Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У поезији, могло би се казати, језик је уопштено-апстрактан; у прози, међутим, он је ситуативан, будући да се не одваја од замисливог конкретног човека који говори у конкретној социокултурној ситуацији.