Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
иде, како се лено вуче кроз сокак, како зева, и после креше оцилом у трŷд, пали лулу и псује Чивутина што му је дао ситну трафику; а после грди неког газду што држи зла гарова који гризе капију кад год он прође и лаје на власт.
је скочила из кревета к прозору, па кроз разређене шалукатре видела неку прилику, и одмах у њој познала Шацу; чула ситну тамбуру и разумела речи добро познате јој песме, иако је Шаца, као обазрив и мирољубив берберски асистенат, и није
Африка
Њине две другарице, исто тако лепе, пристају да се сликају али најпре обавијају своја бедра. Где год сусретнемо ситну црначку стоку, са њених леђа дижу се испред нас танке беле птице, налик на мајушне чапље.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Он је међу њима био не само најстарији, него и најсиромашнији, а имао је ситну дечицу, шесторо. Није смео ни помислити да се, као браћа, насели, у трактиру, него се био населио, код својих,
Његове ујне муку су мучиле да га заговоре. А деда му даваше по коју ситну парицу да га залаже. Мајка му се бранила, да не сме, од Гоше.
Нисам смела да му се окренем. У том дођоше и деда и оба његова ујака да пију медену ракију и сви му дадоше по неку ситну пару. А смејали су се и жалили га. Његова мати хтеде да пође, кући, али деда не да. Што се журиш, Петро?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- застала је за тренутак. - Али, шта ћу ја сада ономе тамо да кажем: зашто сам долазила? - између обрва имала је ситну, црвену борицу, а марамицу је, иако је то било непотребно, још држала на уснама.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' добићу једну ситну књигу Која вељу учини ми бригу; Ситна књига 'вако говорила: „Воденицу муња ти спалила, Јоште туча што удари јуче
Већ испишем два до три комада, Ал' гле мени књиге изненада! Књигу ситну Змај Огњани прати, А у књизи овако ме брати: „Богом брате, књигу послушајде, Па менека на веселе ајде, Ја испроси
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
на рад, а околином се разлежу речи песме: Ветар душе, ветар душе, ал’ — катмер мирише; Драги драгој, драги драгој ситну књигу пише! — Цвет — о — о! — кликће Стојан и одмиче се од ње, да би је боле видео. — Шта ти је?
идући ваљда кући, певаше ону исту песму: Ветар душе, ветар душе, ал’ — катмер мирише; Драги драгој, драги драгој ситну књигу пише! — Ох доста, доста! ...
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
које би споменуо коштале су, па се стицао утисак да је живот нешто као аутомат у кога треба непрестано убацивати ситну ловуџу. Тако нешто. Провод! Иначе, био је сладак; сав некако чист и испеглан! Добро, питаћете се ви, а клинци? Јао!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
горње жиће сад има још мало молби од наше стране који се не нађосмо усред неке битке дај нам једно парче хлеба и ситну мудрост да се не почине нови греси у овом последњем часу у журби ко на путовању кад се ковчег закључава то се
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ја сам чула, да си кујунџија; Послаћу ти ситну трепетљику, Сакуј мени статве и брдила, И остало, што стану ваљаде, И од тога што теби претече, Сакуј себи токе на
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Тако је и било. У XXИ ВЕКУ »Туш... ура може — не може родила мајка јунака... гаудеамуѕ... ситну Малену.« и још триста чуда брујаше ми у ушима, а у глави беше страшнији лом и окршај од свију познатих вам вашарских
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Пет минута да лешкарим као гуштер на пригревку И да народ око мене игра ситну пипиревку. Пет минута, да опробам: нек ме скину одмах затим! Пет минута понижења у животу да наплатим...
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Међутим, нико живи и никад од Адама и Еве није видео ситну јегуљицу, онакву каква би била рођена од својих предака, нити је ко икад видео јегуљиног мужјака.
Брзо рашћење захтева обилну храну, коју јегуља налази хватајући ситну рибу, ситне жапчиће и друге водене животињице. Она лови већином ноћу, а дању лежи непомична, заривена у блато, у
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Њеке држе ситну ђецу у нарамку, њекима се нашла ожица у руци, како изађоше у хитњи и са залогајем у устима. А повећа дјеца опет,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад пређем преко мора, а то човек уватио мога челца у ралицу, па оре за ситну проју. Ја повичем на њега: То је мој челац, од куд теби мој челац? А човек одговори: Брате! ако је твој, ето ти га.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
лисице су Преровци, сви ће побећи; Аћим је рекао разбијајте, разбијали су сви, сви, сви, звоно удара у греду, он има ситну децу, он је сиромах, ако га убију, ако убију, убију, хукће по звонари, пробудиће му се деца, сва ће се деца у селу
одозго, по њему се слеже прашина звука, звук се цеди кроз мртве капиларе сувих храстових брвана. Он удише ситну цику и погубљено пискање бронзе и туча, и сам сасвим изгубљен. Симка стоји над њим и строго шапуће. Не чује је.
Само ће стара кућа остати да се у њеном оџаку легу кукувије и по читаву ноћ смрћу плаше село. Ситну калдрму прекрила лишјакиња, плотови погорели, јасенови посечени.
Тад се он суљнуо низа степенице и до угла куће четвороношке, брзо вукао уза зид, разбијајући колена о ситну калдрму, док му се у очима грчила издужена и истањена мати.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И, признајем, помисао о његовом надживљењу роди у мени једну ситну, летимичну клицу задовољства. У свим тим припремама опроштајне вечери, за мене је, а и за читаво мјесто, највећи
Мој је учитељ имао једну ситну недаћу. Заправо, једну велику „ситну недаћу”. Прије него би почео свирати, дуго је намјештао виолину на кључној кости,
Мој је учитељ имао једну ситну недаћу. Заправо, једну велику „ситну недаћу”. Прије него би почео свирати, дуго је намјештао виолину на кључној кости, истезао врат, трзао раменом, штрецао
— Нипошто! То су научни термини модерне физике који су већ продрли и у ситну технику свакидашњице. Сјетите се само „бескрајног платна“, „бесконачног вијка”, или „вјечите оловке“...
Ћипико, Иво - Приповетке
Собом поведоше крупну и ситну стоку и све оно што су у бијегу на себи могли понијем. Не би они то били урадили да их на то не нагна љута невоља. ..
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
рецимо, у В глави јунакиња посматра како збуњен одлази очев гласник, и при томе, што се посебно истиче, запажа тако ситну појединост да он не иде баш средином калдрме, већ крајем: „Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже и
397 Чак је и ову врло ситну појединост, чим ју је нашао код Пишчевића, Црњански готово дословно преузео. Пишчевић, наиме, описује како се уплашио
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ИВ Крупнија риба Ситнију ждере И у том послу Не пази мере. Крупнија ситну У стомак смести; Из тог се може Нешто извести: Нема подоба Крупнију јести.
Петровић, Растко - АФРИКА
Њине две другарице, исто тако лепе, пристају да се сликају али најпре обавијају своја бедра. Где год сусретнемо ситну црначку стоку, са њених леђа дижу се испред нас танке беле птице, налик на мајушне чапље.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Вечери благе сутон сенасти На својим груд’ма спрема постељу И по њој чудан раскош простире: Росице сјајне, ситну ђинђуву, А мека свила цвећа мирисног Шарену главу спушта пажљиво Да ти, уморној, миром пријатним Успава душу
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Заиђосмо у ситну, густу честу, таман сврх човека на коњу. Коњи се једва провлаче кроз шибљак, а грање нас сваки час шиба по лицу.
Како смо заилазили у ону исту густу и ситну шуму по којој смо се јутрос провлачили с Комаровом, ја предложим графу да наше коње оставимо код коморџија, па да
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Нема потребе. Биће нас много — одговара Тома равнодушно. — Да, да, тако је боље. За ситну ствар идемо нас четворо — одобравао сам Томи. Арлета на то ништа не рече. Они се поздравише са нама и одоше.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Вероватно је народ, на основу оног ршума који је Дадара касније по Вратимљу чинио, у причу о њему закачио и ову ситну али живописну појединост само да би његову моћ над женама учинио још чудноватијом. Дадара није особито леп.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Била би сељанка. И сад, овако стара, тамо у селу, док би моји синови и снахе орали и копали, ја бих морала по брдима ситну стоку да чувам и пасем. ТАШАНА (расположена): Хајде, хајде. Ти када почнеш, све једно те једно.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Циганин накупио окорака, наложио ватру, спремио жар. Жар је модра, и у њу сипи влага. Циганин дохвата из чанчића ситну рибу и баца је живу на жар. За тренутак, рибице су мирне. А кад заболи, почну скакати увис.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Казнићу најстрожом казном свештеника.“ — Хоће он, хоће — додаје Лука. — Он не види крупну ствар, али за ситну... — Ама, побратиме, то није ситна ствар...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Стара нам је мајка на умору, пак те зове да те благосови, да на тебе клетва не остане“. Када Милош ситну књигу прими, књигу гледа, а сузе прољева.
Дође књига љуби Момчиловој, књигу гледа љуба Момчилова, ону гледа, другу ситну пише: ,,Господине, краљу Вукашине, није ласно издати Момчила, ни издати, нити отровати: у Момчила сестра
То је Коста за бога примио, донесе му један лист хартије, лист хартије, књиге без јазије. Милош сједе ситну књигу писат своме тасту, српском кнез-Лазару; не пише је чим се књиге пишу, већ је пише крви од образа; све му каза
Кад Лазару ситна књига дође, и он виђе што му књига каже, ону гледа, другу ситну пише, те је шаље господи латинској, у књизи им овако бесједи: „Чујете ли, господо латинска!
дозивље Милош од Поцерја: „Богом брате, пошта књигоноша, донеси ми један лист хартије, да ти градим једну ситну књигу“. То је пошта за бога примио, донесе му један лист хартије.
То је пошта за бога примио, донесе му један лист хартије. Сједе Милош ситну књигу писат у Прилипа, у бијела града, своме побру Краљевићу Марку: „Богом брате, Краљевићу Марко, ил' не чујеш, ил'
Када Марко ситну књигу прими, стојећи је књигу проучио. Када виђе што му књига каже, уд'рише му сузе од очију, па је онда Марко
13 КЛЕТВА КНЕЖЕВА (ОДЛОМАК) Цар Мурате у Косово паде; како паде, ситну књигу пише, те је шале ка Крушевцу граду, на кољено српском кнез-Лазару: „Ој Лазаре, од Србије главо, нит је било,
мајко Дамјанова, нит' је гладан шенице бјелице, нити жедан воде са Звечана, већ је њега Дамјан научио до поноћи ситну зоб зобати, од поноћи на друм путовати; пак он жали свога господара што га није на себи донио“.
“ То је Арап кули изрекао, па он одмах ситну књигу пише, те је шаље цару у Стамбола: „Господине, царе од Стамбола, код мора сам кулу начинио, по њојзи ми нитко
“ Оде татар цару честитоме, те казује што је рекô Марко. Кад то чула царица госпођа. она гради другу ситну књигу, те је шаље Краљевићу Марку: „Богом синко, Краљевићу Марко, не дај мене шћерцу Арапину, ево тебе пет товара
млада на ноге лагане, пак довати перо и хартију, у лице је пером ударила, од образа крви отворила, Марку ситну књигу написала: „Богом брате, Краљевићу Марко, братимим те богом истинијем, и кумим те богом истинијем и вашијем