Употреба речи сиђосмо у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Командир нареди да се предњи и средњи коњи испрегну, а војници конопцима да вежу топове и вуку уназад. Сиђосмо једва тако у један поток. Ту напојисмо коње.

Кретох са поднаредником Грујом. Сиђосмо у јаругу. Онда пођосмо уз косу ка оној батерији. Пред нама је дрхтала земља од експлозије разорних зрна.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Поче да шушти сухо лишће под ногама, но ми удвостручисмо опрезност, те сиђосмо тихо и лагано. Али сад беше мука пењати се уза страну.

Неколико слободнијих луди пређе пшеницу, а остали обиђоше, да се не сатире њива. Опет зађосмо у шуму и сиђосмо у једну јаругу. Далеко пред нама зачу се пуцањ, па онда викање. Пуче још неколико пушака.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

У суседном дворишту окупљено је много господских каруца. Ту сиђосмо и ми. Наш посланик је, то приметисмо одмах, овде врло позната и радо виђена личност.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Пођосмо узаним ходником... Опет неке степенице. Сиђосмо још дубље и чусмо жагор војника. И они су пошли некуд, све један за другим. - Куда ћете?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности