Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
У тесној собици, на поду, вечера је била спремна: мед, ораси, смокве, бонбоне, сардине, маслине. У ситу је било жита. На столу је дрхтала мала дојана свећица. Један крај бадњака штрчао је из пећи.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Добијеш тако најменика који је био на ситу и решету, па ти га сад поправљај како знаш. Код једног домаћина научио ово, уз другог заборавио оно, а као за пакост,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
су загонетке: о детету, о очима, о прстима, о хлебу, о јајету, о луку, о ораху, о игли, о чунку за ткање, о ситу, о сврдлу, о пушци, о звону, о лађи, о диму, о путу, о снегу, о сунцу и др.
Попио би и божју кишу. Потковао би и ђавола на леду. По свили уводи, а по трњу изводи. Просејан и на ситу и на решету. Расте му перје. Сва му је памет на језику — (ко говори шта му на уста дође).
Ласно ти је стару закашљати, Удовици младој уздахнути. Ласно ти је ситу бенетати, У прољеће кењцу заревати, А гостит’ се зету у тазбину.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Још у младости је смислио ту жену коју, сит, голу и ситу, тера од себе да би осетила стид. Откако је спустио на кревет, малаксалу и без свести, ноћи проводи уз њен кревет.
Ћипико, Иво - Приповетке
Његови оброци умјерени су, јер се томе од малена научио. Док дрруча, запуши лулу. Овако ситу, у самоћи, у присјенци, за њ је врхунац среће: не осјећа ни страсти ни чежња, ништа га не дражи, па кад га у селу неко
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
На Ивањдан устану пре сунца и гледају цвеће у ситу: чији су струкови весели, то је повољан знак; а чији је струк увенуо, тај ће умрети те године (ЛМС, 139, 85).
Поред ње оставља се колач од брашна нпоцејаног »на ситу наопако окренутом«, парче шећера и нешто од одеће болесникове, па се то сутрадан посматра: ако је колач начет,
Ћипико, Иво - Пауци
Суха земља, гдјегдје распуцана, зја као змија. С ње сипа топлота; тражи кишу да је утиша, загаси и да је ситу напоји.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
После сам се још — наставља госпа Нола — удала у ову ситу и масну земљу, и за матора мужа, па, шта ће друго, заволела сам јести, и потхранила снагу да бих каруце могла вући.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
глава, једно грло, суретина одело (калуђер) Њима срећа, осталим штета (трговци) Ка гладноме докопати се ситу лепа се јеџека најести, удес је, тако и желити наслушати се књижна разговора душевноме здрављу једнолик нишан је.