Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
своје време, подрже човека као нека врућичина, пак и пусте, имаду снагу своју и слабост, младост и старост, глад и ситост.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Камена ти та ситост, дијете, помислих... Поједох, па ми се замути у дробу, браћо, е ја збиља мним, погинуо бих од тога иако је у сну било,
Попа, Васко - КОРА
се шири У недоглед Сабласна Сенка чачкалице следи Крваве трагове чаша Сунце облачи коске У ново златно месо Пегава Ситост вере се Уз вратоломне мрве Крунице дремежа Белу су кору пробиле У ЈАУКУ Високо је сукнуо пламен Из провалије у
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
А сним, а сним, а сним; Па мним: Ко црно грожђе да зрим, Да ме покрива плава магла по чокоћу, Да носим у себи ситост, плодност, све врење, Све жуте кише јесење, Ко тешко грожђе ноћу; Ја бдим, сним, Ко тешко грожђе ноћу.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Човечији језик је попузљив и на квар хватљив. Верном и милом другу нејма цене ни измене. Досади је отац ситост, а мати је блуду. Сваки крив бежанац боји се. Смртна је сеча свакоме наблизу.