Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Уби га! — зачуди се Пајо. — Уби, дабоме. Догорчало човеку. Није то шала остати са ситном децом — под ведрим небом, као просјак!... Начини се ту галама, дотрчаше још људи из села.
Црњански, Милош - Сеобе 2
кола Гарсулијева изишла су, после свега тога, кроз капију принца Евгенија Савојскога, па су, затим, нестала, са ситном игром коњских ногу, и пратећим кирасирима, чије је оружје светлуцало, у облаку прашине, коју је Гарсули дизао куд год
Да коње морају да прежу, за вучу песка и камења, доводило је сироте Махалчане до лудила. Само су људи са ситном децом пристали да погну главу и изврше бефел из Темишвара.
Причао је, задихано, Исаковичу, да је тој несретници умро муж, и да је она остала са ситном децом, па је као луда. Опија се. А кад се опије, не зна шта ради, ни кога види.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Па и она је сама била потамнела и по њеном ситном смежураном лицу видело се много блата, и то оног човечјег, старачког блата.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А она је чула да је ускоро после Маркове смрти опет отишао тамо, у Турску. Али се задржа, јер по његовом оштром, ситном, успореном кораку она виде да је љут.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
из торбе, продува је, поче песму, мала му је и сувише спора за његову радост, па се разигра и завитла у колу, дугом, ситном, без краја. Не обзире се на женине молбе, прекоре и клетве да престане.
Зрикавци тестерицама косе ливаду, травку по травку. Не чује их. Не осећа јесење умирање кукуруза и трава, који ситном циком узалудно дозивају сунце.
Ђорђе се наднесе над плавкасто лице дечака са склопљеним очима и отвореним устима, тесним густом и ситном дахтању. Запрепашћена, Милунка га збуњено гледа, па се заплака: — Дошао ти отац...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Па у памет се... и опет мили колона по један и гази по меком и ситном песку; ноге упадају, мали камичци жуље и вређају рањаве табане, и све је теже вући костуре.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
пола ката ниже или узлазио пола ката више, на оне мање балконе одморишта међу катовима, и зурио на сиво двориште под ситном кишом.
Ми само подлијежемо тој опсјени кад жудимо за мјестима. Носимо у себи пејзаже под зракама сунца, градове под ситном кишом. А у сваком запамћеном пејзажу, у свакој визији града носимо и по једног себе.
Ћипико, Иво - Приповетке
Отада мајци бијаше још горе: гладни зимњи и дуги, уморни љетњи дани, када се из града враћаше ка својом ситном робом, не окусивши преко цијелога дана ни залогаја, а вечеравши тек осољено дивље зеље и ноћи бесане, угрожене мишљу
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Сваки од нас је с њом имао незаборавни доживљај, неко у житном пољу у долини, неко на ситном моравском песку у данима илинских жега, неко у амбару, најчешће по шталама у сену.
(шуму пуну пчелињег зујања и голубијег гугутања, оскорушу у цвету, млаз бистре воде што се цеди низа стену обраслу ситном маховином), кад се одједном усред тога призора створи он, Доротеј, нескладан с њим, онакав каквог сам га данас видела.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Опет беспуће, и опет заостају изнемогли, лежећи на путу. Стигли смо пред вече у један крај обрастао ситном шумом. Овде ћемо преноћити. Батерије наилазе. Један војник из шесте батерије поведе се и паде.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
— уречен састанак руветлија — занатлија руво, руо — рухо, одело рудина (трава) — утрина, тратина, земља обрасла ситном травом рујно вино — жућкасто вино руса глава — у народним песмама се тако често говори за сваку главу руса коса —