један на други и стињили се као лепиње; два чопора оваца, што су била у вагонима, претворени у
Једно парченце олова, у вредности од две паре, пало је y оно скупоцено, ситно и заплетено ткиво што се зове живот човечији и — сви су конци замршени, све жице живота покидане.
Већ су заранци, а борба се једнако води. Топовска грмљавина потреса цео предео, а у крупну топовску рику меша се ситно гроктање пушака. Наша це бојница растегла најмање на четири сата хода.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Да ти ниси српска мома, Ја бих теби хвале вио, Ја бих тепô ситно, лепо, Не би л’ ти се умилио. Ал’ шта зборим, куд заиђох!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Звездана ноћ... Над нашим главама звизне понеки куршум, као да мушице пролећу поред нас. Ситно и безначајно. Објаснио сам људима: — Један за другим у правцу онога ћувика.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Вјешт Станкела, Бог га не убиће, па провлачи ситно по струњи а грло укоритио, па мисли чојек: не пјева већ заједно са струњом плаче, јеца, цвили.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Долази до ње. Види је како сагнута, у колији, сва већ остарела, згрчена, изгубила у оном количету и једва јој се види ситно, старо лице. Стаје више [ње] и надноси јој се. Моли, а у гласу му се осећа јед, бол, прекор што је таква.
Од одела једва се видела, и једва јој се видело ситно узано лице и онај мирни, а опет и даље онај усамљени јој, као увређени да им није на сметњи, израз.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ШЕВАР Сцхілфрохр <пхрагмітеѕ цоммуніѕ>. Шевар. Против кашља, пробади и грудобоље пије се ситно исецкан и скуван ш., помешан са жутим шећером (СЕЗ, 13, 1909, 353). ШИМШИР Буцхѕбаум (буxуѕ ѕемпервіренѕ).
Багрем. »Ако багрем много расцвета, родиће ситно жито« (СЕЗ, 70, 1958, 550, Лесковачка Морава). Бели лук. У веровањима објављеним после ИИ светског рата, као и у
Ћипико, Иво - Пауци
Редом поче продавати ситно и крупно благо: не поштеди ни свога дората, ни старе кобиле с ждријебетом, ни ухрањена крмка.
И чуђаше се саму себи да му све то тако ситно изгледа прама силној вољи за њом — за бесвјесним створом који иде у свијет да тражи комад круха и другога човјека, да
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Сад се сви спрдају с њим јер га је она приокупила, те весели Богдан поваздан врше драч и ситно глогиње. Радије ћу трпети да ме моји потајно називају излапелим маторим кљусетом и бесловесним бипцем него што ћу
Хоће, ништа мање, него уз сам бок господару. Још ако она лепојка употреби своје омамљиве чари и почне ситно да преде на крилу свога усахлога човека.
из кога су шибљачиле увис танке младице леске и клена и спазим како се с муком кроз њих пробија неки човек водећи ситно, мршаво кљусе. Изашли су на чистину. Млад човек. Двадесет и неку годину.
Што год бих урадио, ситно или крупно, ваљано или траљаво, намах би сенка оне проклете стене и њезиних седам храстова, пала преко мога дела и
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
пољаном душе, А око појата селских са риком облазе вуци; У селској чађавој крчми свирка се и песма чује, И једнолико, ситно хоре се њихови звуци И тону у јасној ноћи...
Млади Нунец ишао је, Где га позва лепа срећа; Забацивши звучни гитар На широка своја плећа. Мамузе му ситно звече, А мач звони о степене... Он је дрхтô кад је стигô До мирисне собе њене.
Јасика и јаблан вити обалом шуштаху ти'о, А хмељ и дивља лоза беле им стабљике свио И ситно трепери тамо. Изгледало је, збиља, Да цела природа тоне у мору рајскога миља, Премире од силне чежње...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Дела Вас задивљавају, а личност Вам изгледа ситна. Сунце Вам неће, тога се не бојим, изгледати ситно, али, видите, већ при првом кораку, када је време да Вас упознам, са њим самим, ја морам да Вам саветујем да му не
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Доктор се мало збунио кад је чуо шта га госпа Нола пита, и шта му предлаже. А госпа Нола је тресла ситно главом, и гледала у патос, што је значило да ни она у том тренутку није свој човек, да ради што мора, да како је сама
Код госпође Драгиње се пије бела кава са шлагом у који су умућени ситно резани печени бадеми. Куглоф је овога часа изишао из усијане цеви; посрће и дрхће од врелине и бухавости.
Неколико мутних адвокатских и мутних берберских пенџера имају исте жуте засторе. Чиновништво ситно, откинуто од великог апарата, без друге будућности до сутрашњег дана.
Жене њихове на улицама увек журе. Стари људи ситно корачају, руке им на леђима, глава махом оборена, као да међу стопалима траже шта ће рећи ако их ко ослови.
После дечакове смрти, Јелена Харисијадес се просто скаменила. Осушила се, ситно нежно њено лице се некуда строшило, једва је с профила било могућно разабрати лепе, племените црте.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Ову траву треба ситно исећи, и оном од кога желимо тајну докучити, под пазу с леве стране метнути, и потом му добро у очи гледати, које ће
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Исајло! — викну Лука. — Уђи у ону собу, претреси је и види има ли шећера и кафе. Трговац ситно затрепта очима, па промуца: — Ви по закону немате право да ми претресате радњу.
И не гледајући Луку, трговац набусито одбаци банку. — Немам ситно. Али Лука плану, прескочи тезгу, извади револвер и упре трговцу цев међу очи. — Кусур, или ћеш сад мртав пасти!
На свакога официра и војника дошло је по две шаке брашна. Људи су били задовољни. Добили смо и конзерве. Неко ситно сецкано месо, по укусу слично свежој шунки. Али војници му одмах нађоше ману. „Магареће месо“ — веле.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Стојан, одговара: — Стамено, мори Стамено, Стамено, сито пролетња, Стамено, зрно бисерно, Јеси ли чула, разбрала: Ситно камење број нема, Дубока вода брод нема, Високо дрво хлад нема, Убава мома, мори, род нема.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Он улази у двор Мине од Костура прерушен као калуђер и игра „ситно калуђерски“, јер је то одиста најбољи начин да без муке савлада разбојника који му је разорио кућу и заробио жену.
другога“; или она врло духовито изведена — кад је сирота девојка надмудрила Марка окумивши га; или она кад Марко игра ситно калуђерски; или она кад Марко оре друмове; или она кад се Марко „болан учинио без болести, од мудрости тешке“; или она
ја с Турцима могу проговорит, могу турски, и могу мановски, и арапски језик разумијем, и накрпат ситно арнаутски. Проводићу ђецу кроз Косово, сву ћу војску турску уводити, док ја нађем душманина мога, а Турчина силна
узе, па је загледује, па говори Мини од Костура: „Господару, Мина од Костура, је л' слободно на весељу твоме поиграти ситно калуђерски?“ Вели њему Мина од Костура: „Јест слободно, црни калуђере, јест слободно, зашто не би било?
дај мене црну Арапину, ево тебе седам товар' блага, и ево ти седам бошчалука: нит' су ткани, нити су предени, ни у ситно брдо увођени, већ од чиста злата саљевани; и даћу ти од злата синију, — на синији оплетена гуја, повисоко главу
ујутру јутро освануло, спрема царе седам товар' блага, а ђевојка седам бошчалука: нит' су ткани, нити су предени, ни у ситно брдо увођени, већ од чиста злата саљевани; послаше му од злата синију, — на синији исплетена гуја, повисоко главу
му срчали-пенџери; виђе Иван, па се ужелио, ждрала коња фати бакрачлијом, и притегну ђемом од челика, но му ждрале ситно подиграва. Нитко први њега не угледа, угледа га вијерна љубовца с биле куле на срчали-пенџер.
ето ти војводе Милоша на његову од мегдана дору: уставља га ђемом од челика, а довата мало бакрачлијом, а доро му ситно подиграва, те весело у дружину дође, на јутру им назва добро јутро; сва дружина једну ријеч кажу: „Добро дође, дијете
Милош дара дивно приваташе. А да видиш злосретне пунице! Она носи од злата кошуљу, која није кроз прсте предена, ни у ситно брдо увођена, ни на разбој она ударана, но кошуља на прсте плетена, у колијер уплетена гуја, а под грлом изведена
Ровчани те од паше купише, за те даше двије боце блага, све у ситно жута млечанина, и бијеле овце и јагањце, још сувише робињу ђевојку“.
су у Млетке коване, оне вр’једе пет стотин’ дуката; под токама од злата кошуља, нит’ је ткана, нити је предена, ни у ситно брдо увођена, веће ми је вила поклонила, — та немој је крвљу поганити!
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Волим се са храном срести Па макар је моро јести У ЖИВОТУ ТО ЈЕ БИТНО У животу То је битно Ништа није сасвим ситно Ништа није баш којешта Што не може рука вешта Да поправи Ситнице су То је тачно И досадне убитачно Ал понекад
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А он, како их преузе к себи, таки сикиром их здрузга и свију их истроши на ситно, пак све оно раздаде просјаком. АГРИКОЛИНЕ ЛАМПАДЕ Принц Агрикола виде себе од мученика подругана и богове му остале
Ама кад се у злу виде (узе га талас преметати) стаде онда препредати на танко и ситно мрвити, забуни се и врло подвикну: »Помагај господине, погибох! Недај ме мору прогунути, спаси ме!
и адет изнова им давати, бистроумљу мучати а замлаћену беседити, нити је пак плаха киша за вишу хвајду него ли која ситно ромиња; друго ништа, теке сноси земљу и заћупа усев те локве остају, лепу копаћу поквари земљу и господара јој огрижи.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А никад сама није ишла: увек је око ње било бар пола туцета неких тетака и стрина. Кад иде, она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно мало напред, као водена змија кад издигне главу и броди водом.
А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко каквог брвна преко потока.